Застава (лист) — разлика између измена

Додата референца и направљене мање измене
м (додана категорија Култура у Новом Саду помоћу геџета HotCat)
(Додата референца и направљене мање измене)
| програм стажирања=[[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј Војводине 2018|програма стажирања]]
}}
'''Застава''' је била српски политички лист Срба у [[Војводина|Војводини]] који је излазио у 19. и почетком 20.периоду века1866-1929. Покренуо га је и уређивао [[Светозар Милетић]], вођа српског народног покрета у [[Војводина|Војводини]].
 
== Историјат ==
Први број изашао је у Пешти 9/21. фебруара 1866. До маја 1867. објављено 45 бројева. Лист од јуна 1867. наставља да излази у [[Нови Сад|Новом Саду]].
 
Испрва излазио два пута, па три и четири пута недељно, а од 1900. сваки дан сем понедељка и дана након празника. Све до 1884. и покретања ''Србобрана'' био и гласило Срба у [[Хрватска|Хрватској]]. Од септембра 1904. био је једини српски лист који је имао два издања - вечерње и јутарње. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] нијеје излазиозабрањен од аустроугарских власти, а његов управник [[Јаша Томић]] је затворен и осуђен за велеиздају од аустроугарских власти. Након рата наставља редовно да излази као дневник почевши од 1/14. јануара 1919. године. Након завођења [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] 1929. године ''Застава'' престала да излази.
 
Лист се залагао за националну равноправност у [[Аустроугарска|Аустроугарској]], за уједињење и ослобођење [[Срби|Срба]] (како од аустријске, тако и од турске власти), као и за стварање независних балканских држава. Био критички настројен према оним елементима српског грађанства склоног потчињавању Пешти, али и према црквеној хијерархији када није радила у интересу народа. Светозар Милетић је због текстова објављених у ''Застави'' 1870. осуђен на годину дана, а 1876. на четири године затвора. Када је у [[Српска народна слободоумна странка|Српској народној слободоумној странци]] дошло до расцепа на радикално и либерално крило, ''Застава'' је постала лист Српске народне радикалне странке, док је [[Браник (лист)|Браник]] заступао ставове Српске народне либералне странке. Трвења између два листа кулминирала су убиством [[Миша Димитријевић (политичар)|Мише Димитријевића]] од стране Јаше Томића. Након присаједињења Војводине Србији 1918. године ''Застава'' критиковала централизацију [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]] и занемаривање интереса Војводине.
 
Када је у [[Српска народна слободоумна странка|Српској народној слободоумној странци]] 1887. дошло до расцепа на радикално и либерално крило, ''Застава'' је постала лист Српске народне радикалне странке, док је [[Браник (лист)|''Браник'']] заступао ставове Српске народне либералне странке. Трвења између два листа кулминирала су убиством [[Миша Димитријевић (политичар)|Мише Димитријевића]] од стране Јаше Томића. Након присаједињења Војводине Србији 1918. године ''Застава'' критиковала централизацију [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]] и занемаривање интереса Војводине.<ref>{{Cite book|title=Енциклопедија Новог Сада Књига 8 Еди-Зур|last=|first=|publisher=Новосадски клуб|year=1997|location=Нови Сад|pages=253-257|id=}}</ref>
Познати одговорни уредници, сем Светозара Милетића, били су Миша Димитријевић, Јаша Томић, [[Лаза Нанчић]] и [[Јован Пачу]].<ref>{{Cite book|title = Енциклопедија Новог Сада Књига 8 Еди-Зур|last=|first=|publisher=Новосадски клуб|year=1997|id=|location=Нови Сад|pages=253-257}}</ref>
 
Углавном је везивана за ситно српско грађанство у Аустроугарској: ситне занатлије, трговце и сељаке, ниже службенике...<ref>{{Cite book|title=Историја српске штампе у Угарској 1791-1914|last=Крестић|first=Василије|publisher=Матица српска; Одељење за друштвене науке|year=1980|isbn=|location=Нови Сад|pages=283}}</ref>
 
Познати одговорни уредници, сем Светозара Милетића, били су Миша Димитријевић, Јаша Томић, [[Лаза Нанчић]] и [[Јован Пачу]].<ref>{{Cite book|title = Енциклопедија Новог Сада Књига 8 Еди-Зур|last=|first=|publisher=Новосадски клуб|year=1997|id=|location=Нови Сад|pages=253-257}}</ref>
 
== Референце ==