Неопланта филм — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 271:
Неоплантина продукција играних а и других филмова у овом периоду је све више била окренута ратним темама односно НОБ - у.
Пре укидања, Неопланта филм је 1985 у сарадњи са Унион филмом из Београда произвела свој последњи играни филм Живот је леп Боре Драшковића - филм са неоспорним уметничким квалитетима који је представљао најзначајније филмско остварење српског филма у 1985 години.
 
==Пројекат Велики транспорт и гашење Неопланта филма==
 
У Неопланта филму су од почетка размишљали о потреби снимања једног значајнијег филма, епопеје на тему НОБ-а у Војводини. Од стране аутора, сарадника, политичара, борачких организација предлагано је више тема, а коначно се искристалисало мишљење да би трансопрт хране, медицинског материјала и одлазак преко хиљаду нових бораца у партизане у пролеће 1943 из Срема у источну Босну била захвална тема за филмску обраду.
Док је Светозар Удовички био директор, још 1971 године издвојена су почетна средства, одабрани сценаристи Гордан Михић и Љубиша Козомара, формирана Редакција и почеле припреме за реализацију филма радног наслова Мост на реци Босут.
Сменом руководства у Неопланти су привремено запустили овај филмски пројекат, али не и идеју о једном великом филму - спектаклу којим би ова млада продуцентска кућа показала своју зрелост и компетентност да реализује најкомпликованије и захтевне филмове.
Циљ је био шира афирмација Неопланте и значајнији пробој на југословенско и светско филмско тржиште и остварење профита.За реализацију оваквог пројекта била су значајна почетна средства које Неопланта није имала и нашао се излаз у копродукцијама са страним партнерима.
Нова управа Неопланте сматрала је да је остварење таквог пројекта нереално зато што превоз хране и одлазак нових бораца у рат био више локалног карактера и идеолошки обојен, што на Западу није лако пролазило.
Зато су се определили за нову тему филм Сеобе по истоименом роману Милоша Црњанског.
Али, високо постављени захтеви и тицај других околности показали су се као препрека, тако да Неопланта није успела у својој продукцији реализовати овај пројекат.
 
Један од разлога одгоде пројекта било је враћање на пројекат партизанског транспорта из Срема у источну Босну 1943 године. У Југославији су још седамдесетих година, нарочито након смрти Тита, почеле јачати сепаратистичке политичке снаге. Републичка и покрајинска руководства желела су да покажу самосвојност и аутономност. У Неопланта филму се крајем 1980 године ужурбано радило на припремању филма.
Конференција аутора и сарадника, стручно тело Неопланте на седници од 15.12. 1980 усвојило је прву информацију о припреми пројекта. Филм је назван Велики транспорт.
Ускоро је изабран Савет пројекта, политичко стручно тело које је пратило реализацију филма.
Режија је поверена Вељку Булајићу, сценарио Арсену Диклићу уз асистенцију Булајића а за директора филма изабран Младен Коцеић из Загреба, један од директора из Јадран филма.
 
Парарелно су вођени преговори са два копродуцента америчком фирмом Инковент и италијанском компанијом Латерна Едитриче. Уговор са америчком компанијом је склопљен 27.фебруара 1982.
Из непознатих разлога, 9.априла 1982 Инковент преноси своја права на Шервуд продакшн такође америчку компанију за филмску производњу.
Неопланта је пристала на ову промену у уговору и закључила нов уговор око продукције филма који је светско тржиште добио наслов Храбри.
Шервуд се обавезао да ће обезбедити сценарио, неколико глумаца и услуге Пола Лихтмана као самосталног продуцента. 50 хиљада долара за трошкове промоције, трошкове синхронизације на енглески језик и 10 хиљада долара Југославија филму по завршетку филма за продају и дистрибуцију.
 
Неопланта филм се обавезала да ће обезбедити улуге Вељка Булајића као редитеља филма, услуге саветника за сценарио, сва права по основном материјалу, смештај и боравак за америчке чланове екипе, целокупну опрему и материјал неопходан за снимање филма и друге планиране трошкове за завршетак филма.
Интересантан је уговорни однос за сценарио, по коме је прецизирано да сценарио обезбеђује Шервуд за који је био задужен сарадник Инковента Доналд Р Бојл, а да Неопланта филм обезбеђује саветнике за сценарио нпр: Диклић и Булајић.
Никакве промене сценарија без претходне писмене сагласности Шервуда нису биле дозвољене.
Независно од уговора, у Неопланти су радили обрнуто па се као званични сарадници воде Диклић, Булајић и Бојд. Спор ће настати касније и Неопланта ће изгубити парницу углавном због промене сценарија што је изазвало повећање трошкова, продужетак снимања филма и друге консеквенце.
 
У погледу рокова договорено је да снимање филма почне 20 априла 1982 и да буде завршено најкасније до 15. децембра 1982.
Шервуд је намеравао да добије на времену за биоскопско приказивање, како би био у трци за Оскара.
Неопланта се сложила да ће прво завршити енглеску верзију филма.
Дистрибуција филма је подељена између Неопланте, Шервуда и италијанског копродуцента Латерне што је Неопланта филм добила дистрибутивна права у земљама социјаилстичког блока, Латерна Италију, Либију, Сомалију, Малту, Етиопију, Шпанију и Латинску Америку а Шервуд Бразил и остатак света.
 
Прву финансијску конструкцију филма Неопланта је урадила крајем 1981 године.
На састанку Извршног већа одржаном 25. јануара 1982 разматран је и одобрен финансијски план за реализацију филма у износу од 60.000 000 ондашњих динара плус 10.000 000 динара за ангажовање Војске и омладине уколико се услуге нису могле урадити на добровољној бази тј. по цени десет пута већој од просечне цене једног играног филма у Неоплантиној продукцији.
Планирано је да почетна средства буду обезбеђена из покрајинског буџета 15.000 000 динара и буџета општина и покрајина 15 000 000 динара а да друга половина средстава се обезбеди од привреде, ТВ НС, међурепубличком филмском сарадњом и слично.
Извршно веће Војводине је, следећи овај план из буџета покрајине уплатило укупно 25 500 000 динара у периоду од 22 октобра 1980 до 25 новембра 1982, тј. 10 000 000 динара више него што је било планирано.
 
Пошто су апетити редитеља и сарадника расли током реализације пројекта и општо су осетили слабост полиитичко - управних структура Војводине, који су желели да филм испадне грандиознији, потребе за новцем су расле геометријском прогресијом а излаз се нашао у кредитима.
Одлуком о утврђивању кредитне политике Војводине за кредитирање филма Велики транспорт обезбеђена је сума од 55 000 000 динара из Депозита друштвено политичких заједница у НБВ.
 
Уплате за филм су стизале из општинских самоуправних заједница културе, образовања, здравстене заштите, заштите деце, запошљавања, комуналних делатности, ученичког стандарда у Војводини и тако је током летњих месеци 1982 уплаћено 6 779 330 динара, затим из буџета општина, комитета Савеза комуниста, већа Савеза синдиката, општинских конференција ССРН - а, разних секретаријата 9 635 720 динара а од привреде са територије Војводине још 1 557 479 динара.
До 25 новембра 1982 на рачун Неопланта филма за реализацију Великог транспорта уплаћено је 103 101 500 динара али ни то није било доста. Према новом прорачуну, недостајало је 76 500 динара.
 
Копродуцент Шервуд је у производњу филма уложио 2 000 000 долара кроз трошкове ангажмана и исплате хонорара страних глумаца, исплате дневница и путних трошкова и 38 000 долара за осигурање продукције филма, редитеља и страних глумаца. Уместо југословенског партнера, преузео је обавезу куповине репроматеријала у висино од 200 000 долара.
Латерна Едитриче уложила је 250 000 долара кроз осигурање страног глумца и медијске трошкове припреме филма за фестивале што је износило око 15 899 425 динара.
У израду филма Велики транспорт укупно је утрошено 337 832 578 динара или 50 пута више од просечних средстава која су тада у Неопланта филму трошена на производњу једног дугометражног филма.
 
Да се нешто чудно дешава у Неопланти и да се новац немилице троши на филм Велики транспорт, осетили су филмски радници Војводине који нису били укључени у пројекат.
 
Током снимања филма су указивали на превелике трошкове које је снимање филма правило и сумњиве уговоре са страним партнерима.
Група филмских радника Жилник, Петар Љубојев, Душан Животић, Владимир Стојановић и Оливера Маринко у име удружења филмских радника Војводине 24 јуна 1982 упали су у просторије Неопланта филма и обили ормаре тражећи документацију при чему је дошло до сукоба са запосленим у Неопланта филму.
РЗ Неопланта филм на састанку 25 јуна 1982 поводом овог догађаја осудила је гест ове групе радника жигосаних као припадници црног таласа
Организација СК Војводине, поводом сукоба који је избио између удружења филмских радника Војводине и запослених у Неопланта филму односно екипе окупљене око филма Велики транспорт, је разматрала информацију идејна кратања у филму и закључила да Неопланта није бусија у којој је филм у функцији образовања покрајинске државности, те да су тезе да последњих година у Војводини нема филма, успешних аутора и сарадника неприхватљиве и игнорантске.
Реаговали су филмски радници ангажовани на реализацији филма Велики транспорт при чему су демантовали тврдње Жилника на велике хонораре и да се користе бесплатно услуге војске при чему су реаговали да нису изненађени нападима од умишљеног трибуна који је за 10 година снимио само Ране радове и пола филма Слобода или стрип, а да су им хонорари нижи за 23% у поређењу с хонорарима у сличним филмовима.
Поводом овог сукоба и због дешавања око филма Велики транспорт, из удружења филмских радника су иступили Александар Тишма, Славко Алмажан, Ференц Деак, Мирослав Антић...
 
 
==Продукција филмова==
* 1968 - [[Свети песак]]