Огулин — разлика између измена

278 бајтова додато ,  пре 2 године
м
 
== Прошлост ==
Подигли су Турци 1536. године тврђаву у Огулину.<ref>"Београдске општине новине", Београд 1894. године</ref> Године [[1609]]. било је Срба граничара у Огулину и околини. Од 532 душе њих 190 су били за оружје. Њима је поред чувања границе предстојала борба са грофовима Зрињским. Тадашњи кнежеви огулинских Срба - Радоња Љубешић, Петар Дадашковић и Паун Лалић обраћали су се цару Фердинанду да им да друго земљиште за насељавање. Нису желели сукоб са хрватским великашима, који су претендовали на исту земљу. Због одлагања решења велики број Срба се спремао на повратак у Турску. Током 1615. године завладала је велика глад у Огулину, и другим местима. Септембра 1609. године царске власти су ипак увели грофове загребачке Франкопане у посед места Огулин и других, упркос противљењу Срба. Огулински капетан гроф Гашпар Франкопан је 1639. године населио 17 кућа Србима избеглим из Турске, у месту [[Витуњ]], код Огулина. На то су се успротивили Хрвати у Огулину, јер су они витуњску земљу пре обрађивали. Слали су жалбе против огулинског капетана 1640. године у Грац, аустријском владару. Не желећи више да чекају њих 50 наоружаних Хрвата из Огулина су опљачкали и терорисали витуњске насељенике. На то је отац огулинског капетана гроф [[Вук Франкопан]] обавестио цара, који је послао војску да уведе ред. <ref>"Дело", Београд 1907. године</ref>
 
Огулин је био граничарско место, у оквиру Хрватско-Славонског генералата, и седиште са штабом III - Огулинске регименте.<ref>"Школски лист", Нови Сад 1859. године</ref>
Била је 1898. године православна парохија у Огулину прве платежне класе и упражњена. Са ње је после 11 година службовања отишао поп М. Грубор.<ref>"Српски сион", Карловци 1898. године</ref>
 
Огулин је место испод планине Клек, на жељезничкој прузи. Ту су се 1925. године спојиле трасе две пруге - "личка" ка Грачацу (и Книну) и она према Ријеци, које полазе од Загреба.<ref>"Време", Београд 1925. године</ref> Ту је 1932. године било седиште Окружног суда за Крајину, Горски котар и Приморје. Отворен је 1931. године у Огулину Дом народног здравља, Дугогодишњи председник огулинске општине био је 1932. године Милан Јанчић.<ref>"Правда", Београд 1932. године</ref>
 
Државна осморазредна грађанска школа у Огулину се помиње 1880. године. Часовничарска школа је радила 1892. године у Огулину.<ref>"Просветни гласник", Београд 1892. године</ref> Стручна женска занатска школа и Државна женска реална гимназија, радиле је у међуратном периоду у Огулину.
26.995

измена