Есперанто (језик) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 19:
{{legend|darkgreen|500 - 1600}}</div>
}}
'''Есперанто''' ({{јез-енг|Esperanto}})<ref>{{harvnb|Jones|2003|pp=}}</ref><ref>{{
|magazine=[[Failure Magazine]]
|date = 20. 7. 2009.
Ред 141:
Писање или ортографија је веома једноставно и доста је слично српском или хрватском латиничном писму: један глас (фонема) за једно слово и обрнуто.
Есперанто употребљава латински алфабет, али пошто језик има више од 26 гласова, Заменхоф је морао да измисли нова слова, слова са капицом на врху. Слова c, g, h, j, s и u имају капичасту верзију ĉ, ĝ, ĥ, ĵ, ŝ, ŭ и тада се читају као ћирилично ч, џ, х, ж, ш, [[ў]].
У есперантским TTT-употребљавају се (у [[2004]]) следећи начини за писање капичастих слова:
Ред 238:
Институт за кибернетичку педагогију у Падерборну (Немачка) је упоредио дужине периода учења које су неопхоне средњошколским ученицима чије је матерњи језик Француски да би достигли упоредиве стандардне нивое у Есперанту, Енглеском, Немачком, и Италијанском.<ref>Flochon, Bruno, 2000, « {{lang|fr|L'espéranto}} », in Gauthier, Guy (ed.) ''{{lang|fr|Langues: une guerre à mort, Panoramiques.}}'' 4e trim. 48: 89–95. Cited in François Grin, {{lang|fr|[http://www.ladocumentationfrancaise.fr/rapports-publics/054000678/index.shtml ''L'enseignement des langues étrangères comme politique publique'']}} (French)</ref> Резултати су:
* 2000 часова учећи Немачки =
Први уџбеник за есперанто на Балкану написао је 1908. године Јован П. Јовановић у Крагујевцу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/396093/Esperantisti-sveta-u-Kragujevcu Есперантисти света у Крагујевцу („Политика”, 9. јануар 2018)]</ref>
Ред 252:
|publisher = Walter de Gruyter
|year = 1982
|isbn=978-90-279-3399-7
<ref name="BahaiEnc368">{{cite encyclopedia
|