Кинематограф (уређај) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{Друга употреба|Кинематограф}}
[[Датотека:Institut_Lumière_-_CINEMATOGRAPHE_Camera.jpg|мини|Кинематограф браће Лимијер, у Институту Лимијер, Француска]]
'''Кинематограф''' је уређај за пројекцију филмова, [[Фото-апарат|камера]] и машина за штампање. Настао је [[1890-]].их година у [[Лион|Лиону]]у од стране [[Браћа Лимијер|браће Лимијер]].
 
== Историја ==
Уређај је први измишљен и патентован као "Кинематограф Леон Були" француског проналазача Леона Булиа 12. фебруар, 1892. Були је дао назив кинематограф из грчког језика, писање у покрету.<ref name="abel">Abel, Richard. Encyclopedia of Early Cinema. 1st ed. London: Routledge, 2004.</ref> Због недостатка новца, Були није био у стању да развије своје идеје правилно и одржава дажбине за свој патент, па је он продао право на свој уређај [[Браћа Лимијер|браћи Лимијер]].<ref>Cinéma des premiers temps: nouvelles contributions françaises par Michel Marié, Thierry Lefebvre, in collection Théorème (1996)</ref> 1895. године, они су применили име уређају, који је у великој мери је њихова сопствена креација.
 
[[Датотека:Institut_Lumière_Lyon.jpg|мини|Институт Лимијер у Лиону, Француска]]
Браћа Лимијер су направила свој први филм, ''Излазак радника из фабрике Лимијер'' (''Sortie de l'usine Lumière de Lyon''), исте године. Филм је јавно приказан у "Едену", у првом и најстаријем биоскопу у свету, у [[Ла Сјота|Ла Сјоти]] на југо-истоку Француске, 28. септембра 1895. Прво комерцијално, јавно приказивање кинематографских [[Кинематографија|филмова]] је било 28. децембра 1895. године у салону, Индијски кафе у Паризу и било је организовано од стране браће Лимијер. Овај историјска презентације је приказала десет кратких филмова, укључујући и њихов први филм, ''Излазак радника из фабрике Лимијер.'' Сваки од ових раних филмова износи 17 метара у дужини, који су трајали око 50 секунди.
Линија 10 ⟶ 11:
Кинематограф је такође изложен на изложби 1900. године. На изложби, филмови браће Лимијер су пројектовани на велики екран, величине 16 пута 21 метара.
 
Неколико верзија кинематографа су биле развијене, укључујући и оне проналазача Роберта Бирда(1856-1932), електро инжињера Чечила Вреја(1866-1944),<ref>[http://victorian-cinema.net/wray Who's Who of Victorian Cinema: Biography of Wray]</ref> асистента Алфреда Вренча,<ref>[http://victorian-cinema.net/wrench Who's Who of Victorian Cinema: Biography of Wrench]</ref> Жоржа Денениа и наравно, браће Лимијер.<ref>{{cite web|url=http://www.victorian-cinema.net/machines.htm#cinematographelumiere|title = Machines|work=Who's Who of Victorian Cinema|publisher=British Film Institute}}</ref>
 
== Изум ==
Линија 23 ⟶ 24:
 
== Референце ==
{{reflist|colwidth=30em}}
 
[[Категорија:Историја филма]]