Отворите главни мени

Промене

м
razne ispravke
{{Главни|Таксономија}}
 
Главни Линеов допринос науци је успостављање универзално прихваћених конвенција за именовање организама, јер његова таксономија представља полазиште савремене [[Биномијална номенклатура|двочлане номенклатуре]].<ref name="Reveal 1993 p. 160-161">[[#Reveal|Reveal & Pringle (1993)]], p.&nbsp;160–161.</ref> Током 18. века шире се знања из природне историје, када је Лине развио оно што је постало познато као ''Линеовска таксономија''; систем [[Класификација|научне класификације]] се сада широко користи у свим [[биологија|биолошким наукама]]. Претходни зоолог [[Georg Eberhard Rumphius|Румфус]] ([[1627]]-[[1702]]) у овој области је саставио класификациони систем, који је био, више или мање, приближан Линеовом, а његови материјали су допринели каснијем развоју биномне научне класификације по Линеу.<ref>{{cite book |last=Monk, |first=K.A. |author2=Fretes, Y. |author3=Reksodiharjo-Lilley, G. |title=The Ecology of Nusa Tenggara and Maluku |publisher= Periplus Editions Ltd. |year=1996 |page=4|location=Hong Kong |isbn=962-593-076-0|pages=}}</ref>
 
Линеов систем класификовања природе унутар [[хијерархија угњежђења|хијерархије угњежђења]], почива на три [[царство (биологија)|царства]]. Царства су била подељена у класе, а оне у редове, а одатле у родове, који су били подељени у врсте.<ref>[[#Simpson|Simpson (1961)]], p.&nbsp;16–19.</ref> Испод ранга врсте понекад је препознавао ниже [[таксон]]е (неименованог) [[таксономски ранг|ранга]]. Они су у међувремену добили стандардизирана имена као што су ''[[сорта (ботаника)|сорта]]'' у ботаници, ''[[раса]]'' у зоологији. Модерна таксономија укључује и ранг [[породица (биологија)|породица]] (између [[ред (биологија)|реда]] и [[род (биологија)|рода]]), а ранг [[rаздео]] између царства и класе, који нису биле присутни у Линеовом оригиналном систему.<ref name="Davis 1973 p. 17">[[#Davis|Davis & Heywood (1973)]], p. 17.</ref>
1.506.851

измена