Ријека (град) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 160:
Град је 1848. године именовањем бана [[Јосип Јелачић|Јосипа Јелачића]] за гувернера Ријеке директно припојен [[Хрватска|Банској Хрватској]]. Хрватско-мађарска борба за Ријеку унутар Монархије је завршена 1868. када је додатком на [[Хрватско-угарска нагодба|Хрватско-угарску нагодбу]], ''Ријечком крпицом'', Ријека као ''-{[[Corpus separatum (Ријека)|Corpus separatum]]}-'', тј. издвојено тело дошла под директну управу мађарске владе. Ријека је 1870. године и у потпуности припојена Мађарској. [[Мађарска]] убрзано развија Ријеку у свој највећи поморско-лучки центар, те се развија одређена супарништво између две највеће луке у [[Аустроугарска|Монархији]], Ријеке под мађарском, и [[Трст]]а, који је био под аустријском управом.
19. век је доба велике градње у граду. У граду је изграђена Фабрика папира – Хартера (1821), основана је Народна читаоница (1850), у рад је пуштена прва плинара (1852), на Млаки је утемељена рафинерија нафте (1882), а исте године Ријека добива модерну канализацију. Развитак луке, ширење међународне трговине и спајање града железничком пругом с [[Пивка|Пивком]] и [[Карловац|Карловцем]] (1873) допринео је брзом порасту броја становника с 21.000 1880. на 50.000 1910. године. 1885. изграђена је нова зграда ријечког позоришта, данашње [[Хрватско народно позориште|Хрватско народно позориште Ивана пл. Зајца]]. 1891. је изграђена зграда железничке станице, коју је пројектовао главни инжењер Угарских државних железница Ференц
<center>
| |||