Есперанто (језик) — разлика између измена

| име = Есперанто

| изворноиме={{lang|eo|Esperanto}}

| слика = Flag of Esperanto.svg

| опис_слике = Застава Есперанта

| створитељ= [[Лудвик Лазар Заменхоф|Лудвиг Лазар Заменхоф]]

| датум = 1887.

| употреба = [[интернационалан помоћни језик]]

| број = матерњи: 200 до 2000 (1996)<ref name="Corsetti2004">{{cite journal |url=https://unstable.nl/andreas/ai/psy/s3.pdf |title = Regularizing the regular: The phenomenon of overregularization in Esperanto‑speaking children |journal=Language Problems and Language Planning |year=2004|archive-url=https://web.archive.org/web/20150721062115/http://unstable.nl/andreas/ai/psy/s3.pdf |archive-date = 21. 7. 2015. |dead-url=no |first1=Renato |last1=Corsetti|first2=Maria Antonietta |last2=Pinto|first3=Maria |last3=Tolomeo|publisher=John Benjamins Publishing Company |volume=28 |issue=3 |format=PDF |doi=10.1075/lplp.28.3.04cor |issn=0272-2690 |oclc=4653164382|pages=261–282}}</ref><br />Секундарни језик: око 100.000 до 2 милиона

| пор2 = [[интернационалан помоћни језик]]

| регулише = [[Академија за есперанто]]

| мапа=Number of Esperanto association members by country.svg

| опис_мапе=<center>Мапа показује државе у којима постоји Есперанто удружење и број чланова</center><div align=left>

'''Есперанто''' ({{јез-енг|Esperanto}})<ref>{{Cite bookharvnb|last=Jones|first=Daniel |author-link=Daniel Jones (phonetician) |title=English Pronouncing Dictionary |editor= Peter Roach |editor2= James Hartmann |editor3= Jane Setter |place=Cambridge |publisher=Cambridge University Press |orig-year=1917 |year=2003|isbn=978-3-12-539683-8|pagespp=}}</ref><ref>{{citeCite book|last=Wells|first=John C.|year=2008|title = Longman Pronunciation Dictionary|edition=3rd|publisher=Longman|isbn=978-1-4058-8118-0|pages=}}</ref> је плански креиран [[језик]] предложен за међународни други језик. Његове основне карактеристике је сачинио [[Лудвик Лазар Заменхоф|Лудвиг Лазар Заменхоф]] [[1887]]. године.<ref>{{citation|title = Discouraging Words

|url=http://failuremag.com/index.php/feature/article/discouraging_words/}}</ref><ref>{{cite web|title = Doktoro Esperanto, Ludwik Lejzer Zamenhof |url=https://global.britannica.com/biography/L-L-Zamenhof|website=Global Britannica.com |publisher=Encyclopaedia Britannica Inc}}</ref>

Први уџбеник есперанта објавио је [[1887]]. године у [[Варшава|Варшави]] [[Пољска|пољски]] лекар [[Лудвик Лазар Заменхоф|Лазар Лудвиг Заменхоф]] (1859—1917) под [[псеудоним]]ом "Др. Есперанто" (лекар који се нада), што је касније постало и име самог језика.<ref name="EspMov181"/><ref>{{cite web|url=http://www.ling.ohio-state.edu/~hana/esr/ |title = Esperanto |publisher=Ling.ohio-state.edu |date = 25. 1. 2003. |accessdate = 5. 12. 2010.}}</ref> Циљ Есперанта није замењивање постојећих језике, већ њиховоа допуна.

Говорна заједница есперанта постоји већ више од стотину година, а чине је бројни говорници и симпатизери окупљени у хиљадама клубова, група, удружења, струковних и националних савеза на свим [[континент]]има.<ref name="BahaiEnc368"/><ref name="countries-speakers-uea">{{cite web|url=http://uea.org/info/en/kio_estas_uea|title = Universala Esperanto-Asocio: Kio estas UEA?|publisher=Uea.org |accessdate = 14. 1. 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.pasportaservo.org/monda-mapo|title = User locations|website=Pasporta Servo|accessdate = 6. 1. 2014}}</ref>

Есперантисти, осим ових идеја, нуде свету готов производ за ту намену, међународни језик Есперанто, који је већ дуго у употреби. Коришћење Есперанта у међународном комуницирању малим језицима пружа већу заштиту и ствара повољније услове за њихово одржање и развој, него што им пружа реалност у којој доминира један или неколико такозваних великих језика.

* '''Из романских језика'''

** '''из [[латински језик|латинског]]:''' ''abio, facila, sed, tamen, okulo, hepato, akvo''

** '''из [[француски језик|француског]]:''' ''dimanĉo, fermi, ĉe, frapi, ĉevalo, butiko''

** '''из [[италијански језик|италијанског]]:''' ''ĉielo, fari, voĉo''

** '''из осталих:''' ''facila, fero, tra, verda''

** '''из [[немачки језик|немачког]]:''' ''baldaŭ, bedaŭri, haŭto, jaro, nur''

** '''из [[енглески језик|енглеског]]:''' ''birdo, mitingo, spite, suno, teamo''

** '''из осталих:''' ''bildo, fiŝo, fremda, grundo, halti, hasti, hundo, ofta, somero, ŝipo, vintro''

** '''из [[пољски језик|пољског]]:''' ''celo, ĉu, krado, luti, mosxto''

** '''из [[руски језик|руског]]:''' ''barakti, serpo, vosto''

** '''из осталих:''' ''klopodi, krom, prava''

* '''из других [[индоевропски језици|индоевропских језика]]'''

** '''из [[грчки језик|грчког]]:''' ''kaj, biologio, politiko''

=== Принцип избора речи: ===

* '''abdiki''' по енглеском, француском, италијанском и латинском.

* '''abituriento''' по немачком и руском.

* '''ablativo''' по латинском, енглеском, италијанском и шпанском, али је позната у немачком и другим језицима.

* '''funto''' по пољском, руском, јидишу и немачком.

Есперанто употребљава латински алфабет, али пошто језик има више од 26 гласова, Заменхоф је морао да измисли нова слова, такозвана слова са капицом на врху. Слова c, g,h, j,s и u имају капичасту верзију ĉ, ĝ, ĥ, ĵ, ŝ, ŭ и тада се читају као ћирилично ч, џ, х, ж, ш, [[ў]].

Есперанто није секундарни званични језик било које признате земље. Почетком 20. века су постојали планови за формирање државе [[Неутрални Мореснет]] као прве Есперанто државе на свету. Фебруара 2013 је формирана [[Аваз]] петиција за усвајање Есперанта као једног од званичних језика Европске уније.<ref>{{cite web|url=http://www.avaaz.org/en/petition/Esperanto_langue_officielle_de_lUE/|title = Esperanto, an official language of the European Union, now!|work=Avaaz|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref>

Америчка армија је објавила књигу фраза у Есперанту,<ref>{{cite web|url=http://www.kafejo.com/lingvoj/auxlangs/eo/maneuver/ |title = ''The Maneuver Enemy'' website |publisher=Kafejo.com |date = 2. 6. 2004. |accessdate = 5. 12. 2010.}}</ref> ц циљем њиховог коришћења у војним играма од стране измишљених непријатељских снага. Током лета 1924. године, Америчка радио релејна лига је усвојила Есперанто као свој званични међународни помоћни језик, с надом да ће се језик усталити међу радио аматема у међународној комуникацији, али је његова стварна употреба у радио комуникацијама била незнатна.

Есперанто је радни језик неколико непрофитних међународних организација као што су ''{{lang|eo|[[Sennacieca Asocio Tutmonda]]}}'', левичарска културолошка асоцијација, или -{[[E@I|Education@Internet]]}-, која се развила из Есперанто организације; већина других су организације специфичне за Есперанто. Највећа међу њима је Светски есперантски савез. Есперанто је такође један од првих вештачких језика који су коришћени у универзитетским предавањима ([[Akademio Internacia de la Sciencoj San Marino|Интернационална академија наука у Сан Марину]]).<ref name=ais>{{cite web|url=http://www.ais-sanmarino.org/ |title = Akademio Internacia de la Sciencoj (AIS) San-Marino |publisher=Ais-sanmarino.org |accessdate = 5. 12. 2010.}}</ref>

Сви лични документи које издаје [[Светски сервисни ауторитет]], укљућујући [[светски пасош]], су написани у Есперанту, заједно са Енглеским, Француским, Шпанским, Руским, Арапским, и Кинеским.<ref>{{cite web|url=http://worldservice.org/doc.html|title = World Government Documents (Personal)|publisher=Worldservice.org|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref>

Есперанто настава су понекад доступна у школама, укључујући четири основне школе у пилот-пројекту под надзором [[University of Manchester|универзита у Манчестеру]], и судећи по једном извору на 69 универзитета.<ref>{{cite web|url=http://uea.org/agadoj/instruado/pirlot.html |title = Esperanto en universitatoj |publisher=Uea.Org |date = 17. 4. 2003. |accessdate = 5. 12. 2010.}}</ref> Међутим, осим Кине и [[Мађарска|Мађарске]], углавном се ради у неформалним аранжманима уместо наменских департмана или државне подршке. [[Еотвос Лоранд универзитет]] у Будимпешти је имао департман за [[интерлингвистика|интерлингвистику]] и Есперанто од 1966 до 2004, након којег периода је настава премештена на више школе; постоје и државни испити за инструкторе Есперанта.<ref>{{cite web|url=http://geocities.com/bujdosoivan/tarte.htm |title = enhavo |publisher=Web.archive.org |date = 27. 10. 2009. |accessdate = 5. 12. 2010. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20091027105835/http://geocities.com/bujdosoivan/tarte.htm |archivedate = 27. 10. 2009}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.webcitation.org/query?url=http://www.geocities.com/bujdosoivan/okt.htm%233&date = 25. 10. 2009.+16:42:39 |title = Elte Btk |publisher=Webcitation.org |accessdate = 5. 12. 2010.}}</ref> Осим тога, [[Универзитет Адама Микијевића у Познању|Адам Микијевићев универзитет]] у [[Пољска|Пољској]] нуди [[диплома|диплому]] у интерлингвистици.<ref>{{cite web|url=http://amu.edu.pl/en/home/about-us/education/degree-list/full-degree-students/diploma-in-interlinguistics-esperanto|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120418022807/http://amu.edu.pl/en/home/about-us/education/degree-list/full-degree-students/diploma-in-interlinguistics-esperanto|archivedate = 18. 4. 2012.|title = Diploma in Interlinguistics (ESPERANTO)}}</ref> [[Бразилски сенат]] је донео закон 2009. којим се Есперанту опциони статус у наставном плану у [[Јавна школа (владом финансирана)|јавним школама]], мада може да постане мандаторан ако за то има потребе. Године 2012. закон је још увек био на разматрању у дому посланила.<ref>{{cite web|url=http://www.senado.gov.br/sf/atividade/materia/detalhes.asp?p_cod_mate=83989|title = Atividade Legislativa - Projetos e Matrias|publisher=Senado.gov.br|language=pt|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.camara.gov.br/sileg/Prop_Detalhe.asp?id=454210|title = PL 6162/2009 - Projetos de Lei e Outras Proposições - Câmara dos Deputados|publisher=Camara.gov.br|language=pt|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www12.senado.gov.br/noticias/materias/2009/06/18/entidades-manifestam-apoio-a-proposta-de-incluir-ensino-de-esperanto-na-grade-de-disciplinas-da-rede-publica|title = Entidades manifestam apoio à proposta de incluir ensino de Esperanto na grade de disciplinas da rede pública|work=Senado Federal - Portal de Notícias|language=pt|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref>

Више образовних радника је проценило да се Есперанто може научити улажући од једне четвртине до једне дванаестине количне времена неопходног за друге језике.<ref>{{cite web|url=http://esperanto-usa.org/?q=node/77 |title = Is Esperanto four times easier to learn? |publisher=Esperanto-USA |accessdate = 5. 12. 2010.}}</ref> [[Клод Пирон]], бивши психолог на [[University of Geneva|Ђеновском универзитету]] и кинеско–енглеско–руско–шпански преводилац за Уједињене нације, је тврдио да је Есперанто далеко интуитивнији од већине етничких језика. "Есперанто се у потпуности ослања урођене рефлексе [и] разликује се од других језика по томе да увек можеш да се ослониш на своју природну тенденцију за генерализацију шаблона. [...] Исти [[неуропсихологија|неуропсихолошки]] закон који је [[Жан Пијаже]] звао ''генералишућа асимилација'' је примењив на формирање речи и граматике."<ref name=Piron>Piron, Claude: [http://www.claude-piron.ch/hidden-perverse-effects.html "The hidden perverse effect of the current system of international communication"], published lecture notes</ref>

* '''2000''' часова учећи Немачки = '''1500''' часова учећи Енглески = '''1000''' часова учећи Италијански (или било који други [[Романски језици|Романски језик]]) = '''150''' часова учећи Есперанто.

|pages=181|isbn=978-90-279-3399-7|pages=|pages=181}}</ref>

* {{Cite book | ref = harv |last=Wells|first=John C.|year=2008|title = Longman Pronunciation Dictionary|edition=3rd|publisher=Longman|isbn=978-1-4058-8118-0|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv |last=Jones|first=Daniel |author-link=Daniel Jones (phonetician) |title = English Pronouncing Dictionary |editor= Peter Roach |editor2= James Hartmann |editor3= Jane Setter |place=Cambridge |publisher=Cambridge University Press |orig-year=1917 |year=2003|isbn=978-3-12-539683-8|pages=}}

* {{Cite book | ref = harv |title = The Esperanto Movement

|pages=181|isbn=978-90-279-3399-7|pages=181}}

* {{Cite book | ref = harv |authorlast=Butler, |first=Montagu C.|title = Step by Step in Esperanto|location=|publisher=ELNA 1965/1991|year=|isbn=978-0-939785-01-8|pages=}}

* DeSoto, Clinton (1936). ''200 Meters and Down''. West Hartford, Connecticut, US: American Radio Relay League. ppстр. 92.

* {{cite book|ref= harv|last=Crystal|first=David|title = How Language Works|location=|publisher=Penguin Books|year=2006|isbn=978-0-14-101552-1|pages=424–5}}

* {{Cite book | ref = harv |authorlast=Forster, |first=Peter G.|title = The Esperanto Movement|location=The Hague|publisher=Mouton Publishers, 1982|year=|isbn=978-90-279-3399-7|pages=}}

* {{cite book|ref= harv|last=Gledhill|first=Christopher|title = [http://stl.recherche.univ-lille3.fr/sitespersonnels/gledhill/Esperanto_a_corpus-based_description_GLEDHILL.pdf The Grammar of Esperanto: A Corpus-Based Description.]|location=|publisher=Lincom Europa|edition=2nd|year=2000|isbn=978-3-89586-961-7|pages=}}

* {{citation|title = The Decline and Fall of Esperanto|first1=Robert|last1=Patterson|first2=Stanley M.|last2=Huff|journal=Journal of the American Medical Informatics Association|year=1999|volume=6 |issue=6 |pmc=61387|pmid=10579602|doi=10.1136/jamia.1999.0060444|pages=444–446}}

* {{citation|last=Blanke|first=Detlev|title = Internationale Plansprachen. Eine Einführung. (= Sammlung Akademie-Verlag. 34, Sprache)|publisher=Akademie-Verlag|location=Berlin|year=1985|issn=0138-550X}},. ppстр. 219–292 (Kapitel 4: Esperanto) und pp. 337–367 (Kapitel 6: Bibliografie, 6.3.12–6.3.22)

* {{Cite book | ref = harv ||last=Philippe|first=Benoît|title = Sprachwandel bei einer Plansprache am Beispiel des Esperanto|publisher=Hartung-Gorre|location=Konstanz|year=1991|isbn=978-3-89191-480-9|commnet=Zugleich Dissertation an der Universität Konstanz 1991}}

* {{Cite book | ref = harv ||last=Janton|first=Pierre|title = Einführung in die Esperantologie|publisher=Olms|location=Hildesheim|year=1993|isbn=978-3-487-06541-0}}

* {{Cite book | ref = harv ||last=Lins|first=Ulrich|title = Die Verfolgung der Esperantisten unter Hitler und Stalin|publisher=Bleicher|location= Gerlingen / Stuttgart|year=1988|isbn=978-3-88350-023-2}}

* {{Cite book | ref = harv ||author= Erich-Dieter Krause |title = Großes Wörterbuch Esperanto-Deutsch|publisher=Buske|location=Hamburg|year=1999|isbn=978-3-87548-193-8}}

* {{Cite book | ref = harv ||author=Erich-Dieter Krause|title = Großes Wörterbuch Deutsch-Esperanto|publisher=Buske|location=Hamburg|year=2007|isbn=978-3-87548-466-3}}

* {{Cite book | ref = harv ||author=Ulrich Matthias, Dietrich M. Weidmann|title = Kleines Wörterbuch Deutsch-Esperanto / Esperanto-Deutsch|publisher=Marix|location=Wiesbaden|year=2008|isbn=978-3-86539-182-7}}

* {{Cite book | ref = harv ||author=Detlev Blanke, Till Dahlenburg|title = Konversationsbuch Deutsch-Esperanto|publisher=Enzyklopädie|location=Leipzig|year=1990|isbn=978-3-324-00508-1}}

* {{Cite book | ref = harv ||author=Klaus Dahmann, Thomas Pusch|title = Esperanto Wort für Wort|publisher=Kauderwelsch|Band=Band 56|year=1998|isbn=978-3-89416-246-7|comment=Sprachführer mit Grammatik und Wortliste}}

* {{citation|author=Eckhard Bick u. a.|title = Tesi, la testudo|publisher=EsperantoLand|location=Berlin|year=2006|id=}}

* {{Cite book | ref = harv ||last=Willkommen|first=Dirk|title = Esperanto-Grammatik|publisher=Buske|location=Hamburg|year=2007|isbn=978-3-87548-244-7}}

* {{citation|last=Göhl|first=Hermann|title = Ausführliche Sprachlehre des Esperanto|comment=Eine sehr detaillierte Darstellung der Struktur des Esperantos, der 2. Nachdruck der Auflage von 1932|publisher=Esperanto-Verband im Kulturbund der DDR|location=Berlin (Ost)|year=1989}}

* {{citation|author=Arthur Degen, Kun bildoj de Ernst Kutzer |title = ''Esperanto Lernolibro por popollernejoj''|publisher=Ferdinand Hirt&Sohn|location=Leipzig|year=1930}}