Отворите главни мени

Промене

2.140 бајтова додато ,  пре 1 године
м
нема резимеа измене
 
== Прошлост ==
Подигли су Турци [[1536]]. године тврђаву у Огулину.,<ref>"Београдске општине новине", Београд 1894. године</ref> то је касније постала кула Франкопана. Године [[1609]]. било је Срба граничара у Огулину и околини. Од 532 душе њих 190 су били за оружје. Њима је поред чувања границе предстојала борба са грофовима Зрињским. Тадашњи кнежеви огулинских Срба - Радоња Љубешић, Петар Дадашковић и Паун Лалић обраћали су се цару Фердинанду да им да друго земљиште за насељавање. Нису желели сукоб са хрватским великашима, који су претендовали на исту земљу. Због одлагања решења велики број Срба се спремао на повратак у Турску. Током 1615. године завладала је велика глад у Огулину, и другим местима. Септембра 1609. године царске власти су ипак увели грофове загребачке Франкопане у посед места Огулин и других, упркос противљењу Срба. Огулински капетан гроф Гашпар Франкопан је 1639. године населио 17 кућа Србима избеглим из Турске, у месту [[Витуњ]], код Огулина. На то су се успротивили Хрвати у Огулину, јер су они витуњску земљу пре обрађивали. Слали су жалбе против огулинског капетана 1640. године у Грац, аустријском владару. Не желећи више да чекају њих 50 наоружаних Хрвата из Огулина су опљачкали и терорисали витуњске насељенике. На то је отац огулинског капетана гроф [[Вук Франкопан]] обавестио цара, који је послао војску да уведе ред. <ref>"Дело", Београд 1907. године</ref>
 
Огулин је био граничарско место, у оквиру Хрватско-Славонског генералата, и седиште са штабом III - Огулинске регименте.<ref>"Школски лист", Нови Сад 1859. године</ref>
Године 1892. у Огулину си живела два члана Матице српске, који су били уједно и повереници матичини.<ref>"Стражилово", Нови Сад 1892. године</ref>
 
По подацима из 1905. године Огулин је трговиште, са селима Витуњ, Хрељин и Мусулински Поток. Српских домова је укупно 200 у којима живи 1096 православних душа. Од јавних здања ту су православна црква и две комуналне школе. Ту је политичка општина срески суд и порезно звање, судбени сто и друге институције. Православна црква посвећена Св. великомученику Георгију подигнута је 1857. године, а иконостас је осликан 1866. године. Ту је православна црквена општина са председником Симом Гомирцем, а у православној парохији је парохијски дом и српско православно гробље. Парохијско звање је основано 1870. године, а све црквене матрикуле се воде од 1871. године.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref> До 1877. године служио је поп Георгије Пашлуга, затим Мане Таталовић (1877-1887). Била је 1898. године православна парохија у Огулину прве платежне класе и упражњена. Са ње је после 11 година службовања отишао поп Михајло Грубор.<ref>"Српски сион", Карловци 1898. године</ref> Постављен је 1898. године поп Милутин Вукелић.
Била је 1898. године православна парохија у Огулину прве платежне класе и упражњена. Са ње је после 11 година службовања отишао поп М. Грубор.<ref>"Српски сион", Карловци 1898. године</ref>
 
Огулин је место испод планине Клек, на жељезничкој прузи. Ту су се 1925. године спојиле трасе две пруге - "личка" ка Грачацу (и Книну) и она према Ријеци, које полазе од Загреба.<ref>"Време", Београд 1925. године</ref> Ту је 1932. године било седиште Окружног суда за Крајину, Горски котар и Приморје. Отворен је 1931. године у Огулину Дом народног здравља, Дугогодишњи председник огулинске општине био је 1932. године Милан Јанчић.<ref>"Правда", Београд 1932. године</ref> Први месни фудбалски клуб Спорт клуб Огулински основан је 1933. године заслугом др Винка Павичића, који је постао председник и Јулија Голднера секретара.<ref>"Правда", Београд 26. јул 1933. године</ref>
 
Године 1905. основна школа у месту је комунална, са два здања, за редовну и пофторну наставу. Радиле су тада учитељице Милена Благојевић и Петронела Грба. За редовну наставу било је 122 деце, а за недељну 46 ђака старијег узраста.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref> Државна осморазредна грађанска школа у Огулину се помиње 1880. године. Часовничарска школа је радила 1892. године у Огулину.<ref>"Просветни гласник", Београд 1892. године</ref> Стручна женска занатска школа и Државна женска реална гимназија, радиле је у међуратном периоду у Огулину.
 
== Географија ==