Хрватска сељачка странка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 55:
 
=== Краљевина Југославија ===
Стјепан Радић je 1918. променио став и прешао на страну уједињења и стварања заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Међутим дистанцирао се од уједињења на централистичко-унитаристичкој основи и почетком отварио хрватско питање у Краљевини СХС.{{sfn|ПетрановићPetranović|1988|p=120}}
{{...}}
На [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|изборима 1920. године]] ХРСС је постигла изврсне резултате, освојивши 230.590 гласова и 50 мандата и тиме постала четврта најјача странка у скупштини и најјача хрватска странка.{{sfn|ПетрановићPetranović|1988|p=119}}
 
Међутим, њени посланици су напуштали Уставотворну скупштину након што одбијају поздравити српског регента Александра као владара нове државе. Стјепан Радић и његова партија нису хтели да поштују одредбе Крфског споразума, који је закључио Југословенски одбор са [[Анте Трумбић]]ем, па су говорили да је стварање СХС неважеће.
 
Дана [[28. јун]]а [[1921]]. године тесном већином донесен је на Уставотворној скупштини централистички [[Видовдански устав]].{{sfn|Tomasevich|20022001|p=15}} Радићева странка је бојкотовала Уставотворну скупштину и [[1. април]]а 1921. су усвојили непризнати [[устав]] ''„неутралне Сељачке Републике Хрватске“''.<ref>[http://www.danas.rs/vesti/feljton/pod_teretom_neresenog_nacionalnog_pitanja.24.html?news_id=146442 Pod teretom nerešenog nacionalnog pitanja], Приступљено 20. 4. 2013.</ref>
 
Након тога, [[1923]]. године хрватски вођа Стјепан Радић креће по [[Париз]]у, [[Лондон]]у и [[Москва|Москви]], тражећи помоћ у решавању ''„хрватског питања“''. Настојећи да придобије страну помоћ, Стјепан Радић је [[1924]]. посетио Москву и учланио странку у Сељачку интернационалу. Крајем исте године влада Краљевине на ХРСС примењује Обзнану, забрањује њено деловање и хапси Радића. У затвору, Радић је прихватио [[монархија|монархију]] и одрекао се [[републиканизам|републиканизма]]. У својству председника Хрватског сељачког клуба, [[Павле Радић]] је 27. марта 1925. изјавио да ХСС прихвата Видовдански устав и династију Карађорђевића.{{sfn|ПетрановићPetranović|1988|p=144}} Странка је променила име у Хрватска сељачка странка (ХСС), избацујући придев ''републиканска''. Радић је је [[1925]]. године, након чега се вратио у скупштину.
 
Са друге стране, радикали су се окренули леђа Светозару Прибићевићу као сметњи да се постигне споразум са хрватском опозицијом. Компромис радикала и ХСС изнуђен 1925. није противуречио општој оријентацији хрватске опозиције, која је тежила проналажењу заједничког језика с радикалима ради ревизије Видовданског устава, а на другој страни принуђивао је радикале на деобу власти. Ипак, савез између ХСС и радикала је већ на самом почетку био затегнут. Радић је учествовао у раду владе, али није пропуштао да је критикује њене мере супротне његовим ставовима.{{sfn|ПетрановићPetranović|1988|p=144}}
 
[[Датотека:Radic govori na skupstini.jpg|мини|250px|десно|[[Стјепан Радић]] држи говор у Дубровнику 27. маја 1928. године. Десно од Радића је [[Јосип Предавец]], а лево Светозар Прибићевић.]]
Ред 73:
[[Други светски рат]] у Европи, који је избио само неколико дана касније, трајно је одгодио извршења неких тачака споразума, укључујући ту и изборну реформу и изгласавање новог устава. Али споразум је на широком фронту допуштао Хрватима знатан степен аутономије. Између осталог, Хрватска сељачка странка ојачала је своје полувојничке организације, Сељачку заштиту у сеоским подручјима, и Грађанску заштиту у градовима. У [[Загреб]]у је Грађанска заштита проглашена помоћном полицијском снагом.
 
Сељачко-демократско коалиција се распала у марту 1941. око питања приступања Југославије [[Тројни пакт|Тројном пакту]]. ХСС је била за приступање, док је СДС била против.{{sfn|Tomasevich|20022001|p=368}}
 
=== Други светски рат и касније ===
Популарност странке је нагло опала са избијањем [[Други светски рат|Другог светског рата]] и [[трећи рајх|немачке]] [[Априлски рат|инвазије на Југославију]] у априлу 1941. Странка се колебала којој се страни приклонити. Чланство стране је било подељено на десном крило које је симпатисало [[усташе|усташки]] покрет.
 
Иако се вођство ХСС-а уздржавало од употребе силе{{pojasniti}}, оно је још пре рата основало паравојне фомације [[Сељачка заштита|Сељачку]] и Грађанску заштиту, у које су се инфилтрирали усташки симпатизери.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=23}} Грађанска заштита и Сељачка заштита су биле важни фактори за усташко преузимање власти, јер су готово у целости прешли на њихову страну. Оне су првих дана по проглашењу НДХ помогле у разоружавању јединица бивше југословенске војске и у успостављању одређеног степена надзора над великим делом територија новопроглашене државе.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=23}}{{sfn|Tomasevich|20022001|p=56}} Међутим, усташе нису имале поверења у њих, па чим су успоставили [[Усташка војница|Усташку војницу]], властиту страначку милицију, и преузели надзор над полицијом, део јединица Грађанске и Сељачке заштите придружили су језгру [[Хрватско домобранство|Хрватског домобранства]], будућој редовној војсци НДХ, док су остале јединице у потпуности распустили.{{sfn|Tomasevich|20022001|p=56}}
 
Мачек је дао пристанак десном крилу да сарађују са [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], док су неки из најужег руковоства странке ([[Иван Шубашић]], [[Јурај Крњевић]] и [[Јурај Шутеј]]) били на [[Уједињено Краљевство|британској]] страни као чланови [[владе Краљевине Југославије у егзилу|југословенске избегличке владе]]. Лево крило странке се придружило [[народноослободилачка војска Југославије|партизанима]]. Али већина присталица ХСС је остала пасивна и неутрална током трајања рата.
Ред 103:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Novak|first=Viktor|authorlink=Виктор Новак|title=Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj|url=https://books.google.com/books?id=H6uc1D7TwPAC|year=1948|location=Zagreb|publisher=Nakladni zavod Hrvatske}}
* {{cite book|ref= harv|last=Banac|first=Ivo|authorlink=Иво Банац|title=The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics|url =https://books.google.com/books?id=KfqbujXqQBkC|year=1988|publisher=Cornell University Press|isbn=978-0-8014-9493-2}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Dimić|first1=Ljubodrag|authorlink1=Љубодраг Димић|last2=Žutić|first2=Nikola|authorlink2=Никола Жутић|title=Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju|year=1992|url=https://books.google.rs/books?id=SwArAQAAIAAJ|location=Beograd|publisher=Vojnoizdavački i novinski centar}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Dimić|first1=Ljubodrag|authorlink1=Љубодраг Димић|last2=Žutić|first2=Nikola|authorlink2=Никола Жутић|title=Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju|year=1992|location=Beograd|publisher=Vojnoizdavački i novinski centar|url=https://books.google.rscom/books?id=SwArAQAAIAAJ|location=Beograd|publisher=Vojnoizdavački i novinski centar}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Pavlowitch|first= Stevan K.|authorlink= Стеван К. Павловић |coauthors= |title=Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia|year=2008|url=https://books.google.rs/books?id=R8d2409V9tEC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false |publisher=Columbia University Press|location= |isbn=978-0-231-70050-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last=TomasevichNovak|first=JozoViktor|authorlink=Виктор Јозо Томашевић|coauthors= Новак|title=WarMagnum andCrimen: RevolutionPola invijeka Yugoslavia,klerikalizma 1941-1945:u Occupation and Collaboration|year=2002Hrvatskoj|url =https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC&printsecH6uc1D7TwPAC|year=frontcover&source1948|location=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false Zagreb|publisher=StanfordNakladni University Press|location=zavod StanfordHrvatske}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Pavlowitch|first= Stevan K.|authorlink= Стеван К. Павловић |coauthors= |title=Hitler's newNew disorderDisorder: theThe Second World War in Yugoslavia|year=2008|location=New York|publisher=Columbia University Press|url=https://books.google.rscom/books?idhl=R8d2409V9tECsr&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false |publisher=Columbia University Press|location= |isbnid=978-0-231-70050-4dI9pAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|last=Павловић|first=Стеван К.|authorlink=Стеван К. Павловић|title=Хитлеров нови антипоредак: Други светски рат у Југославији|year=2009|location=Београд|publisher=Clio|url=https://books.google.com/books?id=9S3-SAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1978|year=1980|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=nW5pAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1988|volume=1|year=1988|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}}
Ред 115:
* {{Cite book|ref=harv|last=Радојевић|first=Мира|authorlink=Мира Радојевић|chapter=Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина|title=Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена|year=1995|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ|pages=123-133|url=https://books.google.com/books?id=m2MtAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|title=Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1996|volume=14|issue=2|pages=39-73|url=http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1996_2.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Tomasevich|first=Jozo|authorlink=Јозо Томашевић|title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|volume=2|year=2001|location=Stanford|publisher=Stanford University Press|url=https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC}}
{{refend}}