Неопланта филм — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 226:
У односу на укупну продукцију у СР Србији, Неопланта филм је у периоду 1971 - 1985 учествовала са 8 % продукције краткометражних филмова, односно у односу на бившу СФРЈ, са 4% продукције краткометражних филмова.
 
==Продукција дугометражних филмова 1972 - 1986==
 
Ново руководство Неопланта филма 1972 у домену играног дугометражног филма затекло је два недовршена пројекта : Самртно пролеће и Слобода или стрип.
Самртно пролеће је рађено у копродукцији са шпанском продуцентском кућом Сине 20 из Барселоне и америчким Примаверал Ентерпрајз из Њујорка у режији Стевана Петровића и Мигела Иглесијаса.
Непрецизни уговори са страним партнерима, нереални захтеви Лајоша Зилахија у функцији супервизора пројекта, одвојено снимање делова у Шпанији и Југославији, успорили су реализацију пројекта.
Након низа неспоразума и дуготрајних преговора нађени су компромиси, па је филм коначно завршен 1973 и премијерно приказан исте године на Пулском фестивалу.
Према споразуму Примаверал Ентерпрајз је урадио западну варијанту филма и добио права приказивања у западној Европи. Неопланта филм је имала дистрибутерска права у Југославији и социјалистичким земљама у источној Европи. Дистрибуција је поверена предузећу Морава филм а преко Југо филма продата је лиценца за приказивање Румунији и Чехословачкој.
 
Други наслеђени пројект, филм Слобода или стрип био је у завршној фази, али по много чему споран.
Аутор Желимир Жилник је био жигосан као носилац црног таласа са серијом филмова на које се власт и политичка елита окомила оцењујући их као друштвено неприхватљиве и штетне.
Драшко Ређеп, директор Неопланте, је након прегледа снимљерног материјала тражио од Жилника да избаци неке делове из филма.
У извештају за 1972, Ређеп пише да су после разговора са Жилником, неспоразуми отклоњени и да је Жилник прихватио примедбе.
Међутим, неспоразуми нису били отклоњени , а питање је било колико су разговори били искрени.
Филм никада није завршен ни за јавност приказан.
 
Тако уместо два планирана дугометражна филма за 1972. Неопланта није реализовала ниједан филм а очекивао се препород и повећање продукције.
Желећи да испуни ова очекивања, ново руководство Неопланте најављује филмски и тв спектакл тј. серију Сеобе по роману Милоша Црњанског. Уговор је склопљен 1972 тако што је Неопланта од писца откупила сва ауторска права заувек.
Пошто у датом моменту, Неопланта филм финансијски ни кадровски није била спремна за реализацију таквог пројекта. одлучено је да се тражи решење у копродукцији са другим филмским и тв центрима.
 
Пошто реализација Сеоба није била ни на видику и како би превазишла нелагодну ситуацију да у текућој години нема продукцију ниједног дугометражног филма, Неопланта филм је склопила уговор о сарадњи са Центром ФРЗ из Београда и као копродуцент ушла у пројект Трагови црне девојке .
Неопланта је учествовала са 30% средстава а за узврат Центар ФРЗ се обавезао да са истим процентом средстава учествује у финансирању једног Неоплантиног филма.
Уговор са ЦРФЗ је био дугорочан и подразумевао је размену искустава, кадрова и продуцентских планова.
Филм је изузетно добро прошао у јавности и освојио је многобројне награде у земљи.
 
Сарадња са ЦФРЗ је настављена на следећем Неоплантином пројекту Парлог сценаристе Ференца Деака и у режији Кароља Вичека који је имао богато искуство на реализацији већег броја краткометражних филмова.
У односу на раније пројекте Неопланте, изразито ауторске филмове, у Парлогу се тежило смиренијем и одмеренијем филмском изразу, без претеране субјективности у знаку враћања традиционалним вредностима.
Већи део филма је снимљен 1973 године, а монтажа и обрада је рађена почетком 1974 године.
Филм је добио награду у Сан Рему 1975 године.
 
Током 1973. Неопланта филм је ушла у још један копродукцијски пројект у сарадњи са ТВБ И ЦФС Кошутњак тј. у снимање тв серије Салаш у малом риту и филмова Салаш у малом риту и Зимовање у Јакобсфелду.
Филм је постигао изванредан успех, освојио више награда у Пули и забележио добру гледаност.
 
Након овог филма настала је пауза. Неопланта филм две године није произвела ниједан играни филм.
Разлог су била сва скромнија средства намењена овој врсти филма која је обезбеђивала Самоуправна интересна заједница културе Војводине, као и појава новог војвођанског продуцента Звезда филм 1977 године.
Током ове паузе су паралелно припремана три играна филма: Стићи пре свитања, Трофеј и Широко је лишће
Средства добијена од СИЗ-а културе у годинама кад није реаилзован ниједан филм су акумулирана и утрошена за припреме ових наслова. Сва три наслова Неопланта је радила самостално.
Удео средстава СИЗ-а културе у производњи ових филмова: Стићи пре свитања 62,20 %, Трофеј 55,97 % и Широко је лишће 28,96 %.
Разлику је обезбедила Неопланта филм из споствених средстава и самуправних сопразума са заинтересованим организацијама, предузећима или друштвено - политичким заједницама.
То је период самоуправног удруживања у коме је била пракса слободног договарања и удруживања средстава између различитих субјеката, тако да је Неопланта филм део средстава за производњу филмова остварила путем директног споразумевања са привредницима, општинама и друштвеним организацијама.
Прво је реализован филм Стићи пре свитања у режији Аце Ђорђевића 1978, затим Трофеј Кароља Вичека 1979 и Широко је лишће Петра Латиновића из 1981 године.
Сва три филма су урађена са скромним средствима: Трофеј је нпр коштао 7.855.756 ондашњих динара а и био је носилац Велике Златне Арене фестивала у Пули.
Затим 1982 реализован је филм Кароља Вичека Залазак сунца а исте године у копродукцији са Центар филмом из Београда је реализован филм Предрага Голубовића Прогон.
Неоплантина продукција играних а и других филмова у овом периоду је све више била окренута ратним темама односно НОБ - у.
Пре укидања, Неопланта филм је 1985 у сарадњи са Унион филмом из Београда произвела свој последњи играни филм Живот је леп Боре Драшковића - филм са неоспорним уметничким квалитетима који је представљао најзначајније филмско остварење српског филма у 1985 години.
==Продукција филмова==
* 1968 - [[Свети песак]]