|
== Распрострањеност ==
Америчка куна живи у старим [[Зимзелене шуме|зимзеленим]] или мешовитим шумама [[Аљаска|Аљаске]] и [[Канада|Канаде]], као и на северу [[Стеновите планине|Стеновитих планина]].<ref>Larrison, Patrick and Larrison, Earl J. (1976). ''Mammals of the Northwest''. {{page|year=1976|idisbn=ISBN 978-0-914516-04-0|pages=}}</ref> Хватање у замке и крчење њеног природног станишта смањили су број популације, али бројнија је од популације куне риболовца. [[Њуфаундленд]]ска подврста ове животиње (''-{Martes americana atrata}-'') сматра се угроженом.<ref>{{Cite news|url=https://www.currypilot.com/news/6340858-151/protections-urged-for-humboldt-martens|title = Protections urged for Humboldt Martens|work=Curry Coastal Pilot|access-date = 28. 6. 2018|language=en}}</ref>
== Опис ==
Америчка куна има дугуљасто и витко тело прекривено сјајним смеђим крзном са светлије обојеним вратом, дугим китњастим репом и зашиљеном њушком. Њене канџе се могу делимично увући, помажући јој притом при пењању на дрвеће. Такође има прилично велике јастучиће на стопалима у односу на њену телесну тежину, што јој допушта ходање у снегу. Ово пружа америчкој куни предност у подручјима с тешким снегом.
Крзно америчке куне сјајно је и раскошно, наликујући на крзно њеног рођака [[самур]]а. На прелазу двадесетог века, популација америчке куне десеткована је због трговине њеним крзном. Бројне мере заштите и увођење јединки у природна станишта довеле су до опоравка популације,<ref name=r38>{{cite journal|last=Clark|first=Tim W.|last2=Anderson|first2=Elaine|author3last3=Douglas, |first3=Carman |last4=Strickland|first4=Marjorie|year=1987|title = Martes americana|journal= Mammalian Species|volume= 289|issue= 289|url=http://www.science.smith.edu/msi/pdf/i0076-3519-289-01-0001.pdf|doi=10.2307/3503918|jstor= 3503918|pages=1–8}}</ref> али крчење шума и даљe представља проблем популацијама америчке куне у већини њеног станишта. Лов на америчку куну тренутно је законит у одређеним подручјима током кратких сезона лова.
== Понашање ==
Америчка је куна већином [[Дневне животиње|активна дању]], рано ујутро или касно поподне. По правилу је усамљена животиња изван сезоне парења.<ref name=r38>{{cite journal|last=Clark|first=Tim W.|last2=Anderson|first2=Elaine|author3last3=Douglas, |first3=Carman |last4=Strickland|first4=Marjorie|year=1987|title = Martes americana|journal= Mammalian Species|volume= 289|issue= 289|url=http://www.science.smith.edu/msi/pdf/i0076-3519-289-01-0001.pdf|doi=10.2307/3503918|jstor= 3503918|pages=1–8}}</ref> Мужјак брани своју територију и може бити веома агресиван према мужјацима своје врсте. [[Размножавање|Парење]] се одвија током лета, али се усађивање оплођеног јајашца одлаже па се тек следећег пролећа коте једно до пет младунаца.<ref name=r136>Powell, Roger A.; Buskirk, Steven W.; Zielinski, William J. [https://books.google.com/books?id=-xQalfqP7BcC&pg=PA635 "Fisher and marten: Martes pennanti and Martes americana"]. ppстр. 635–649 in Feldhamer, George A.; Thompson, Bruce C.; Chapman, Joseph A., eds. ''Wild mammals of North America: Biology, management, and conservation''. 2nd ed. Baltimore, MD: The Johns Hopkins University Press. {{page|year=2003|isbn=978-0-8018-7416-1|pages=}}</ref>
Ова куна је [[сваштојед]], преферирајући хватање и прехрањивање маленим сисарима, посебно [[Америчка црвена веверица|америчким црвеним веверицама]] (''-{Tamiasciurus hudoniscus}-''), али спремно једе и [[Рибе|рибу]], [[жабе]], [[Инсекти|инсекте]], [[Стрвина|стрвину]], [[воће]] и осталу храну биљног порекла када јој је доступна.
== Литература ==
* {{citeCite book | ref = harv | ref=Buskirk|editor1=Buskirk, Steven W. |editor2=Harestad, Alton S. |editor3=Raphael, Martin G. |editor4=Powell, Roger A. |year=1994|title = Martens, sables, and fishers: Biology and conservation|place= Ithaca, NY|publisher= Cornell University Press|idisbn=ISBN 978-0-8014-2894-4}}
== Спољашње везе ==
|
