Епархија зворничко-тузланска — разлика између измена

м
=== Постанак Зворничке епархије ===
[[Датотека:Tavna3.jpg|мини|200п|[[Манастир Тавна]] у селу Бањица, црквена општина [[Бијељина]].]]
Епархија "босанског" владике Василија из [[1293]]. године може се сматрати претечом свих српских православних епархија западно од реке Дрине, а првенствено се може држати за претечу потоње Зворничке епархије, која је настала нешто доцније, током [[15. век]]а. У вријеме српских деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]] и [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], разни градови и области западно од Дрине били су дуже или краће време у саставу Српске деспотовине. Поред деспотових службеника, на подручјима западно од Дрине било је и српских православних свештеника који се помињу у појединим дубровачким изворима. Према неким претпосавкама, подручје средњег и доњег Подриња је првобитно било стављено под надлежност неке од старих српских митрополија ([[Моравичка епархија|моравичко-градачка]] или [[Београдска епархија|београдско-мачванска]]), а потом је за ову област основана и посебна епархија. Такође се претпоставља да је сједиште ове епархије било у познатом рударском и тржишном мјесту [[Сребреница|Сребреници]], те се стога ова епархија назива ''Сребреничком епархијом'' или митрополијом. Међутим, након коначног пада Србије (1459) и Босне (1463) под турску власт, на овим подручјима су наступиле знатне промене. Пошто је под Турцима град [[Зворник]] добио већи значај, као сједиште санџака, ова епархија је најкасније крајем 15. или почетком 16. вијека коначно прозвана Зворничком епархијом, а њена територија се простирала на обје стране Дрине.
 
Иако се година [[1463]], када су [[Турци]] заузели краљевску престоницу [[Бобовац]] и у [[Кључ (град)|Кључу]] ухватили и погубили посљедњег босанског краља [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефана Томашевића]], сматра годином пада Босне под турску власт, освајање сјеверне Босне био је знатно дужи процес. Турци су деценијама откидали дијелове босанске територије. Врхбосна ([[Сарајево]]) и Ходидјед су били под турском влашћу већ од [[1435]]. године. Од [[1411]]. до 1463, [[Сребреница]] је била једанпут [[Краљевина Угарска (1000—1918)|угарска]] (у почетку), пет пута српска, четири пута босанска и три пута турска. Кроз сјевероисточни дио Босне, којим су раније управљали српски [[деспот]]и као вазали угарског краља, Турци су 1463, приликом пада Босне, само прошли, да би се већ [[1464]]. повукли, те је ово подручје опет дошло под Угарску као [[Сребреничка бановина]] (по тврђави [[Сребреник]]у). Та бановина ће коначно пасти под Турке тек [[1512]], дакле нешто прије [[Београд]]а ([[1521]]) и судбоносне [[Мохачка битка|Мохачке битке]] ([[1526]]), која ће отворити пут Турцима до више [[Будим]]а.
Анониман корисник