Фердинанд I Напуљски — разлика између измена

Године 1459. у Напуљу је избила опасна феудална побуна против Фердинандове власти, којој су се прикључили Ђовани Антонио Орсини, војвода Тарента, и Сигисмондо Пандолфо Малатеста, а предводио ју је Жан Анжујски. Следеће године, обезбедивши помоћ републике Ђенове, Жан се лично искрцао близу Напуља и 7. јула нанео тежак пораз Фердинанду у бици на реци Сарно. Из ове битке је напуљски краљ једва спасао живу главу, а на власти су успеле да га одрже само помоћи страних земаља, попут Папске државе, Урбина, Миланског војводства илии Скендербегове Албаније.

Његовом остајању на власти посебно је допринела помоћ ове последње. Наиме, у септембру 1460. године Ђурађ Кастриот Скендербег је краљу Фердинанду послао 500 коњаника краљу Фердинанду предвођених својим рођаком Иваном Стрезом Балшићем. Малетеста је за овај потез запретио да ће склопити савез са Османлијама, али Скендербег је био бржи. Дана 17. априла 1461. године, он је склопио мир са Турцима и крајем августа се лично искрцао у Апулији са 3.000 људи да подржи краља. Том приликом однео је две величанствене победе код Барлета и Транија, обезбедивши Фердинандов трон, после чега је и уследило и повлачење Жана Анжујског 1463. године.