Гајица — разлика између измена

'''Гајица''', позната још и као '''бошњачка латиница''', '''српска латиница''' или '''хрватска латиница''', облик је [[латиница|латиничког]] [[писмо|писма]] који се користи у [[бошњачки језик|бошњачком]], [[српски језик|српском]] и [[хрватски језик|хрватском језику]]. Првобитну гајицу уобличио је хрватски лингвиста [[Људевит Гај]] [[1835]]. године, заснивајући је на [[Јан Хус]]овој [[чешка латиница|чешкој латиници]]. Незнатно измијењен облик се користи у [[словеначки језик|словеначком]], [[црногорски језик|црногорском]] и [[македонски језик|македонском језику]], при чему у македонском служи за латинизацију. [[Павле Ритер Витезовић]] предлагао је идеју за правопис хрватског језика, по којој би сваки глас имао свој знак. На [[Српска ћирилица|српској ћирилици]] примјењен је сличан концепт, а озваничио га је [[1818]]. године српски лингвиста [[Вук Стефановић Караџић]]. Ова идеја је инспирисала Људевита, који је извршио реформу хрватске варијатне латиничког писма, убацујући нова слова заснована на чешкој абецеди.