Мајн кампф — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
| илустратор =
| дизајн корица =
| држава = [[Њемачка|Немачка]]
| језик = [[немачки језик|немачки]]
| жанр =
Књига одражава већину идеја и дјела која су дошла до изражаја у Другом свјетском рату. Поготово је дошао до изражаја Хитлеров [[антисемитизам]] и идеја „[[Продор на исток]]“ ({{јез-нем|Drang nach Osten}}), која заправо захтијева од Нијемаца проширење на исток и стварање тзв. „Lebensraum“ за генерације које долазе. [[Lebensraum]] је животни простор, који би се налазио на истоку Европе, поготово [[Русија|Русије]]).
 
[[Адолф Хитлер|Хитлер]] је читао велики број књига тадашње [[социјал-дарвинизамсоцијалдарвинизам|социјал-дарвинистичке]] литературе која је била веома популарна у [[Европа|Европи]], и целокупну историју сагледала као борбу за очување расе. Такође и ненаучна и неистинита идеја о [[индоевропљани|аријевској раси]], која је наводно пореклом са севера Европе и захваљујући којој су настале све дотадашње европске и светске културе није његова, него је била популарна у многим европским интелектуалним круговима почетком [[20. век]]а, као оправдање за империјалну политику.
 
Разлози да је само њемачки народ у историји човечанства идеју о неједнакости људских раса ставио у основе своје националне државе још можда од уједињења [[1871]]. године, није уопште политичке природе. Ради се о једноставној чињеници да је свест о јединственом идентитету дошла од расе а не од нације. Код њемачког народа [[расизам]] је био замјена за врло слабу националну свијест. Вјерски [[Тридесетогодишњи рат]] (1618—1648). није залијечио ране религиозног расцјепа у друштву, а такође велики број малих држава је оставио јаке културне поделе.
У књизи је, у политичком смислу, Хитлер најавио и позивао на уништење оног што он назива злим близанцима: [[комунизам]] и [[Јудаизам|Јеврејство]]. Хитлер је сматрао да је комунисте и Јевреје требало избрисати са лица земље, а ако се нико други не би ангажовао за то, он је био вољан да прихвати ту „свету“ улогу за њемачки народ и „аријевску расу“. Такође је кривио и њемачку [[Социјалдемократија|социјалдемократску]] владу, коју је сматрао сарадником Јевреја и комуниста, и сматрао је одговорном за тадашњу кризу у сваком смислу која је тада владала у Њемачкој. Зато је позивао и да се скине са власти влада и да се сви њени припадници смакну на најокрутнији начин.
 
[[Словени]] су по Хитлеру такође нижа раса у односу на Аријевце (у које он углавном убраја [[германи|Германе]] и [[нормани|Нормане]]). У поглављу о продору на исток је посветио велику пажњу Словенима. Углавном им је наменио судбину немачких робова који би имали право на живот само у градовима док би села и земљиште остали [[Немци]]ма као животни простор. Сматрао је да, кад се неки народ пресели сав у градове, долази до дегенерације и пропадања док сеоски људи имају велике и здраве породице тако да је живот на селу предност коју ће уживати Германи. Хитлеру су сва културна и научна достигнућа која су [[Руси]] (и остали словенски народи) у прошлости постигли, дело наводног горњег расног слоја становништва које је Германског порекла, али пошто су се ти Германи утопили у инфериорне Словене, треба их потчинити [[НемачкаЊемачка|Немачкој]].
 
Што се тиче спољне политике, позивао је на савез са [[Уједињено Краљевство|Уједињеним Краљевством]] и фашистичком [[Италија|Италијом]], и тако збацивање срамоте Версајског споразума.
Ауторско право над „Мајн кампфом“ у Европи припало је слободној држави Баварској и оно истиче 31. децембра 2015. Репродуковање ове књиге у Немачкој дозвољено је само у образовне сврхе и то не у изворном облику, већ само уз обимно тумачење. Међутим, питање ауторских права на књигу није баш најјасније. Историчар [[Вернер Масер]] је, у интервјуу датом новинама „Билд ам зонтаг“ ({{јез-нем|Bild am Sonntag)}} изјавио да [[Петер Раубал]], син Хитлеровог нећака [[Лео Раубал|Леа Раубала]], има одлично упориште у закону и велике шансе да добије спор против државе Баварске око ауторских права на књигу. Раубал је изјавио да упркос потенцијално великој вредности ауторских права, које би могло донети милионе евра, не жели било каква права у вези са овом књигом.<ref>[http://www.fpp.co.uk/Hitler/MeinKampf/Raubal.html Hitler Relative Eschews Royalties], [[Ројтерс]], 25. 5. 2004.</ref> Нејасно дефинисано питање ауторских права довело је до више спорова у Пољској и Шведској. Међутим, „Мајн кампф“ је објављен у САД, као и у другим земљама попут Турске и Израела и то од стране издавача различитих политичких опредељења.
 
''Kavgam'', како се назив ове књиге преводи на турски језик, су крајем 2004. 15 издавачких кућа истовремено избациле на турско тржиште. Број проданих примерака до пролећа 2005. је нарастао на преко 100.000.<ref>[http://books.guardian.co.uk/news/articles/0,6109,1447210,00.html ''Mein Kampf sales soar in Turkey''] - [[Гардијан (новине)|The Guardian]], 29. март 2005.</ref> Тада је ова књига достигла четврто, а до марта 2007. и треће место у ранг листи најпродаванијих књига највећег турског трговачког ланца књигама D&R. У августу 2007. је [[Баварска]] преко турских судских органа, успела да издејствује забрану ове књиге на простору Турске.<ref>Сибила Алерс (''Sibylle Ahlers''): [http://www.welt.de/politik/article1128347/Tuerkei_verbietet_Adolf_Hitlers_Mein_Kampf.html ''Rechtsextremismus: Türkei verbietet Adolf Hitlers „Mein Kampf“''] - [[Die Welt]] 23. август 2007.</ref> Нарастајућа популарност ове књиге, која је довела до стања да се она могла купити у скоро свакој књижари, у Турској се оправдавала антисемитизмом турских десничара као и порастом популарности теорија по којима између Курда и Јевреја „постоји одређено крвно сродство“.<ref>Јан Кетман (''Jan Keetman''): [http://www.woz.ch/artikel/2005/nr15/international/11677.html ''Türkei: Appell an den Sozialneid''] - WOZ. Die Wochenzeitung 14. април 2005.</ref>
 
Прошлих година „Мајн кампф“ се продавао добро и у [[Хрватска|Хрватској]], [[Русија|Русији]] (после укидања забране 1992. године) и [[Индија|Индији]].<ref name="Telegraph.co.uk">Монти Мунфорд (''Monty Munford''): [http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/india/5182107/Indian-business-students-snap-up-copies-of-Mein-Kampf.html ''Indian business students snap up copies of Mein Kampf'']. - ''Telegraph.co.uk'', 20. април 2009, стање 24. октобра 2009. погледати и [http://www.20min.ch/news/ausland/story/29880511 ''«Mein Kampf» als Bestseller. Hitler als «Management-Guru» in Indien''] - ''20 Minuten online'', 26. април 2009, стање 24. октобра 2009.</ref> У Индији је издавачка кућа ''Jaico'' 2003. године издала ново издање. Оно се продавало у 15.000 примерака годишње. Поред овог, и 6 других издавача издаје ову књигу.<ref name="Telegraph.co.uk" /> По процени трговаца, студенти економије је употребљавају као приручник за менаџмент, али је читају и припадници фашистичких организација и партија (''Bharatiya Janata Party'').<ref name="Telegraph.co.uk" />
1.572.075

измена