Несторијанство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Museum für Indische Kunst Dahlem Berlin Mai 2006 061.jpg|мини|десно|Несторијански свештеници на служби (око [[683]]–[[770]]).]]
'''Несторијанство''' је назив за скуп [[теологија|теолошких]] учења која је заједно са својим истомишљеницима и следбеницима заступао [[Несторије|Несторије]], свргнути цариградски патријарх (428-431). Његова учења у области [[христологија|христологије]] и [[мариологија|мариологије]] саборно су осуђивана у више наврата, како за његовог живота тако и касније.{{sfn|Meyendorff|1989}}
{{Хришћанство}}
Несторијево учење области христологије, по којем [[Исус]]у постоје две ''[[личност|личности]]'' ([[Грчки језик|грч.]] πρόσωπον / ''prosopon''), божанска и човечанска, изнова је разматрано и одбачено 451. године на [[Четврти васељенски сабор|Четвртом васељенском сабору]] у [[Халкидон|Халкидону]]. Тада је усвојен и чувени ''Халкидонски Орос'' односно исповедање вере, у којем је изричито назначена јединственост Исусове личности.{{sfn|Meyendorff|1989}}
Упркос званичним осудама, Несторијева учења су остварила значајан утицај на поједине теолошке кругове, првенствено у источним областима римско-византијског [[Дијецеза Оријент|Оријента]], а потом су стекла упориште и међу хришћанским заједницама у суседној [[Сасанидско царство|Персији]]. Током времена, несторијанство је преовладало у сирско-персијској [[Црква Истока|Цркви Истока]], а несторијанске традиције су задржале свој значај и у савременој [[Асирска црква Истока|Асирској цркви Истока]].
Током раног средњег века, сирско-персијска [[Црква Истока]] је остварила значајну мисионарску делатности, ширећи хришћанство широм азије, све до удаљених области Индије и Кине. Самим тим, у поменутим областима се ширило и несторијанство. Поглавар несторијанске сирско-персијске цркве носио је наслов „[[католикос]]-[[патријарх]]“ и столовао је у месопотамском граду Селеукији ([[Ктесифон]]), а касније се преселио у оближњи [[Багдад]] око [[762]]. године. После монголског освајања [[1258]]. године патријаршијски престо је померен на север [[Ирак]]а. Почевши од средине 16. века, део несторијанаца се покатоличио, чиме је постављен темељ за стварање такозване [[Источне католичке цркве|Халдејске католичке цркве]]. Преостали несторијанци, који су задржали своја традиционална учења, реоргаизовали су се у данашњу [[Асирска црква Истока|Асирску цркву Истока]], која званично поштује Несторија као светитеља.
== Напомене ==▼
== Види још ==
{{Commonscat|Nestorianism}}
* [[Несторије]]
* [[Трећи васељенски сабор
* [[Четврти васељенски сабор]]
* [[Црква Истока]]
▲== Напомене ==
{{reflist}}
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Meyendorff|first=John|author-link=John Meyendorff|year=1989|title=Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D.|series=The Church in history|volume=2|location=Crestwood, NY|publisher=St. Vladimir's Seminary Press|url=https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мајендорф|first=Џон|author-link=Џон Мајендорф|title=Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године|year=1997|location=Крагујевац|publisher=Каленић}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
{{refend}}
[[Категорија:Хришћанство]]
|