Али Шариати — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 51:
== Биографија ==
 
Али Шариати је рођен 1933. године у Кахаку (село у Мазинану), предграђу Сабзевара, који се налази на североистоку [[Иран]]а.{{sfn|Rahnema|2000|p=35}} Чланови породице са очеве стране су били свештеници.<ref>{{cite web|last=Rakel|first=E.P.|title=The Iranian Political Elite, State and Society Relations, and Foreign Relations since the Islamic Revolution|url=http://dare.uva.nl/document/104471|publisher=University of Amsterdam}}</ref> Његов отац, Мухамед-Таки, био је учитељ и исламски учењак, и он је 1947. године отворио „Центар за ширење исламских истина“ ([[Мешхед|Машхад]], [[Покрајина Разави Хорасан|Хорасан провинција]]),{{sfn|Rahnema|2000|p=13}} друштвени [[Ислам|исламски]] форум који се уплео у покрет за национализацију нафте 50.-их година 20. века.{{sfn|Rahnema|2000|pp=13–18}} Шариатијева мајка је пореклом из ситне земљовласничке породице из [[Sabzevar|Сабзевара]], малог града близу [[Мешхед|МашхадаМашхад]]а.<ref name="google105">{{harvnb|Abrahamian|1989|p=105}}</ref>
 
Кроз године проведене на Учитељском факултету у [[Мешхед|МашхадуМашхад]]у, Шариати је био у додиру са младим људима који су били из мање привилегованих економских слојева друштва, и први пут је видео немаштину и потешкоће који су постојали у Ирану у том периоду. Истовремено, био је изложен многим утицајима Западне [[Филозофија|филозофске]] и [[Политика|политичке]] мисли. Покушао је да објасни и пружи решења за проблеме са којима су се суочавала муслиманска друштва кроз традиционалне исламске принципе уплетене са разумевањем савремене [[Социологија|социологије]] и [[Филозофија|филозофије]]. Његови чланци из тог доба, које је писао за машхадске дневне новине ''Khorasan'', показују његов развијајући [[еклектицизам]] и познавање идеја савремених мислилаца, попут Џемалдина ал Авганија, Мухамад Икбала, Пакистанца, као и [[Сигмунд Фројд|Сигмунда Фројда]] и [[Alexis Carrel|Алексис Карела]].{{sfn|Rahnema|2000|pp=61–68}}
 
1952. год. је постао средњошколски професор и основао је Удружење исламских ученика, што је довело до његовог хапшења након демонстрација 1953. године. Када је збачен Мосадек, постао је члан Националног фронта. Дипломирао је на Универзитету у Машхаду 1955. године. Поново је ухапшен 1957. г. од стране иранске полиције, заједно са још 16 чланова Националног покрета отпора.
Ред 67:
Шариатијејев константни успех је поново пробудио интересовање власти, које су га ухапсиле поново, заједно са многим његовим студентима. Распрострањени притисак популације и међународно негодовање су коначно довели до његовог пуштања на слободу, након 18 месеци у самици 20. марта 1975. године.
 
Шаријатију је било дозвољено да напусти државу и да оде у Енглеску. Умро је три недеље касније, у болници у Саутхемптону, под „мистериозним околностима“, иако је у [[Ali Rahnema|Али Рахманиејвој]] биографији забележено да је умро од срчаног удара. Шариатије сахрањен поред Сејујиде Зејнеб, унуке посланкка Мухамеда и ћерке [[AliАлија|Алије]]-а у Дамаску, где често долазе ирански ходочасници.
 
=== Погледи на свет ===