Прва петолетка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м →Онивање и развој фабрике: ситне исправке |
||
Ред 22:
=== Онивање и развој фабрике ===
[[Датотека:Prva Petoletka, Trstenik.jpg|мини|десно|Изглед фабрике]]
Решењем владе [[ФНРЈ]] од [[23. март]]а [[1949]]. године, потписаним од стране Маршала Југославије [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] формирано је ''Државно привредно предузеће Петолетка за израду делова за ваздухопловство''. Производња је почела [[2. јануар]]а [[1950]]. године у још недовршеним халама са 102 запослена радника. За првог директора постављен је мајор [[Здравко Ољача]] који је био инжењер
Петолетка је најпре, ваздухопловству испоручила прву серију стајних трапова који су били квалитетнији и јефтинији од увозних. Планиран је развој фабрике борбених авиона, стајних трапова и делова за ваздухопловство, али он никада није реализован. У фабрици су постали свесни чињенице да предузеће може да се развија као произвођач хидраулике и пнеуматике, па се приступило интензивном истраживању тржишта. На чело Петолетке дошао је потпуковник [[Крсто Босанац]]. Стварањем сопственог конструкционог бироа омогућена је потпуна самосталност. У Трстенику је основан школски центар за образовање кадрова за потребе Петолетке и центар за ванредне студије првог степена [[Машински факултет Универзитета у Београду|Машинског факултета]] из [[Београд]]а. Изграђује се писта и аеродром, па се тако отвара редовна авионска линија Трстеник - Београд. Петолетка почиње да ради пуним капацитетима, почиње да се ради у три смене, а међу првима у земљи се уводи четрдесетдвочасовна радна недеља. У кругу фабрике отвара се здравствена станица, а покреће се и фабрички лист. Од [[1963.]] године фабрика носи назив ''ИХП Прва петолетка Трстеник''.<ref name="петолетка" />
Ред 29:
Јосип Броз Тито је посетио Петолетку и Трстеник [[16. март]]а [[1966]]. године a већ следеће године у складу са потребама проширења капацитета покренут је инвестициони подухват под називом „23. март 1967. године”. У новоизграђене хале и развојно истраживачке лабораторије пристиже највећи део увозне опреме. Од [[1. јануар]]а [[1967]]. године Петолетка више не послује под управом војне индустрије. До кризе и стагнације долази [[1968.]] године када због недовољне упослености капацитета споразумно уз отпремнине колектив напушта двеста радника. На чело фабрике тада долази инжењер Крста Јовановић, а Петолетка проширује област примене хидраулике и пнеуматике. Петолетка тада добија лиценцу за производњу од немачких фабрика, па због тога добија крупне послове у иностранству.<ref name="петолетка" />
Фабрици је на прослави 25 година рада уручен [[Орден рада|Орденом рада са црвеном звездом]]. Тада је фабрика имала 11.052 радника и била једна од најважнијих фирми не само у Југославији, него и у свету. Петолетки је поверена испорука кочионих инсталација за Камске аутомобилске заводе из Русије, која постаје највећи инострани партнер, а закључује се и уговор о лиценцној сарадњи са фирмом Линде из Немачке. Изводе се радови на хидроелектранама, термоелектранама, бранама, акумулационим језерима, платформама, бродоградилиштима, рударским коповима. Неки од најзначајнијих послова су: на [[Газиводе|Газиводама]] се монтирају хидроцилиндри
=== Криза крајем XX и почетком XXI века ===
| |||