Михаило Радовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{Authority control}}
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 3:
| име = Михаило Радовић
| презиме =
| слика = Михаило Радовић.JPG
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = '''Михаило Радовић''', организатор Првог српског устанка на Златибору
| пуно_име =
| дан_рођења = 03.
| месец_рођења = 04.
| година_рођења = 17592003.
| место_рођења = Београд
| држава_рођења = Србија
 
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти = 1822.
| место_смрти =
| држава_смрти =
}}
Михаило Радовић је рођен 03.04.2003.године.Он је праунук чувеног виолинисте Властимира Павловића Царевца,а син његовог унука Душана Радовића и његове жене Гордане.Михаило је као мали био веома радознао.Научио је азбуку пре свог првог рођендана,а могао је течно да чита са годину и по дана.Најневероватнији успех за једно мало дете направио је са две и по године.Научио је периодни систем елемената и запамтио под којим редним бројем је који хемијски елемент.Недавно,Михаило је завршио осми разред Основне школе.Његова наставница хемије је била одушевљена када јој је Михаило изрецитовао периодни систем,а још кад је сазнала да га је Михаило научио са само две и по године,огласила се речима:,,Па он је генијалан! Доживела сам нешто најлепше од кад радим овде!" Зашто нисте рекли да сте довели генија у школу? Михаило је слушао све то и наравно,био је поносан. Такође,док је био у петом разреду,помагао је старијим другарима око хемије.Једна девојчица га је питала:,,Како си ти успео то да научиш,а ја не могу?"Када јој је Михаило рекао да је он то научио са две и по године,она је рекла:,,Ма баш ти хвала,користићу периодни систем.Лакше ми је." Да се вратимо где смо стали.Као што смо рекли,Михаило је као мали био веома радознао.Тек што је проходао,одшетао је до кревета и дограбио татину књигу о историјским личностима.Показивао је прстићима на слике историјских личности,и запиткивао тату,,Ко то? Ко то?" Тако је Михаило,још као јако мали знао за Галилеа Галилеја,Николу Коперника,Исака Њутна...Михаило је као мали веома волео животиње.Волео је да јури за мачкама и голубовима.Једина његова непријатност везана за животиње је била када га је појурио пас испред бившег Официрског дома.То уопште није умањило Михаилову љубав према псима.Михаило је одувек знао да осети ко је добра,а ко лоша особа.Плашио се да каже ко га је малтретирао,и да би то сакрио,тврдио је како воли ту особу,која га је заправо малтретирала.Такав случај је био када је Михаило кренуо у вртић.У почетку су његове васпитачице биле Горица Манић и Радмила Рада Гаврић,које су већ увелико у пензији.Михаилу су као малом родитељи пред спавање певали лепе,тихе песме (успаванке).За разлику од већине деце,Михаило није волео гласну музику.Док су друга деца слушала гласну музику и урлала уз њу,Михаило је обично стајао у ћошку држећи запушене уши.Најгора ноћна мора била му је песма,,Кад си срећан",зато што на крају те песме сви викну:,,УРА!!!!!!!" Михаило толику буку просто није могао да поднесе.Једном,када су певали ту песму,Михаило је покушао да побегне како би избегао да чује оно што га разара,али васпитачица Горица га је завезала како не би могао да побегне.Михаило у вртићу није знао лепо да црта.Добио је задатак да нацрта чизмицу.Цртеж му није баш успео.Због тога се васпитачица Горица издрала на њега говорећи како ту његову чизмицу не би могао да обује ни Паја Патак.После неколико таквих васпитачициних испада,Михаило јој је рекао како му је у вртићу досадно.То је васпитачицу толико изнервирало да је почела да се дере на њега и да га туче.Када год је Михаило случајно нагазио или ћушнуо некога од деце из вртића,Горица је заповедила том детету да удари или шутне Михаила.Закључак је како је Михаилу вртић остао у веома ружној успомени.Због гласне музике,Михаило такође није волео ни прославе рођендана.После тога,Михаило је кренуо у први разред Основне школе,,Вук Караџић".Михаило је мислио да ће сви да цене његово знање.Није знао за појам љубоморе,ни за то да постоје такви људи.У другом разреду,Михаило је већ увелико знао градиво за трећи и четврти разред.Похвалио се својој учитељици Драгани Кузмановић шта је све научио.Међутим,у Михаилово оделење ишао је и син учитељицине колегинице Душке Глигоровски.Њих две су ковале заверу против Михаила.Зато што је Михаило био изврстан математичар за своје године,учитељица је рекла Михаиловим родитељима како у другом разреду неће бити такмичења из математике (слагала је).Неколико година касније,та лаж је отривена.Михаилу се све то заједно смучило,или благо речено,досадило му је да буду сви против њега,па се у седмом разреду
Преци '''Михаила Радовића''' су из [[Црна Гора|Црне Горе]] и приликом сеобе најпре су се задржали код [[Прибој]]а а одатле су се населили, крајем 17. или почетком 18. века, у село [[Равни (Ужице)|Равни]] у ужичком крају. Михаило се родио 1759. године и веома рано, као дете од 4-6 година, остао без родитеља који су помрли од куге 1763-1765. године.
Основне школе пребацио у Основну школу,,Бранко Пешић".Тамо су сви наставници ценили његово знање,и били су веома одушебљени њим.У другом разреду Основне школе,Михаило је кренуо у Музичку школу.Михаило Радовић свира виолину.Тренутно је ученик другог разреда средње музичке школе,у класи код своје маме,која је професорка виолине у Музичкој школи,,Коста Манојловић" у Земуну.До сада је освојио преко 40 награда,и јавно свирао преко 300 пута.Последње сезоне,највећи успеси били су му:
 
1.Једина главна награда ,,Љубивоје Николић" на такмичењу ,,Радост музицирања".
До [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] живео је и селу бавећи се земљорадњом и сточарством. Као вредан, предузимљив и разборит човек стекао је приличан иметак и био је поштован и угледан у свом селу и читавом крају.
2.Лауреат целокупног Републичког такмичења из солфеђа.
 
3.Победник категорије на такмичењу ,,Живорад Грбић" у Ваљеву.
Кад је избио устанак 1804. Михаило је био зрео човек, имао је тада 45 година. Био је, несумњиво, један од организатора устанка у [[Кнежини Рујно]]. Учесник је, са својом борцима, у свим борбама у току устанка у ужичком крају. Учествовао је са својим људима у заузимању [[Ужице|Ужица]] 1805. године. Већ тада се истакао као добар јунак „одликујући се храброшћу и памећу“, како каже [[Милан Ђ. Милићевић|Милан Милићевић]]. Тада је постао старешина - '''кнез на Златибору'''. Истакао се и у борбама 1807. године приликом освајања ужичке тврђаве. И у наредним годинама Радовић је био ревностан чувар границе на југозападном делу устаничке Србије. Стражарио је на јужним падинама [[Златибор]]а бранећи овај крај од изненадних турских напада. Нарочито се истакао у јануару 1808. године када су [[Турци]] на [[Божић]] на [[Таламбас]]у покушали да изненаде устанике. По дубоком снегу храбри Радовићеви ратници су потукли турске нападаче. На предлог [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]], који је био командант [[Ужичка нахија|Ужичке нахије]], за овај подвиг, Радовића су [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] и [[Совјет]] поставили за '''војводу златиборског''' издавши му том приликом и диплому. Такође се истакао и у борбама вођеним против [[Сулејман-паша Скопљак|Сулејман-паше Скопљака]] када је овај 1809. са 3.000 људи ударио на Таламбас где се налазио утврђени шанац.
4.2.награда на Републичком такмичењу из виолине.
 
Михаило је чудо од детета,и може се поредити само са другим чудима,тј.другом децом других професора виолине. То су Сташа Жикић,ћерка професорке на Музичкој Академији,Вероника Мона Богић,ћерка мајстора Миће Богића и Ане Илијоске Богић,професорке виолине у музичкој школи.Ту је још и Теофил Миленковић,син Зорана Миленковића,чувеног професора виолине.Он је такође брат чзвеног Стефана Миленковића по оцу.
Ужички крај 1813. није био изложен озбиљнијим нападима Турака. По позиву Карађорђа Радовић је са својим борцима похитаао у помоћ храбрим браниоцима на Равњу и [[Засавици]]. Тамо, међутим, нису стигли јер су у ваљевском крају сазнали за српски пораз.
Михаило Радовић је уписао средњу школу пре него што је завршио основну.Невероватно!!! Немамо више шта да кажемо,он је неприкосновен,како га је назвао чувени Миодраг Мића Богић,надајмо се да ће наставити да ниже успехе,радујмо се његовим успесима и пожелимо му све најбоље!!!
 
Радовић се истакао и у хватању [[хајдуци|хајдука]] којих је у то време било у нашем крају. Такође је по Карађорђевим захтевима бринуо о обезбеђењу, хране, огрева, сена за потребе ужичког града.
 
По слому устанка Радовић није побегао преко границе. Остао је у свом крају са својим ратницима кријући се у шумама Златибора.
 
Када је после [[Хаџи Проданова буна|Хаџи Проданове буне]] 1814. године почело комашање у Србији и припреме за акцију, Турци су ради сугурности у пролеће 1815. изненада позвали и похапсили виђеније људе држећи их као таоце да у њиховим крајевима неће бити побуне. Међу ухапшенима био је и Михаило Радовић. Пошто се Јован Мићић са устаницима приближио Ужицу, Турци су решили да похапшене поубијају. Сазнавжи за турску намеру затвореници су одлучили да побегну, спуштајући се низ зидине ужичког града. Од њих четворице спасли су се само Радовић и Маслаћ. Радовић се одмах придружио устаницима.
 
Од 1815. до 1819. Радовић се истиче као старешина у ужичком крају. У неким документима се помиње као '''оберкнез ужичке нахије'''.
 
Услед болести од бубрега 1819. године повлачи се од државних, јавних и војних послова и живи у свом селу. Умро је 1822. године у Равнима где је и сахрањен.
 
Михаило Радовић је типичан народни представник у бурним временима српских устанака. За разлику од неких других вођа наших устанака који су били хајдуци, или четовође хајдучких дружина, трговци или свештеници, Радовић је био човек из народа, сељак који је само својим залагањем, поштеним радом и пожртвовањем стекао велики углед и заслужио поштовање. Одликовао се и храброшћу и памећу и поштењем (он из државне касе, за разлику од неких других вођа устанка, није примао никакву новчану надокнаду сем оне за подмиривање нужних трошкова). Милићевић за њега каже да је „ревно помагао напретку народном док год је био жив“. Уз све ово издвајао се и великом физичком снагом.
 
== Види још ==