Шарани (Горњи Милановац) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Datum kada je zapis posecen ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Враћене измене 37.19.109.197 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
||
Ред 152:
Скоро сви домаћини у селу поседују и своје приватно парче шуме, које се у овим крајевима назива „забран”.
У шумама овог краја доминира листопадно дрвеће, а најчешће врсте које се срећу су: храст (граница, [[Цер (дрво)|цер]], [[лужњак]], бјелик), [[Брест (биљка)|брест]] (пољски и брдски), [[буква]], граб, [[јасен]] (бели, црни и горски), [[липа]] (рана и касна), [[клен]], [[бреза]], јасика, топола (бела и канадска), јаблан, [[јова]] (црна и бела), [[врба]] (бела, ракита, жалосна), [[багрем]], [[глог]], [[леска]]. У Шаранима се налазило и најстарије дрво таковског краја, и једно од најстаријих у Србији – велики храст [[запис]], у месту Росуље на имању породице Маркељић. Пречник крошње дрвета био је око 26-27 метара, док је пречник само стабла био преко 2 метра, а старост му је процењена на око 600 година. Овај запис посечен је
У зимзелено дрвеће овог краја убрајају се црни и [[бели бор]] и [[јела]], којима овде није природно станиште, већ су донети приликом пошумљавања. Могу се наћи на падинама Крвавца, Трештеника, Ковиљаче и делове Рожња. Од зимзелених врста једино црвена и обична [[клека]] овде имају природно станиште. Део садница на падинама околних брда осушио се [[2012]]. године, када је велика суша захватила читаву Србију. У том периоду јавио се и велики број шумских [[пожар]]а, који су на срећу избегли Шаране. Једино је дошло до пожара на Трештенику, проузрокованог од стране радника на коридору 11 који су секли стабла на траси, а затим су грање палили. Пожар је захватио само мањи део брда.
Ред 650:
У прошлости се мали број мештана купао у Дичини или Дреновици. У реци су се једино купала деца, док су одрасли током лета, када је вода била најтоплија за купање, цео дан били заузети пољопривредним радовима. Најређе су се у реци купале жене, јер је то било супротно тадажњим обичајима. Оне су се купале кући. Мештани су имали и одређени [[страх]] према реци – кружиле су приче да поједини вирови „немају дна“, и да ту има нешто што „вуче у дубину“. Када би се неко утопио причало се да га је „нешто повукло и одвукло у дубину“, а не да није знао да [[пливање|плива]], с обзиром да је Дичина релативно мала (плитка) река па су мештани већином били непливачи или лоши пливачи.
Пошто [[водовод]] није постојао све до
Велике болести и епидемије које су у средњем веку харале Европом нису заобишле ни овај крај. Постоји могућност да је средином 14. века [[куга]] усмртила већи део становништва тадашњег насеља Шарена варош. У том периоду је попуњено, а затим и трајно напуштено [[гробље]] које је данас познато под називом „Маџарско”. Куга се у рудничком крају поново јавила [[1439]]. године. Власт се у српској средњовековној држави, а нарочито по завршетку Другог српског устанка, у границама тадашњих сазнања борила са заразним болестима. Влада је [[1839]]. године наредила пелцовање деце од „крављих богиња”; спискове пелцованих водили су свештеници, који су такође објашњавали народу зашто је важна [[вакцинација]].
|