Википедија

Диносауруси — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м datum
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 26:
Све до краја [[20. век|20. вијека]] се вјеровало да су све групе диносауруса изумрле прије 65 милиона година; какогод, фосилни остаци диносауруса пронађени [[1990е|1990-их]] година су потврдиле пријашња мишљења да су се данашње птице убрајају у диносаурусе, и да су потекле од мали диносауруса месождера. Данас се зна да су се прве птице развиле у доба [[Јура|јуре]],<ref name = "SCI-20140731"> {{cite journal |author= Lee, MichaelS. Y. |last2=Cau|first2=Andrea|last3=Naish|first3=Darren|last4=Dyke|first4=Gareth J.|title = Sustained miniaturization and anatomical innovation in the dinosaurian ancestors of birds |url = http://www.sciencemag.org/content/345/6196/562 |date = 1. 8. 2014. |journal = Science |volume = 345 |issue = 6196 |doi = 10.1126/science.1252243 |accessdate = 2. 8. 2014 |bibcode = 2014Sci...345..562L |pages=562–566}}</ref> да су једина група диносауруса која је преживјела велико изумирање крајем [[Креда (периода)|креде]],<ref name = "Holtz2007"> {{cite journal |author = Holtz, Thomas R. Jr. |title = dinosaurs: the most complete, up-to-date encyclopedia for dinosaur lovers of all ages. |year=2007|journal = Random House |isbn=978-0-375-82419-7|pages=}}</ref> да се за њих користи термин авијански или птичји диносауруси ({{јез-енгл|Avian dinosaurs}}).
 
Диносауруси су веома разнолика група животиња гледано из таксономских, морфолошких и еколошких ставова. Птице, на више од 10.000 живих врста<ref>{{cite web |url = http://cmsdocs.s3.amazonaws.com/summarystats/2017-1_Summary_Stats_Page_Documents/2017_1_RL_Stats_Table_1.pdf |title = Numbers of threatened species by major groups of organisms (1996–2012) |year=2012|work = IUCN Red List |accessdate = 22. 6. 2013. }}</ref>, су најразнолика група кичмењака након риба<ref name = Alfaroetal2009/>. Користећи фосилне доказе, палеонтолози су идентификовали више од 500 посебни родова<ref name = Wang&Dodson/> и више од 1000 различитих врста не-птичји диносауруса<ref name = AmosBBC/>.
 
Диносауруси су заступљени на свим континентима, било да се ради о живим врстама или изумрлим врстама<ref name = MacLeod/>. Неки од њих су биљоједи, други месождери, а неки и свеждери. Данашње врсте диносауруса се крећу ходајући на двије ноге, док су у прошлости постојале многе изумрле групе које су се кретале на четири ноге или на двије, а неке су биле у стању да се крећу и на двије и на четири ноге. Поједине врсте су имале посебне коштане структуре, као што су то рогови, кријесте или коштане модификације као што су кости оклопа и кичме које су служиле за распознавање припадника исте групе.
Ред 42:
 
== Обележја ==
[[Датотека:Supersaurus dinosaur.png|thumbмини|left|200px|[[Суперсаур]], највећи диносаурус]]
[[Датотека:Compysizes1.png|thumbмини|200px|[[Компсогнатус]], најмањи диносаурус, у односу на човјека]]
 
Неки диносауруси су, уз [[Китови|китове]], највеће животиње које су икад постојале на Земљи. [[Диплодок]] се сматра највећим диносаурусом. Дуг је 25 метара, те има дуг врат и малу главу. Постоје индикације да су ипак већи [[суперсаур]] и [[ултрасаур]], мада до данас није нађен велик број њихових фосила. Маменчисауров врат је био дуг 11 метара.
 
Најмањи је диносаурус компсогнатус, величине [[ћурка|ћурке]], дуг 75–91 -{cm}-, а тежак 3 -{kg}-).<ref name="Lambert">{{Cite book| last = Lambert| first = David| authorlink =| title = The Ultimate dinosaur Book| publisher = Dorling Kindersley|year=1993| location = New York| url =| doi = |isbn=978-1-56458-304-8|pages=38–81}}</ref>
 
Од месождера се као најомраженији истиче [[тираносаурус|тираносаур]], дуг 15 метара и са [[зуб]]има од којих су неки дуги 20 -{cm}-. Постоје докази да је већи месождер [[кархародонтосаур]], за кога постоје индикације да је спор и неспретан, па чак и да је стрвинар.
Ред 67:
=== Почеци ===
 
Многи научници су дуго времена сматрали да су диносауруси били полифилетична група и да су се састојали од међусобно мало повезаних архосаура<ref>{{citeCite book |author= H. G. Seeley |year=1887|title = On the classification of the fossil animals commonly named dinosauria |publisher= Royal Society |issue = 43 |pages=165–171}}</ref><ref>{{Citation |author=A. S. Romer |year=1956|title= Osteology of the Reptiles |publisher=University of Chicago }}</ref><ref name = "B012">{{Cite journal |last1=Brusatte|first1 = Stephen L. |title = dinosaur Paleobiology (1. ed.) |volume = 21 |issue = 2 |year=2012|isbn=978-0-470-65658-7|pages=9–20}}</ref> – данас се на диносауре гледа као на засебну групу.<ref name=MJB04>{{harvnb|Benton|2004|pp=7–19}}</ref><ref>{{Citation |author= R. T. Bakker |author2= P. Galton |year=1974|title=dinosaur monophyly and a new class of vertebrates|doi = 10.1038/248168a0 |url = http://www.nature.com/nature/journal/v248/n5444/abs/248168a0.html |pages=168–172}}</ref>
 
[[Датотека:Herrerasaurusskeleton.jpg|thumbмини|upright=1.25|Рани диносауруси: -{''[[Herrerasaurus]]''}- (велики), -{''[[Eoraptor]]''}- (мањи) и лубања -{''[[Plateosaur]]usa''}-.]]
 
Први диносауруси су се одвојили од архосаура током средњег тријаса, пре око 235 милиона година. Само 20 милиона година раније, крајем перма, десило се највеће изумирање у Земљиној историји у којем је изумрло 95% свих врста.<ref>{{Citation |author=L. R. Kump |author2= A. Pavlov |author3= M. A. Arthur |title=Massive release of hydrogen sulfide to the surface ocean and atmosphere during intervals of oceanic anoxia |year=2005|DOI=10.1130/G21295.1|pages=397–400}}</ref><ref name="TannerLucas">{{Citation |author=L. H. Tanner |author2= S. G. Lucas |author3= M. G. Chapman |title=Assessing the record and causes of Late Triassic extinctions |year=2004|doi = 10.1016/S0012-8252(03)00082-5 |url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0012825203000825 |pages=103–139}}</ref> У 230 милијуна година старој формацији -{Ischigualasto}- у Аргентини пронађени су фосили врло примитивних диносауруса, као нпр. -{''[[Eoraptor]]''}-, који је веројатно био предак свих диносауруса који су се касније појавили;<ref name="Sereno1999">{{Citation|author=P. C. Sereno |title=The evolution of dinosaurs|year=1999|doi = 10.1126/science.284.5423.2137|pages=2137–2147}}</ref> према томе, први диносауруси били су мали двоножни месоједи.<ref name=SFRM93>{{Citation |author = P. C. Sereno |author2= C. A. Forster |author3= R. R. Rogers |author4 = A. M. Monetta |year=1993|title=Primitive dinosaur skeleton from Argentina and the early evolution of Dinosauria |doi=10.1038/361064a0 |pages=64–66}}</ref>
Ред 80:
 
=== Систематика и филогенија ===
[[Датотека:Ornithischia.png|thumbмини|upright=0.75|Карличне кости код припадника -{''Ornithischia''}-]]
[[Датотека:Saurischia.png|thumbмини|upright=0.75|Карличне кости код припадника -{''Saurischia''}-]]
 
Надред диносауруса спада, како је то случај са већином рептила, у диапсиде. Они се од синапсида (од којих су потекли сисари) и од [[анапсида]] (данашњих корњача) разликују по два отвора у лубањи иза очију. Унутар диапсида потекли су од архосаура, који су имали још два отвора у лубањи. Данашњи потомци тих рептила су одвојени од крокодила и птица. Сами диносауруси деле се на два реда, -{''[[Saurischia]]''}- и -{''[[Ornithischia]]''}-. Они су се разликовали по структури карличних кости. Припадници -{''Saurischia''}- су наследили структуру карличних кости од својих предака, док су припадници -{''Ornithischia''}- развили карличне кости налик онима код птица.
 
[[Датотека:Evolution of dinosaurs EN.svg|thumbмини|400px|centre|Роједностављени дијаграм систематике диносауруса]]
Следи поједностављена класификација диносауруса до породица.
* -{''Dinosauria''}-
Ред 121:
 
=== Еволуција, палеобиогеографија и палеоекологија ===
[[Датотека:Egg Mountain.jpg|thumbмини|лево|240px|Реконструирано станиште "Планине јаја" у [[монтана|Монтани]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]].]]
Еволуција диносауруса после [[тријас]]а била је под утицајем вегетације и распореда континената. У касном тријасу и раној [[јура|јури]] сви су континенти били скупљени у једну велику копнену масу која се назива -{''[[Pangaea]]'}-'; настањивали су је [[целофисоиди]] (месоједи) и [[просауроподи]] (биљоједи).<ref name=HCL04>{{citeCite book |author=Thomas R., Jr. Holtz |last2=Chapman|first2=Ralph E. |last3=Lamanna|first3=Matthew C. |title=The dinosauria |year=2004|publisher= University of California Press |isbn=978-0-520-24209-8|pages=627–642}}</ref> [[Голосемењаче]], а највише четинари, проширили су се тоеком касног тријаса и веројатно су били храна биљоједима. Просауроподи нису могли обрађивати биљке у устима и били су зависни од других начина обраде хране.<ref name=FS04>{{cite book|last=Fastovsky|first=David E. |last2=Smith|first2=Joshua B. |last3=Weishampel|first3=David B. |last4=Dodson|first4=Peter|title=The Dinosauria |year=2004|publisher= University of California Press |isbn=978-0-520-24209-8|pages= 614–626}}</ref> Хомогеност диносаурусне фауне наставила се до средње и касне јуре: од [[тероподи|теропода]] су доминирали [[цератосаури]], [[спиносауроиди]] и [[карносаури]]; од биљождера [[стегосаури]], остали припадници -{''[[Ornithischia]]''}- и [[сауроподи]]. Важне и познате фауне касне јуре завршавају у формацији Морисон у [[Северна Америка|Северној Америци]] и у налазишту Тендагуру у [[Танзанија|Танзанији]]. Фауне [[Кина|Кине]] показују већу разноликост као што су специјализирани синорапториди и необични, дуговрати сауроподи попут -{''[[Mamenchisaurus]]a''}-.<ref name=HCL04/> [[Анкилосаури]] и [[орнитоподи]] су се још више проширили, а просауроподи изумиру. Четинари и остале биљне групе као што су [[папрати]] и [[преслице]] доминирају крајоликом. За разлику од просауропода и сауропода, припадници Орнитхисцхиа су развили механизам жвакања који је омогућавао обраду хране у устима.<ref name=FS04/>
 
Тоеком ране креде Пангеа се поделила на више конитинената, па су и диносауруси постали разноликији. Анкилосаури, [[игуанодонти]] и [[брахиосауриди]] су се проширили по [[Европа|Европи]], Северној Америци и северној [[Африка|Африци]]. После су се, посебно у Африци, појавили тероподи као што су спиносауриди и каркародонтосауриди; од сауропода, значајније су постале групе [[Rebbachisauridae|ребахисаурида]] и титаносаура. У Азији су манираптори попут [[дромеосауриди|дромеосаурида]], [[трудонтиди|трудонтида]] и [[овираптосаури|овираптосаура]] постали чести, а важни биљоједи били су анкилосаури и рани [[цератопси]] попут -{''[[Psittacosaurus]]a''}-. За то време су се у [[аустралија|Аустралији]] појавили примитивни анкилосауриди, [[хипсилофодонти]] и игуанодонти.<ref name=HCL04/> Стегосаури изумиру у касној доњој [[креда (периода)|креди]] или раној горњој креди. Једна велика промена у доњој креди била је појава [[скривеносеменице|скривеносеменица]]. У исто време разне групе биљоједа развијају збијене зубе који се замењују токм целог живота. Код цератопса се појављују кљунови, а код [[хадросауриди|хадросаурида]] су они изразито развијени.<ref name=FS04/> И неки сауроподи су развили збијене зубе, као нпр. -{''[[Nigersaurus]]''}-.<ref name=serenoetal07>{{Citation |author=P. C. Sereno |author2= J. A. Wilson |author3= L. M. Witmer |author4= J. A. Whitlock |author5= A. Maga |author6= O. Ide |author7= T. A. Rowe |year=2007|title=Structural extremes in a Cretaceous dinosaur |pages= e1230 |url = http://www.plosone.org/article/fetchArticle.action?articleURI=info:doi/10.1371/journal.pone.0001230 |doi = 10.1371/journal.pone.0001230 }}</ref>
 
У горњој креди постојале су три диносаурусне фауне. У Северној Америци и [[азија|Азији]] доминирали су [[тираносауриди]] и разни малени манираптори, од биљоједа хадросауриди, цератопси, анкилосауриди и [[пахицефалосаури]]. На јужним континентима постојали су [[абелисауриди]] као главни грабљивци, а од биљоједа [[титаносаури]]. Фауна Европе састојала се од дромеосаурида, рабодонтида (-{''Iguanodontia''}-), нодосаурида (-{''Ankylosauria''}-) и титаносаура.<ref name=HCL04/> Скривеносеменице су се још више прошириле,<ref name=FS04/> а прве траве појавиле су се крајем креде.<ref name=PSAS05>{{Citation |author=V. Prasad |author2= C. A. E. Strömberg |author3= H. Alimohammadian |author4= A. Sahni |year=2005|title=dinosaur coprolites and the early evolution of grasses and grazers |doi=10.1126/science.1118806|pages=1170–1180}}</ref> Хадросауриди и цератопси су крајем креде постали много разноврснији у Северној Америци и Азији. Неки тероподи су постали омнивори или биљоједи, као нпр. [[теризиносаури]] и [[орнитомимосаури]].<ref name=FS04/>
 
=== Пернати диносауруси и појава птица ===
Прве праве птице појавиле су се у периоду јуре и развиле су се од манираптора,<ref name=KP04>{{cite book |author=K. Padian|year=2004| title=Basal Avialae |publisher= University of California Press |isbn=978-0-520-24209-8|pages=210–231}}</ref> групе теропода врло сличних птицама. Године 1861. пронађена је позната праптица {{''[[Archaeopteryx]]''}}. Та рана птица имала је цели мозаик птичјих и тероподских особина, али је толико личила на тероподе да је један примерак који није пронађен са перјем био сврстан као -{''[[Compsognathus]]''}-. Теорија да су птице еволуирале од диносауруса појавила се [[1970е|1970-их]] година када ју је предложио [[Џон Остром]].<ref name=ostrom1973>{{Citation |last=Ostrom|first=John H. |year=1973|title=The ancestry of birds |doi=10.1038/242136a0 |pages=136}}</ref> До данас је откривено преко 100 анатомских особина између тероподних диносауруса и птица<ref>{{Citation |author=G. Mayr |author2= B. Pohl |author3= D. S. Peters |year=2005| title=A Well-Preserved Archaeopteryx Specimen with Theropod Features| doi=10.1126/science.1120331 |pages=1483–1486}}</ref> – нарочито што се тиче врата, стидне кости, ручног зглоба, рамена, ноге и прсне кости.
 
Од [[1990е|1990-их]] година до данас пронађен је велики број теропода са перјем, који су још јасније одредили сродство између птица и диносауруса. Већина тих фосила пронађена је из формације -{''Yixian''}- (североисточна Кина), која је позната по одлично очуваним фосилима. Остаци пернатих диносауруса су ретки, зато што се кожа и перје врло ретко очува, па недостају код већине фосила; према томе, многи други тероподи могли су такође имати перје. Оно је и пронађено код компсогнатида -{''[[Sinosauropteryx]]a''}-, тираносауроида -{''[[Dilong]]a''}-, -{''[[Beipiaosaurus]]a''}-, до данас највећег пернатог диносауруса,<ref>{{Citation |author= Xu X. |author2= M.A. Norell |author3= Kuang X. |author4= Wang X. |author5= Zhao Q. |author6= Jia C.|title=Basal tyrannosauroids from China and evidence for protofeathers in tyrannosauroids |publisher= Nature|year=2004|pmid= 15470426|pages=680–684}}</ref> а од манираптора пронађени су код овираптосаура, трудонтида и дромеосаурида.<ref name=KP04/><ref name=GC06>{{Citation |author=U. B. Göhlich |author2= L. M. Chiappe |year=2006|title=A new carnivorous dinosaur from the Late Jurassic Solnhofen archipelago |pages=329–332}}</ref> Перје се развило ради задржавања топлоте или ради удварања; функција лета се појавила касније у еволуцији.<ref>{{citation| author= P. Burgers |author2= L. M. Chiappe |year=1999|title=The wing of Archaeopteryx as a primary thrust generator |url= http://www.stephenjaygould.org/ctrl/news/file013.html |pages=60–62}}</ref><ref name="CowenHistLife">{{citation |author= R. Cowen |title=History of Life |publisher=Blackwell Science}}</ref> Код врсте -{''[[Microraptor|Microraptor gui]]''}- из формације -{''Yixian''}- пронађено је летно перје и на рукама и на ногама, па је веројатно једрио од дрвета до дрвета.<ref name="chatterjee2007">{{citation |author=S. Chatterjee |author2= R. J. Templin |year=2007|title=Biplane wing planform and flight performance of the feathered dinosaur Microraptor gui |url = http://www.pnas.org/cgi/reprint/0609975104v1.pdf |pages=1576–1580}}</ref> Још увек није познато како се развио прави лет.
Ред 137:
 
== Откриће ==
[[Датотека:9119 - Milano, Museo storia naturale - Scipionyx samniticus - Foto Giovanni Dall'Orto 22-Apr-2007.jpg|thumbмини|right|200px|Окамењени диносаурус]]
 
[[Датотека:Muzeum Ziemi - jaja PL.JPG|thumbмини|left|200px|Јаја диносауруса]]
[[Роберт Плот]], енглески природњак, открио је [[1667]]. прву кост диносауруса. Тада су људи мислили да је свет непромјенљив. Научници су сматрали да се ради о кости неког [[слон]]а или чак [[Див (митологија)|дива]]. Жена енглеског лекара Мантела 145 година касније налази огромне зубе у хрпи камења. Мантелл је скупио толико фосила да је своју кућу претворио у [[музеј]]. Видели су те велике зубе и нису могли да одреде коме припадају. Научници су извели закључак да се ради о великим [[сисари]]ма. Мантел је примијетио да ти огромни [[зуб]]и наликују зубима јужноамеричких [[игуана]] (-{''Iguanidae''}-). Помислио је да су то зуби [[фосил]]ног [[гуштер]]а којег је назвао игуанодон, што значи "игуанин зуб". Научници су мислили да је реч о зубима неког [[крокодил]]а или [[носорог]]а.
 
Ред 164:
<ref name="Wang&Dodson">{{cite journal|author1=Wang, S.C. |author2=Dodson, P. |year=2006|title=Estimating the Diversity of dinosaurs|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|volume=103|issue=37|pmid= 16954187|doi=10.1073/pnas.0606028103|pmc=1564218|bibcode = 2006PNAS..10313601W |pages=13601–13605}}</ref>
 
<ref name=AmosBBC>{{cite news |last=JAmos|first=AmosJ|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/7620621.stm |title=Will the real dinosaurs stand up? |work= BBC News|accessdate = 23. 3. 2011 |date = 17. 9. 2008 }}</ref>
 
<ref name=MacLeod>{{cite journal|vauthors=MacLeod N, Rawson PF, Forey PL, Banner FT, ((Boudagher-Fadel MK)), Bown PR, Burnett JA, Chambers P, Culver S, Evans SE, Jeffery C, Kaminski MA, Lord AR, Milner AC, Milner AR, Morris N, Owen E, Rosen BR, Smith AB, Taylor PD, Urquhart E, Young JR|title=The Cretaceous–Tertiary biotic transition|year=1997|journal=Journal of the Geological Society|volume=154|issue=2|doi=10.1144/gsjgs.154.2.0265|pages=265–292}}</ref>
Ред 172:
<ref name=Owen1842>{{harvnb|Owen|1842|pp=60–204}}</ref>
 
<ref name=LSJ>{{cite web|url=http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/lexindex?lookup=deino/s&lang=greek&doc=Perseus:text:1999.01.0169&formentry=0|title=Liddell–Scott–Jones Lexicon of Classical Greek |accessdate = 5. 8. 2008 }}</ref>
 
<ref name=FBS97>{{Cite book|author1=Farlow, J.O. |author2=Brett-Surman, M.K.|year=1997|chapter=Preface |editor=Farlow, J.O. |editor2=Brett-Surman, M.K. |title=The Complete dinosaur|publisher=Indiana University Press|pages=ix–xi|isbn=978-0-253-33349-0}}</ref>
Ред 179:
 
== Литература ==
* {{Cite book|author=Thomas R., Jr. Holtz |last2=Chapman|first2=Ralph E. |last3=Lamanna|first3=Matthew C. |title=The dinosauria |year=2004|publisher= University of California Press |isbn=978-0-520-24209-8|pages=627–642}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|author= H. G. Seeley |year=1887|title = On the classification of the fossil animals commonly named dinosauria |publisher= Royal Society |issue = 43 |pages=165–171}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Owen|first=R|year=1842|url=https://books.google.com/?id=dy5LAAAAYAAJ&pg=PA60|title=Report on British Fossil Reptiles. ''Part II.'' Report of the Eleventh Meeting of the British Association for the Advancement of Science; Held at Plymouth in July 1841|place= London|publisher=John Murray|pages=60–204}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Carpenter|first=Kenneth |authorlink=Kenneth Carpenter |year=2006|chapter=Biggest of the big: a critical re-evaluation of the mega-sauropod ''Amphicoelias fragillimus'' |editor=Foster, John R. |editor2= Lucas, Spencer G. |title=Paleontology and Geology of the Upper Jurassic Morrison Formation |publisher=New Mexico Museum of Natural History and Science |place=Albuquerque |series=New Mexico Museum of Natural History and Science Bulletin '''36''' |pages=131–138}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Benton|first=Michael J. |editor= Weishampel, David B. |editor2=Dodson, Peter |editor3 = Osmólska, Halszka |title=The Dinosauria |edition=2nd |year=2004|publisher= University of California Press |place=Berkeley |isbn=978-0-520-24209-8|chapter=Origin and relationships of Dinosauria |pages=7–19}}
* {{Cite book|ref= harv| last = Lambert| first = David| authorlink =| title = The Ultimate dinosaur Book| publisher = Dorling Kindersley|year=1993| location = New York| url =| doi = |isbn=978-1-56458-304-8|pages=38–81}}▼
 
▲* {{Cite book|ref= harv| last = Lambert| first = David| authorlink =| title = The Ultimate dinosaur Book| publisher = Dorling Kindersley|year=1993| location = New York| url =| doi = |isbn=978-1-56458-304-8|pages=38–81}}
* {{Cite book |ref= harv |last=Holtz|first=Thomas R. Jr. |title=dinosaurs: The Most Complete, Up-to-Date Encyclopedia for dinosaur Lovers of All Ages|location=New York |publisher=Random House |year=2007|isbn=978-0-375-82419-7 |pages=}}
* {{cite book|ref= harv|last=Bakker|first=Robert T.|title=The dinosaur Heresies, The dinosaur Heresies: New Theories Unlocking the Mystery of the dinosaurs and Their Extinction |location=New York |publisher=Morrow |year=1986|isbn=978-0-688-04287-5|pages=}}
Линија 200 ⟶ 201:
{{wikispecies|Dinosauria}}
{{wiktionary|Dinosaur}}
 
* [http://www.dinodatabase.com/ DinoDatabase.com | Hundreds of dinosaurs and dinosaur related topics]
* [http://www.gspauldino.com/ The Science and Art of Gregory S. Paul] Influential paleontologist's anatomy art and paintings
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Диносауруси”