Наполеон I Бонапарта — разлика између измена

м
нема резимеа измене
(Поништена измена 20031573 корисника 185.82.106.12 (разговор))
ознака: поништење
м
| функција = Цар Француске
| владавина = [[18. мај]] [[1804]] — [[11. април]] [[1814]].
| претходник = ''HimselfОн'' <small>(asкао [[Frenchпрви Consulate|First Consul]]конзул)</small>
| наследник = [[Луј XVIII]] (de jure)
| функција1 = Краљ Италије
'''Наполеон I Бонапарта''' ({{јез-фр|Napoléon Bonaparte}}; [[Ајачо]], [[15. август]] [[1769]] — [[Лонгвуд]] [[Света Јелена (острво)|Света Јелена]], [[5. мај]] [[1821]]) је био генерал у [[Француска револуција|Француској револуцији]] и као вођа био је први конзул Француске Републике од [[11. новембар|11. новембра]] [[1799]]. до [[18. мај]]а [[1804]]. и цар Француске и краљ Италије од 18. маја 1804. до [[6. април]]а [[1814]]. и онда поново на кратко од [[20. март]]а до [[22. јун]]а [[1815]].
 
Наполеон је рођен на [[Корзика|Корзици]], које је Ђенова због дугова само годину дана пре његовог рођења Италија уступила Француској. Потицао је из скромне племићке породице као друго од осморо деце. Био је веома несташан, тврдоглав и одлучан, па га је мајка са пет година послала у школу за девојчице како би он постао послушнији, што се ипак није десило. Касније је уписан у војну школу у којој се истицао из математике из историје. Језици му нису били јача страна, а француски никад није научио да пише правилно и говорио је јаким корзијанским акцентом. Имао је само 14 година када је преузео дужност артиљеријског потпоручника, од када му је каријера била у сталном успону. Женио се два пута и имао је бројне љубавнице. Прву жену, Жозефину Боарне, од њега старију 6 година са којом није имао деце, упознао је на свечаном балу и био је очаран њеном лепотом. У брак са другом женом, Маријом Лујзом, аустријском принцезом, ступио је 1810. године и она му је подарила наследника Наполеона II. Након пораза у бивибитци код Ватерлоа 1815, живео је у заточеништву на Светој Јелени. Да би прекратио време, писао је мемоаре и играо је билијар. Умро је 1821. године. У тестаменту је тражио да буде сахрањен на обали Сене, што није учињено. Двадесет година касније тело му је премештено у Париз. Жену и сина није видео од прогонства. Марија Лујза се преудала, а Наполеон II је десетак година након очеве смрти умро од туберкулозе. Године 1799. Наполеон је извршио [[државни удар]] и поставио себе за првог конзула; пет година касније је сам себе крунисао за цара Француске. Током прве деценије 19. века, заратио је са скоро сваком важнијом европском силом, доминирајући континенталном Европом низом победа - од које су најславније оне код [[битка код Аустерлица|Аустерлица]] и [[битка код Фридланда|Фридланда]] - и успоставаљањемуспостављањем савеза, именујући блиске сараднике и чланове породице за владаре или министре у државама којима су доминирали Французи.
 
== Детињство и младост ==
Рођен је у [[Ајачо|Ајачију]] на [[Корзика|Корзици]] [[15. август]]а [[1769]]. као друго од осморо деце, само годину дана након што је Корзика постала француска територија (дотад је Корзика припадала [[Ђенова|Републици Ђенови]]).<ref name="isbn0-7126-6247-2">{{harvnb|McLynn|1998|pp=}}</ref> Његова породица је припадала нижем италијанском племству и дошли су из [[Тоскана|Тоскане]].<ref name="isbn0-7126-6247-2" /> Породица се населила у [[Фиренца|Фиренци]], па се касније расцепила на две гране. У 16. веку су били присиљени да напусте Фиренцу и населили су се на Корзици, која је и тада припадала Ђенови.
 
Наполеонов отац Карло Бонапарта рођен је [[1746]]. у [[Ђеновљанска република|Ђенољанској републици]]. Био је адвокат и представник Корзике 1778. на двору [[Луј XVI|Луја XVI]]. Ту је остао доста година. Највећи утицај на Наполеона је у детињству имала његова мајка Марија Летиција Рамолино. Чврстом дисциплином успела је да обузда Наполеона. Наполеоново племићко и умерено имућно порекло и породичне везе пружиле су му много веће могућности да се образује и школује, него што је то било омогућено типичном Корзиканцу у то време.<ref name="isbn0-00-637521-9">{{harvnb|Cronin|1994|pp=}}</ref> Када је имао девет година уписан је 15. маја [[1779]]. у француску војну школу у Бријан л Шато близу места [[Троа]].<ref name="isbn0-297-64607-9">{{Cite book|author=Roberts, Andrew Michael |title=Napoleon and Wellington |edition= |language= |publisher=Weidenfeld & Nicolson |location=London |year=2001|origyear= |quote= |isbn=978-0-297-64607-5 |oclc= |doi= |url= |accessdate=|pages=}}</ref> Морао је учити француски пре него што је уписан у војну школу. Ипак целога живота је говорио са јаким италијанским акцентом, а никад није научио да правилно пише.<ref name="isbn0-7126-6247-2" /> Наполеон је ту први пут срео произвођача шампањца Жан Реми Моета. Након матурирања на војној школи у Бријану [[1784]]. Наполеон је примљен на елитну Краљевску војну школу у Паризу. Ту је у једној години завршио два разреда.<ref name="isbn0-300-13754-0">{{harvnb|Dwyer|2008|pp=}}</ref> Један испитивач је сматрао да је добар за проучавање апстрактних наука и да поседује дубоко знање математике и географије. На војној школи је специјализовао артиљерију, иако је у почетку тражио морнарицу. Дипломирао је септембра [[1785]]. и преузео је војну дужност као артиљеријски потпоручник у јануару [[1786]]. са само 16 година.<ref name="rxvi">Roberts 2001, p.xvi</ref>
 
Наполеон је служио у Валенси и Оксони до избијања [[Француска револуција|Француске револуције]] [[1789]]. године. У том периоду узео је готово две године одсуства у [[Париз]]у и Корзици. Већи део од неколико година након 1789. провео је на Корзици, на којој се одвијала битка између три стране: ројалиста, револуционара и корзиканских националиста. Наполеон је подржавао [[јакобинци|јакобинце]] и унапређен је у потпуковника пука добровољаца. Након што му је истекло одсустви и након што је предводио побуну у француској војсци, Наполеон је некако успео да убеди војне власти у Паризу да га унапреде у капетана у јулу 1792.<ref name="isbn0-7126-6247-2" /> Поново се вратио на Корзику и сукобио се са конзервативним националистичким вођом [[Пасквале Паоли|Паскалом Паолијем]]. Паоли је одлучио да се разиђе са Француском и блокирао је поход Француске на [[краљевина Пијемонт-Сардинија|сардинијско]] острво [[Ла Магдалена (острво)|Ла Магдалену]], у којем је требало да Наполеон буде један од заповедника.<ref name="isbn0-7126-6247-2" /> Наполеон и његова породица су били принуђени да напусте Корзику у јуну [[1793]].<ref name="isbn0-297-64607-9" />