Крашко поље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 13:
Дно поља је равно и плодно ([[хумус]]но земљиште), али због затворености поља бива плављено у време већих вода. Према овоме крашка поља делимо на сува (без или са ретким поплавама) и са повременим и сталним језерима (која најчешће заузимају најнижи део поља). Постоје и крашка језера која су вештачки поплављена (на пример [[Никшићко поље|Никшићко]]).
 
Дужина крашких поља може бити од 2 до 60 и више километара. Увек су дугуљастог или овалног облика, тако да се ширина креће од неколико стотина метара до 10-15 km. Због пространости, ниже надморске висине и доброг земљишта крашка поља су погоднија за живот од околних висова, па су и знатно гушће насељена од њих. Ту су и смештена главна насеља у унутрашњости [[Динарске планине|Динарског система]]. Осим Динарске крашке области познате су и крашке области Пелопонеза, Португалије, Мале Азије, Кубе и Јамајке.<ref>Драгутин Петровић: Геоморфологија; Београд, 1967, pp. 188.</ref>
 
== Најпознатија крашка поља ==