Застава (лист) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Српске новине у Мађарској помоћу геџета HotCat
Нема описа измене
Ред 9:
Први број изашао је у Пешти 9/21 фебруара 1866. До маја 1867. објављено 45 бројева. Лист од јуна 1867. наставља да излази у [[Нови Сад|Новом Саду]].
 
Лист је испрваИспрва излазио два пута, па три и четири пута недељно, а од 1900. сваки дан сем понедељка и дана након празника. Све до 1884. и покретања ''Србобрана'' био и гласило Срба у [[Хрватска|Хрватској]]. Од септембра 1904. био је једини српски лист који је имао два издања - вечерње и јутарње. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] није излазио, а његов управник [[Јаша Томић]] је затворен и осуђен за велеиздају од аустроугарских власти. Након рата наставља редовно да излази као дневник почевши од 1/14 јануара 1919. године. Након завођења [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] 1929. године лист''Застава'' престаопрестала да излази.
 
Лист се залагао за националну равноправност у [[Аустроугарска|Аустроугарској]], за уједињење и ослобођење [[Срби|Срба]] (како од аустријске, тако и од турске власти), као и за стварање независних балканских држава. Био критички настројен према оним елементима српског грађанства склоног потчињавању Пешти, али и према црквеној хијерархији када није радила у интересу народа. Светозар Милетић је због текстова објављених у ''Застави'' 1870. осуђен на годину дана, а 1876. на четири године затвора. Када је у [[Српска народна слободоумна странка|Српској народној слободоумној странци]] дошло до расцепа на радикално и либерално крило, ''Застава'' је постала лист Српске народне радикалне странке, док је [[Браник (лист)|Браник]] биозаступао гласилоставове Српске народне либералне странке. Трвења између два листа кулминирала су убиством [[Миша Димитријевић (политичар)|Мише Димитријевића]] од стране Јаше Томића. Након присаједињења Војводине Србији 1918. године ''Застава'' критиковала централизацију [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]] и занемаривање интереса Војводине.
 
Познати одговорни уредници, сем Светозара Милетића, били су Миша Димитријевић, Јаша Томић, [[Лаза Нанчић]] и [[Јован Пачу]].<ref>{{Cite book|title=Енциклопедија Новог Сада Књига 8 Еди-Зур|last=|first=|publisher=Новосадски клуб|year=1997|isbn=|location=Нови Сад|pages=253-257}}</ref>