Википедија

Есперанто (језик) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м datum
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 7:
|датум = 1887.
|употреба = [[интернационалан помоћни језик]]
|број = матерњи: 200 до 2000 (1996)<ref name="Corsetti2004">{{cite journal |url=https://unstable.nl/andreas/ai/psy/s3.pdf |title=Regularizing the regular: The phenomenon of overregularization in Esperanto‑speaking children |journal=Language Problems and Language Planning |year=2004|archive-url=https://web.archive.org/web/20150721062115/http://unstable.nl/andreas/ai/psy/s3.pdf |archive-date = 21. 077. 2015. |dead-url=no |first1=Renato |last1=Corsetti|first2=Maria Antonietta |last2=Pinto|first3=Maria |last3=Tolomeo|publisher=John Benjamins Publishing Company |volume=28 |issue=3 |format=PDF |doi=10.1075/lplp.28.3.04cor |issn=0272-2690 |oclc=4653164382|pages=261–282}}</ref><br />Секундарни језик: око 100.000 до 2 милиона
|пор2 = [[интернационалан помоћни језик]]
|posteriori = Вокабулар је преузет из [[романски језици|романских]] и [[Германски језици|германских језика]]; Фонологија преузета из [[словенски језици|словенских језика]]
Ред 19:
{{legend|darkgreen|500 - 1600}}</div>
}}
'''Есперанто''' ({{јез-енг|Esperanto}})<ref>{{citeCite book |last=Jones|first=Daniel |author-link=Daniel Jones (phonetician) |title=English Pronouncing Dictionary |editor= Peter Roach |editor2= James Hartmann |editor3= Jane Setter |place=Cambridge |publisher=Cambridge University Press |orig-year=1917 |year=2003|isbn=978-3-12-539683-8|pages=}}</ref><ref>{{cite book|last=Wells|first=John C.|year=2008|title=Longman Pronunciation Dictionary|edition=3rd|publisher=Longman|isbn=978-1-4058-8118-0|pages=}}</ref> је плански креиран [[језик]] предложен за међународни други језик. Његове основне карактеристике је сачинио [[Лудвик Лазар Заменхоф|Лудвиг Лазар Заменхоф]] [[1887]]. године.<ref>{{citation|title=Discouraging Words
|title=Discouraging Words
|magazine=[[Failure Magazine]]
|date = 20. 077. 2009.
|first=Jason
|last=Zasky
|quote=But in terms of invented languages, it's the most outlandishly successful invented language ever. It has thousands of speakers—even native speakers—and that's a major accomplishment as compared to the 900 or so other languages that have no speakers. – Arika Okrent
|url=http://failuremag.com/index.php/feature/article/discouraging_words/}}</ref><ref>{{cite web|title=Doktoro Esperanto, Ludwik Lejzer Zamenhof |url=https://global.britannica.com/biography/L-L-Zamenhof|website=Global Britannica.com |publisher=Encyclopaedia Britannica Inc }}</ref>
 
Назив „есперанто“ потиче од псеудонима под којим је „''Прва књига есперанта''“ објављена:Доктор Есперанто — неко ко се нада да ће овај језик постати међународни (помоћни) језик свих људи.
Данас је есперанто у употреби у разним сферама живота, укључујући путовања, дописивање, културну размену, књижевности оригиналној и преведеној и литератури (уопште) и у неким школама се учи факултативно.
 
[[Датотека:Unua Libro.jpg|thumbмини|Први уџбеник есперанта који је написао Л. Л. Заменхоф.]]
Први уџбеник есперанта објавио је [[1887]]. године у [[Варшава|Варшави]] [[Пољска|пољски]] лекар [[Лудвик Лазар Заменхоф|Лазар Лудвиг Заменхоф]] (1859—1917) под [[псеудоним]]ом "Др. Есперанто" (лекар који се нада), што је касније постало и име самог језика.<ref name="EspMov181"/><ref>{{cite web|url=http://www.ling.ohio-state.edu/~hana/esr/ |title=Esperanto |publisher=Ling.ohio-state.edu |date = 25. 011. 2003. |accessdate = 055. 12. 2010.}}</ref> Циљ Есперанта није замењивање постојећих језике, већ њиховоа допуна.
 
Говорна заједница есперанта постоји већ више од стотину година, а чине је бројни говорници и симпатизери окупљени у хиљадама клубова, група, удружења, струковних и националних савеза на свим [[континент]]има.<ref name="BahaiEnc368"/><ref name="countries-speakers-uea">{{cite web|url=http://uea.org/info/en/kio_estas_uea|title=Universala Esperanto-Asocio: Kio estas UEA?|publisher=Uea.org |accessdate = 14. 1. 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.pasportaservo.org/monda-mapo|title=User locations|website=Pasporta Servo|accessdate = 6. 1. 2014}}</ref>
Линија 143 ⟶ 142:
 
У есперантским TTT-употребљавају се (у [[2004]]) следећи начини за писање капичастих слова:
 
* 70%: права есперантска слова [[Unikod|Уникод]], понекад [[ISO 8859-3|Latin 3]]: ĉ, ĝ, ĥ, ĵ, ŝ, ŭ.
* 15%: сурогати по [[H-систем]]у: ch, gh, hh, jh, sh, u.
Линија 151 ⟶ 149:
 
Мада се есперанто показао сасвим подесним за међународну употребу, током његове историје није мањкало предлога за реформу неких детаља. [[1908]]. године покушај реформе се завршио изродивши нови језик (и данас жив): [[Идо]] (''Ido''). Насупрот „Идоу“, есперанто од 1887. до данас има тихи константни развој, без радикалних промена. Те (некад скоро неприметне, некад жестоко сукобљене) језичке промене шириле су, осим општег пораста језичког фонда, такође и следеће тенденције:
 
* скраћивање коренске форме – нпр. ''spontana'' уместо ''spontanea''
* неке форме (нпр.: ''pafilego''/топ/) престају да се употребљавају и улазе нове (нпр: ''kanono''/топ/)
Линија 208 ⟶ 205:
Међу [[плански језици|планским језицима]] (нпр, [[Интерлингва]] и [[Ложбан]]), есперанто је највише употребљаван и једини је чије трајање има импликације у скоро свим животним сферама. Интерлингва, главни конкурент есперанту између планских језика, има око хиљаду присталица/особа које се служе њиме.
 
Есперанто није секундарни званични језик било које признате земље. Почетком 20. века су постојали планови за формирање државе [[Неутрални Мореснет]] као прве Есперанто државе на свету. Фебруара 2013 је формирана [[Аваз]] петиција за усвајање Есперанта као једног од званичних језика Европске Унијеуније.<ref>{{cite web|url=http://www.avaaz.org/en/petition/Esperanto_langue_officielle_de_lUE/|title=Esperanto, an official language of the European Union, now!|work=Avaaz|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref>
 
Америчка армија је објавила књигу фраза у Есперанту,<ref>{{cite web|url=http://www.kafejo.com/lingvoj/auxlangs/eo/maneuver/ |title=''The Maneuver Enemy'' website |publisher=Kafejo.com |date = 022. 066. 2004. |accessdate = 055. 12. 2010.}}</ref> ц циљем њиховог коришћења у војним играма од стране измишљених непријатељских снага. Током лета 1924. године, Америчка радио релејна лига је усвојила Есперанто као свој званични међународни помоћни језик, с надом да ће се језик усталити међу радио аматема у међународној комуникацији, али је његова стварна употреба у радио комуникацијама била незнатна.
 
Есперанто је радни језик неколико непрофитних међународних организација као што су ''{{lang|eo|[[Sennacieca Asocio Tutmonda]]}}'', левичарска културолошка асоцијација, или -{[[E@I|Education@Internet]]}-, која се развила из Есперанто организације; већина других су организације специфичне за Есперанто. Највећа међу њима је Светски есперантски савез. Есперанто је такође један од првих вештачких језика који су коришћени у универзитетским предавањима ([[Akademio Internacia de la Sciencoj San Marino|Интернационална академија наука у Сан Марину]]).<ref name=ais>{{cite web|url=http://www.ais-sanmarino.org/ |title=Akademio Internacia de la Sciencoj (AIS) San-Marino |publisher=Ais-sanmarino.org |accessdate = 055. 12. 2010.}}</ref>
 
Сви лични документи које издаје [[Светски сервисни ауторитет]], укљућујући [[светски пасош]], су написани у Есперанту, заједно са Енглеским, Француским, Шпанским, Руским, Арапским, и Кинеским.<ref>{{cite web|url=http://worldservice.org/doc.html|title=World Government Documents (Personal)|publisher=Worldservice.org|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref>
 
== Есперантски покрет ==
[[Датотека:Jubilea simbolo.svg|thumbмини|right|200px|Јубиларни симбол - за стогодишњицу есперанта]]
Најзначајнија есперантска организација је [[Светски есперантски савез]] (''Universala Esperanto-Asocio''). Он је већ неколико деценија члан УНЕСКО-а у сарадњи са УН, које су до сада прихватиле две резолуције у корист есперанта и есперантског покрета, у којима се истичу запажени резултати есперантског покрета и препоручује учење језика. Међутим, за разлику од латинског у средњовековној Европи и енглеског у нашем времену, есперанту недостаје мрежа школа, универзитета и учила.
 
Линија 233 ⟶ 230:
Већина говорника Есперанта научи језик путем [[Самообразовање|самосталног учења]], онлајн туторијала, и кореспондантских курсева које предају волонтери. Задњих година су постали популарни бесплатни вебсајтови за подучавање, попут -{''{{lang|eo|[[lernu!]]}}''}-.
 
Есперанто настава су понекад доступна у школама, укључујући четири основне школе у пилот-пројекту под надзором [[University of Manchester|универзита у Манчестеру]], и судећи по једном извору на 69 универзитета.<ref>{{cite web|url=http://uea.org/agadoj/instruado/pirlot.html |title=Esperanto en universitatoj |publisher=Uea.Org |date = 17. 044. 2003. |accessdate = 055. 12. 2010.}}</ref> Међутим, осим Кине и [[Мађарска|Мађарске]], углавном се ради у неформалним аранжманима уместо наменских департмана или државне подршке. [[Еотвос Лоранд универзитет]] у Будимпешти је имао департман за [[интерлингвистика|интерлингвистику]] и Есперанто од 1966 до 2004, након којег периода је настава премештена на више школе; постоје и државни испити за инструкторе Есперанта.<ref>{{cite web|url=http://geocities.com/bujdosoivan/tarte.htm |title=enhavo |publisher=Web.archive.org |date = 27. 10. 2009. |accessdate = 055. 12. 2010. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20091027105835/http://geocities.com/bujdosoivan/tarte.htm |archivedate = 27. 10. 2009}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.webcitation.org/query?url=http://www.geocities.com/bujdosoivan/okt.htm%233&date = 25. 10. 2009.+16:42:39 |title=Elte Btk |publisher=Webcitation.org |accessdate = 055. 12. 2010.}}</ref> Осим тога, [[Универзитет Адама Микијевића у Познању|Адам Микијевићев универзитет]] у [[Пољска|Пољској]] нуди [[диплома|диплому]] у интерлингвистици.<ref>{{cite web|url=http://amu.edu.pl/en/home/about-us/education/degree-list/full-degree-students/diploma-in-interlinguistics-esperanto|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120418022807/http://amu.edu.pl/en/home/about-us/education/degree-list/full-degree-students/diploma-in-interlinguistics-esperanto|archivedate = 18. 044. 2012.|title=Diploma in Interlinguistics (ESPERANTO)}}</ref> [[Бразилски сенат]] је донео закон 2009. којим се Есперанту опциони статус у наставном плану у [[Јавна школа (владом финансирана)|јавним школама]], мада може да постане мандаторан ако за то има потребе. Године 2012. закон је још увек био на разматрању у дому посланила.<ref>{{cite web|url=http://www.senado.gov.br/sf/atividade/materia/detalhes.asp?p_cod_mate=83989|title=Atividade Legislativa - Projetos e Matrias|publisher=Senado.gov.br|language=pt|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.camara.gov.br/sileg/Prop_Detalhe.asp?id=454210|title=PL 6162/2009 - Projetos de Lei e Outras Proposições - Câmara dos Deputados|publisher=Camara.gov.br|language=pt|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www12.senado.gov.br/noticias/materias/2009/06/18/entidades-manifestam-apoio-a-proposta-de-incluir-ensino-de-esperanto-na-grade-de-disciplinas-da-rede-publica|title=Entidades manifestam apoio à proposta de incluir ensino de Esperanto na grade de disciplinas da rede pública|work=Senado Federal - Portal de Notícias|language=pt|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref>
 
Више образовних радника је проценило да се Есперанто може научити улажући од једне четвртине до једне дванаестине количне времена неопходног за друге језике.<ref>{{cite web|url=http://esperanto-usa.org/?q=node/77 |title=Is Esperanto four times easier to learn? |publisher=Esperanto-USA |accessdate = 055. 12. 2010.}}</ref> [[Клод Пирон]], бивши психолог на [[University of Geneva|Ђеновском универзитету]] и кинеско–енглеско–руско–шпански преводилац за Уједињене Нацијенације, је тврдио да је Есперанто далеко интуитивнији од већине етничких језика. "Есперанто се у потпуности ослања урођене рефлексе [и] разликује се од других језика по томе да увек можеш да се ослониш на своју природну тенденцију за генерализацију шаблона. [...] Исти [[неуропсихологија|неуропсихолошки]] закон који је [[Жан Пијаже]] звао ''генералишућа асимилација'' је примењив на формирање речи и граматике."<ref name=Piron>-{Piron, Claude: [http://www.claude-piron.ch/hidden-perverse-effects.html "The hidden perverse effect of the current system of international communication"], published lecture notes}-</ref>
 
Институт за кибернетичку педагогију у Падерборну (Немачка) је упоредио дужине периода учења које су неопхоне средњошколским ученицима чије је матерњи језик Француски да би достигли упоредиве стандардне нивое у Есперанту, Енглеском, Немачком, и Италијанском.<ref>-{Flochon, Bruno, 2000, « {{lang|fr|L'espéranto}} », in Gauthier, Guy (ed.) ''{{lang|fr|Langues: une guerre à mort, Panoramiques.}}'' 4e trim. 48: 89–95. Cited in François Grin, {{lang|fr|[http://www.ladocumentationfrancaise.fr/rapports-publics/054000678/index.shtml ''L'enseignement des langues étrangères comme politique publique'']}} (French)}-</ref> Резултати су:
* '''2000''' часова учећи Немачки = '''1500''' часова учећи Енглески = '''1000''' часова учећи Италијански (или било који други [[Романски језици|Романски језик]]) = '''150''' часова учећи Есперанто.
 
Линија 252 ⟶ 249:
|publisher = Walter de Gruyter
|year = 1982
|pages=181|isbn=978-90-279-3399-7|pages=}}</ref>
|isbn=978-90-279-3399-7|pages=}}</ref>
 
<ref name="BahaiEnc368">{{cite encyclopedia
Линија 268 ⟶ 264:
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=Jones|first=Daniel |author-link=Daniel Jones (phonetician) |title=English Pronouncing Dictionary |editor= Peter Roach |editor2= James Hartmann |editor3= Jane Setter |place=Cambridge |publisher=Cambridge University Press |orig-year=1917 |year=2003|isbn=978-3-12-539683-8|pages=}}
* {{Cite book
|title = The Esperanto Movement
Линија 273 ⟶ 270:
|publisher = Walter de Gruyter
|year = 1982
|pages=181|isbn=978-90-279-3399-7}}
|isbn=978-90-279-3399-7}}
{{refbegin|2}}
* [http://igitur-archive.library.uu.nl/student-theses/2006-0324-075222/UUindex.html Emily van Someren. Republication of the thesis 'The EU Language Regime, Lingual and Translational Problems'.]
Линија 281 ⟶ 277:
* [http://learn101.org/esperanto.php Esperanto Lessons]. Including the alphabet, adjectives, nouns, plural, gender, numbers, phrases, grammar, vocabulary, verbs, exam, audio, and translation.
* Auld, William. ''La Fenomeno Esperanto'' ("The Esperanto Phenomenon"). Rotterdam: Universala Esperanto-Asocio, 1988.
* {{citeCite book | ref = harv |author=Butler, Montagu C.|title=Step by Step in Esperanto|location=|publisher=ELNA 1965/1991|year=|isbn=978-0-939785-01-8|pages=}}
* DeSoto, Clinton (1936). ''200 Meters and Down''. West Hartford, Connecticut, US: American Radio Relay League. стрpp. 92.
* Crystal, David, article "Esperanto" in ''The New Penguin Encyclopedia'', Penguin Books, 2002.
* {{cite book|ref= harv|last=Crystal|first=David|title=How Language Works|location=|publisher=Penguin Books|year=2006|isbn=978-0-14-101552-1|pages=424–5}}
* Michael Everson. {{PDFlink|[http://www.evertype.com/alphabets/esperanto.pdf The Alphabets of Europe: Esperanto]|25.4 KB}}. Evertype, 2001.
* {{citeCite book | ref = harv |author=Forster, Peter G.|title=The Esperanto Movement|location=The Hague|publisher=Mouton Publishers, 1982|year=|isbn=978-90-279-3399-7|pages=}}
* {{cite book|ref= harv|last=Gledhill|first=Christopher|title=[http://stl.recherche.univ-lille3.fr/sitespersonnels/gledhill/Esperanto_a_corpus-based_description_GLEDHILL.pdf The Grammar of Esperanto: A Corpus-Based Description.]|location=|publisher=Lincom Europa|edition=2nd|year=2000|isbn=978-3-89586-961-7|pages=}}
* Harlow, Don. [http://donh.best.vwh.net/Esperanto/eaccess/eaccess.book.html The Esperanto Book]. Self-published on the web (1995–96).
Линија 293 ⟶ 289:
* Zamenhof, Ludovic Lazarus, ''[http://genekeyes.com/Dr_Esperanto.html Dr. Esperanto's International Language: Introduction & Complete Grammar]'' The original 1887 ''Unua Libro'', English translation by Richard H. Geoghegan; HTML online version 2006. Print edition (2007) also available from [http://www.esperanto-usa.org ELNA] or [http://www.uea.org UEA].
* {{citation|title=The Decline and Fall of Esperanto|first1=Robert|last1=Patterson|first2=Stanley M.|last2=Huff|journal=Journal of the American Medical Informatics Association|year=1999|volume=6 |issue=6 |pmc=61387|pmid=10579602|doi=10.1136/jamia.1999.0060444|pages=444–446}}
* {{citation|last=Blanke|first=Detlev|title=Internationale Plansprachen. Eine Einführung. (= Sammlung Akademie-Verlag. 34, Sprache)|publisher=Akademie-Verlag|location=Berlin|year=1985|issn=0138-550X}}, стрpp. 219–292 (Kapitel 4: Esperanto) und стрpp. 337–367 (Kapitel 6: Bibliografie, 6.3.12–6.3.22)
* {{citeCite book | ref = harv ||last=Philippe|first=Benoît|title=Sprachwandel bei einer Plansprache am Beispiel des Esperanto|publisher=Hartung-Gorre|location=Konstanz|year=1991|isbn=978-3-89191-480-9|commnet=Zugleich Dissertation an der Universität Konstanz 1991}}
* {{citeCite book | ref = harv ||last=Janton|first=Pierre|title=Einführung in die Esperantologie|publisher=Olms|location=Hildesheim|year=1993|isbn=978-3-487-06541-0}}
* {{citeCite book | ref = harv ||last=Lins|first=Ulrich|title= Die Verfolgung der Esperantisten unter Hitler und Stalin|publisher=Bleicher|location= Gerlingen / Stuttgart|year=1988|isbn=978-3-88350-023-2}}
* Hans-Dieter Kuhn: ''Die Plansprachen Volapük und Esperanto in Konstanz. Geschichte und lokale Ereignisse''; Hartung-Gorre Verlag Konstanz. {{page|year=2010|isbn=978-3-86628-357-2 |pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv ||author= Erich-Dieter Krause |title=Großes Wörterbuch Esperanto-Deutsch|publisher=Buske|location=Hamburg|year=1999|isbn=978-3-87548-193-8}}
* {{citeCite book | ref = harv ||author=Erich-Dieter Krause|title=Großes Wörterbuch Deutsch-Esperanto|publisher=Buske|location=Hamburg|year=2007|isbn=978-3-87548-466-3}}
* {{citeCite book | ref = harv ||author=Ulrich Matthias, Dietrich M. Weidmann|title=Kleines Wörterbuch Deutsch-Esperanto / Esperanto-Deutsch|publisher=Marix|location=Wiesbaden|year=2008|isbn=978-3-86539-182-7}}
* {{citeCite book | ref = harv ||author=Detlev Blanke, Till Dahlenburg|title=Konversationsbuch Deutsch-Esperanto|publisher=Enzyklopädie|location=Leipzig|year=1990|isbn=978-3-324-00508-1}}
* {{citeCite book | ref = harv ||author=Klaus Dahmann, Thomas Pusch|title=Esperanto Wort für Wort|publisher=Kauderwelsch|Band=Band 56|year=1998|isbn=978-3-89416-246-7|comment=Sprachführer mit Grammatik und Wortliste}}
* {{citation|author=Eckhard Bick u. a.|title=Tesi, la testudo|publisher=EsperantoLand|location=Berlin|year=2006|id=}}
* {{citeCite book | ref = harv ||last=Willkommen|first=Dirk|title=Esperanto-Grammatik|publisher=Buske|location=Hamburg|year=2007|isbn=978-3-87548-244-7}}
* {{citation|last=Göhl|first=Hermann|title=Ausführliche Sprachlehre des Esperanto|comment=Eine sehr detaillierte Darstellung der Struktur des Esperantos, der 2. Nachdruck der Auflage von 1932|publisher=Esperanto-Verband im Kulturbund der DDR|location=Berlin (Ost)|year=1989}}
* {{citation|author=Arthur Degen,Kun bildoj de Ernst Kutzer |title=''Esperanto Lernolibro por popollernejoj''|publisher=Ferdinand Hirt&Sohn|location=Leipzig|year=1930}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Есперанто_(језик)”