Википедија

Голубачки град — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 76:
 
== Прошлост тврђаве ==
 
[[Датотека:gol_dp_grad.jpg|мини|десно|Поглед на главну [[Капија|капију]]]]
[[Датотека:gol_cit.jpg|мини|десно|Горњи град и капија (VI)]]
Линија 82 ⟶ 83:
Голубац се први пут помиње у [[Краљевина Угарска (1000—1526)|угарским]] изворима датираним у [[1335.]], [[1337.]], односно [[1342]]. годину (Дероко, 1950). Пртема овим изворима, тврђава се везује за угарског краља [[Лајош I Анжујски|Лудвика I]]. Ипак, не зна се када и ко га је подигао, али је његову основу тј. „Горњи град” подигао [[Срби|српски]] односно [[Православље|православни]] [[великаш]], о чему сведочи и [[Православље|православна]] капелица у саставу четврте куле. Град је потом проширен (на „задњи” и „предњи град”) током [[Српска средњевековна држава|српске]] или [[Угарско краљевство (1000–1918)|угарске]] власти, иако није искључено да је у самом почетку изграђен у овој величини. Последњу фазу у градњи спровели су [[Турци]] ојачавши шесту, седму, осму и девету [[Кула|кулу]] и додавши у продужетку спољашњег бедема ниску [[Артиљерија|артиљеријску]] кулу (10.) која је надзирала [[Дунав]] и штитила [[лука|пристаниште]] за [[Шајка|шајке]], које се уз њу налазило.
 
Голубачки град се налазио се у саставу државе кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]], који је [[Село|села]] у околини давао као [[метох]]е [[манастир]]има. Одмах након [[Косовска битка|Косовског боја]], [[1389]]. године, у њега улази [[Бајазит I]]. Потом[[Угарска|Угарски]] секраљ нашао[[Сигисмунд уМађарски|Сигисмунд]] рукамапреузима [[Угари|Угара1392]]. године (Катанић, који1971). [[Угари]] град [[1403]]. године предају деспоту[[деспот]]у [[Стефан Лазаревић|Стефану]], када је он постао угарски [[вазал]]. Град је требало, према уговору из [[1426]]. године, да по деспотовој смрти ([[Стефан Лазаревић|Стефан]] умире [[1427]]. године), заједно са [[Београд]]ом, буде предат [[Угари]]ма. Међутим, командант града [[војвода Јеремија]] га, из непознатих разлога, предаје [[Турци]]ма. Према [[Сегедински мир|Сегединском миру]], из [[1444]]. године, између [[Угари|Угара]] и [[Османско царство|Турака]], [[Српска деспотовина]] бива обновљена и у њен састав улази и [[Голубац]]. Након смрти деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурађа]] [[1456]]. године, [[Турци]] га освајају [[1458]]. године (Срејовић, 1994). [[Угари]] на челу са краљем [[Матија Корвин|Матијом Корвином]] успевају да га освоје [[1481]]. године, али га врло брзо напуштају (Симић, 1983; Дероко, 1951). [[Турци]] владају тврђавом више векова. Током овог раздобља испред тврђаве временом се развило цивилно насеље, а у [[18. век]]у [[Голубац]] се описује као напредан град.
 
Од тада па до [[1867]]19. године, када га, са још неким градовима у [[Србија|Србијивек]],а [[Турци]] предајувладају кнезу [[Михаило Обреновић|Михаилу]], Голубац се скоро све време налазио у њиховим рукамаГолупцем. За кратко су га држали [[Аустријанци]] (1688—1690) и [[Србија|српски]] устаници током [[Кочина крајина|Кочине крајине]] и [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. [[Срби]] Голубац освајају поново у [[Други српски устанак|Другом српском устанку]]. Ипак, Голубачки град је коначно предат [[Срби]]ма на управу тек [[1868]]. године. Тада, са још неким градовима у [[Србија|Србији]], [[Турци]] коначно предају кнезу [[Михаило Обреновић|Михаилу]] Голубац.
 
== Голубац данасу 20. веку ==
 
Непосредно после [[Први светски рат|Првог светског рата]] кроз стену, на којој се [[тврђава]] налази, пробијен је магистрални пут који пролази кроз [[Тврђава|тврђаву]], користећи обе колске [[Капија|капије]] у утврђењу. Главна улазна капија је срушена без претходно урађене документације. Овај пут је најкраћа веза [[Србија|Србије]] са [[Исток|источним]] деловима [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], тако да су се неретко кроз тврђаву провлачили шлепери, који су једва да могу дпроћипроћи кроз капије. Непосредно пред обнову тврђаве, направљен је нови тунел 20-30 метара даље и изван тврђаве, док је постојећи затворен за коришћење у саобраћајне сврхе.
 
Изградњом [[Хидроелектрана Ђердап I|ХЕ]] на [[Дунав]]у, његов ниво код Голупца се подигао, тако да су најнижи делови града потопљени. У годинама великих суша или када због поплавног таласа [[Хидроелектрана Ђердап I|ХЕ]] испусте већу количину [[Вода|воде]], могуће ја упловити стојећи на [[Чамац|чамцу]] у зграду у задњем граду (VII), док се при нормалном водостају [[чамац]] једва провуче кроз лучне остатке зграде. Потопљени делови зидина, заједно са десетом [[Куле|кулом]], пружају сјајне могућности пасионираним љубитељима [[риболов|пецања]], којих увек има у најнижим деловима [[Тврђава|тврђаве]].
 
Због свог [[Историја|историјског]] значаја и изузетне [[Архитектура|архитектонске]] вредности, Голубачка тврђава је проглашена за [[Културно добро од изузетног значаја|споменик од изузетног значаја]] [[1979]]. године (Споменичко наслеђе Србије, 2009). Истраживачки и конзерваторски радови започети су [[1969]]. године, а завршени [[1987]]. године, због недостатка финансијских средстава.
Почетком [[21. век]]а сви делови утврђења изнад пута, укључујући и шанац, су били скроз обрасли [[коприва]]ма, [[купина]]ма, [[Шипак|шипком]] и сличним растињем које је скоро у потпуности онемогућавало кретање кроз горње делове утврђења, осим по малом уском путићу који је водио до [[Куле|Донжон]] (1.) [[куле]]. Током [[Пролеће|пролећа]] [[2005]], извршена је акција уклањања тог растиња из шанца и предњег града. У самом шанцу је обновљена чесма (коју је до тад скривало високо растиње) подигнута у част [[Пољска|пољског]] [[витез]]а [[Завиша Црни|Завише Црног]] који је оставио свој живот у Голупцу. Очекује се да ће у скорије време и горњи град бити прокрчен, док се у самој [[Цитадела|цитадели]] уз [[Купина|купине]] сместило и неколико стабала [[Смоква|смокве]].▼
 
▲Почетком [[21. век]]а сви делови утврђења изнад пута, укључујући и шанац, су били скроз обрасли [[коприва]]ма, [[купина]]ма, [[Шипак|шипком]] и сличним растињем које је скоро у потпуности онемогућавало кретање кроз горње делове утврђења, осим по малом уском путићу који је водио до [[Куле|Донжон]] (1.) [[куле]]. Током [[Пролеће|пролећа]] [[2005]], извршена је акција уклањања тог растиња из шанца и предњег града. У самом шанцу је обновљена чесма (коју је до тад скривало високо растиње) подигнута у част [[Пољска|пољског]] [[витез]]а [[Завиша Црни|Завише Црног]] који је оставио свој живот у Голупцу. ОчекујеУ се да ће у скорије време и горњи град бити прокрчен, доксамој се у самој [[Цитадела|цитадели]], уз [[Купина|купине]], сместило и неколико стабала [[Смоква|смокве]].
 
Тврђава је вишеструко угрожена радом каменолома[[каменолом]]а, утицајем успора Дунава[[Дунав]]а и вегетацијомрастињем која разара бедеме кула. У још неповољнијој ситуацији је подграђе које је немогуће истраживати без дислокације магистралног пута и затварања каменолома (Симић, 2000). До 2010-их Голубачка тврђава је била запуштена, унутрашњи дрвени прилази кулама су трули и опасни, па је посматрање тврђаве било безбедно само са спољне стране, а улаз у тврђаву, иако је могућ пењањем уз зидине, није био препоручљив из безбедоносних разлога.▼
Нема поузданих података када је Голубац прешао у српске руке, али се зна да га је једно време држао кнез Лазар, а после 1389. године освајају га Турци, али га угарски краљ Сигисмунд преузима 1392. године (Катанић, 1971). Угари су град држали неколико година, а затим га предали кнезу Стефану Лазаревићу, који 1426. године склапа уговор да после његове смрти градови Београд, Голубац и предео Мачве при- падну Угрима. Ипак, заповедник града предаје град Турцима. Турци држе град до 1444. године када је по одредбама Сегединског мира припао Србима који владају Голупцем до 1458. године, након чега га поново преузимају Турци (Срејовић, 1994). Године 1481. хришћанска војска на челу са угарским краљем Матијом Корвином осваја Голубац, али за кратко, јер се ускоро повлаче натраг у Угарску (Симић, 1983; Дероко, 1951). Срби Голубац освајају у Првом српском устанку, а затим и у Другом српском устанку, али је коначно предат Србима на управу тек 1868. године.
 
Стање пре обнове се може описати кроз следећи навод:
Због свог историјског значаја и изузетне архитектонске вредности,
''Зидине, куле и камена степеништа су у доста добром стању, али су дрвени спратови и степенице одавно иструлеле и претвориле се у прах. У 5. [[Куле|кули]] су накнадно постављена врата, која су у добром стању, као и спратови са степеницама којима се могло изаћи на њен врх или сићи у тмину нижих спратова. Данас су виши спратови скроз урушени, док су даске које чине под и греде које их држе, у нивоу улазних врата труле и потпуно небезбедне за кретање. Уз степенице (VI) има остатака дрвене ограде, која је скроз иструлела, на којој се виде букети цвећа остављени у спомен на девојку која је погинула када се ограда, на коју се ослонила, поломила. Слична несрећа се догодила и [[27. септембар|27.09.]] [[2008]]. године, када се, током ђачког излета ученика [[Младеновачка гимназија|Младеновачке гимназије]], под једном ученицом одвалио део грађе тврђаве на коме је стајала, након чега је пала са врха главне капије (-{II}-) на магистрални пут који кроз њу пролази. Она је након тога превежена у [[Пожаревац|Пожаревачку]] болницу, а затим и у београдски Ургентни центар, а лекари су њено стање оценили као веома тешко, али су напоменули да се девојка налази ван животне опасности''<ref>[http://www.blic.rs/hronika.php?id=58715 ''„Ученица пала са бедема тврђаве на магистралу“'', Блиц (28.09.2008.)]</ref>.▼
Голубачка тврђава је проглашена за споменик од изузетног значаја
1979. године (Споменичко наслеђе Србије, 2009). Тридесетих година
двадесетог века година кроз тврђаву пробијен је магистрални пут, а
улазна капија је срушена без претходно урађене документације.
Истраживачки и конзерваторски радови започети су 1969. године, а
завршени 1987. године, због недостатка финансијских средстава.
 
== Обнова тврђаве Голубац ==▼
▲Тврђава је вишеструко угрожена радом каменолома, утицајем успора Дунава и вегетацијом која разара бедеме кула. У још неповољнијој ситуацији је подграђе које је немогуће истраживати без дислокације магистралног пута и затварања каменолома (Симић, 2000).
[[Датотека:Golubac-1.jpg.jpg|мини|330п|Пројекат обнове тврђаве Голубац]]▼
[[Датотека:Голубачка тврђава панорама.jpg|мини|centerдесно|upright=4.5|<center>Панорама Голубачког Града.</center>]]▼
 
Влада Републике Србије је конкурисала са пројектом реконструкције тврђаве Голубац код ИПА фондова [[Европска унија|Европске уније]] у оквиру међународног пројекта „Пут културе - Тврђаве на Дунаву“.<ref name="AB">[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:292558-Golubac-docekao-obnovu Голубац дочекао обнову], Вечерње новости, Т. Марић, 15. јул 2010.</ref> Средства су преко ових фондова обезбеђена у висини од 6, 5 милиона евра.<ref name=autogenerated1>Opet AB</ref> Идејни пројекат обнове тврђаве је урадила архитекта [[Марина Јовин]], стручни консултанти на пројекту су били [[Синиша Темерински]] и археолог др [[Миомир Кораћ]]. ОчекујеОчекивало се да ће обнова трајати пет година.▼
Данас је Голубачка тврђава запуштена, унутрашњи дрвени прилази кулама су трули и опасни, па је посматрање тврђаве безбедно само са спољне стране, а улаз у тврђаву, иако је могућ пењањем уз зидине, није препоручљив из безбедоносних разлога. Изван тврђаве, на простору Подграђа, након изградње обилазнице и тунела и уклањања зграда ПИМ-а, планиран је паркинг простор и наспрам паркинга пристан за бродове и привези за мала пловила. Испред паркинга према тврђави ситуиран је објекат визиторског центра, са санитарним блоком за посетиоце, информационим туристичким пунктом, салом за изложбе и презентације, канцеларијом, а другом крилу је ресторан са великом терасом према води. Између два крила је амфитеатар за излагање првих информација о споменику и одатле полазе две стазе до Тврђаве - једна поредводе, а друга између простора за одмор и археолошког парка које иду. Једини објекат ПИМ-а који се неће уклањати је дробилица која ће бити адаптирана за сликарске атеље, са становањем (Општина Голубац▼
– Елаборат Тврђава Голубац, 2010). Програм се реализује у оквиру сарадње између Србије и Румуније, који финансира Европска унија (ТO Голубац, 2010; План детаљне регулације за ревитализацију тврђаве Голубачки град, Службени гласник општине Голубац 12/2010). Споразум о реализацији пројекта Ревитализација Голубачке тврђаве која се реализује у оквиру Дунавске стратегије у Србији потписан је у априлу 2014. године у Влади Србије. Тендер за реализацију пројектних активности је расписан у априлу 2014. од стране Аустријске развојне агенције (ADA) за свих пет предвиђених активности, а финансира се из ИПА фондова за 2011. годину и то у износу од 6,6 милиона евра
(www.glassrbije.org).
 
▲Данас је Голубачка тврђава запуштена, унутрашњи дрвени прилази кулама су трули и опасни, па је посматрањеОбнова тврђаве безбедно само са спољне стране, а улаз у тврђаву, иакопокренута је могућ пењањем уз зидине, није препоручљив из безбедоносних разлога„споља”. Изван тврђаве, на простору Подграђа, након изградње обилазнице и тунела и уклањања зграда ПИМ-а, планиранизграђен је [[паркинг]] простор и наспрам паркинга [[пристан]] за бродове и привези за мала пловила. Испред паркинга према тврђави ситуирансмештена је објекатзграда [[визиторски центар|визиторског центра]], са санитарним блоком за посетиоце, информационим туристичким пунктом, салом за изложбе и презентације, канцеларијом, а другом крилу је ресторан са великом терасом према води. Између два крила је амфитеатар за излагање првих информацијаподатака о споменику и одатле полазе две стазе до Тврђаве - једна поредводепоред воде, а друга између простора за одмор и археолошког парка које иду. Једини објекат ПИМ-а који се неће уклањати је дробилица која ће бити адаптирана за сликарске атеље, са становањем (Општина Голубац – Елаборат Тврђава Голубац, 2010). Програм се реализује у оквиру сарадње између [[Србија|Србије]] и [[Румунија|Румуније]], који финансира [[Европска унија]] (ТO Голубац, 2010; План детаљне регулације за ревитализацију тврђаве Голубачки град, Службени гласник општине Голубац 12/2010). Споразум о реализацији пројекта Ревитализација Голубачке тврђаве која се реализује у оквиру Дунавске стратегије у Србији потписан је у априлу [[2014]]. године у Влади Србије. Тендер за реализацију пројектних активности је расписан у априлу [[2014]]. од стране Аустријске развојне агенције (ADA) за свих пет предвиђених активности, а финансира се из [[ИПА]] фондова за 2011. годину и то у износу од 6,6 милиона евра (www.glassrbije.org).
▲Зидине, куле и камена степеништа су у доста добром стању, али су дрвени спратови и степенице одавно иструлеле и претвориле се у прах. У 5. [[Куле|кули]] су накнадно постављена врата, која су у добром стању, као и спратови са степеницама којима се могло изаћи на њен врх или сићи у тмину нижих спратова. Данас су виши спратови скроз урушени, док су даске које чине под и греде које их држе, у нивоу улазних врата труле и потпуно небезбедне за кретање. Уз степенице (VI) има остатака дрвене ограде, која је скроз иструлела, на којој се виде букети цвећа остављени у спомен на девојку која је погинула када се ограда, на коју се ослонила, поломила. Слична несрећа се догодила и [[27. септембар|27.09.]] [[2008]]. године, када се, током ђачког излета ученика [[Младеновачка гимназија|Младеновачке гимназије]], под једном ученицом одвалио део грађе тврђаве на коме је стајала, након чега је пала са врха главне капије (-{II}-) на магистрални пут који кроз њу пролази. Она је након тога превежена у [[Пожаревац|Пожаревачку]] болницу, а затим и у београдски Ургентни центар, а лекари су њено стање оценили као веома тешко, али су напоменули да се девојка налази ван животне опасности<ref>[http://www.blic.rs/hronika.php?id=58715 ''„Ученица пала са бедема тврђаве на магистралу“'', Блиц (28.09.2008.)]</ref>.
 
Приликом изградње Ђердапске саобраћајне магистрале, кроз тврђаву је пробијен пут. Тада је уништена главна капија, до које се стизало преко моста, јер се испред утврђења налазио водени ров. Саобраћајница пролази кроз културно заштићени простор. Пре почетка реконструкције биће изграђена обилазница чиме ће се постојећи саобраћајни коридор преместити из тврђаве. Током обнове планирано је да се у кулама у нижим зонама тврђаве направе садржаји до којих могу да дођу сви посетиоци, у овом делу биће смештен музеј Голубачког Града, са више од 100 археолошких експоната ископаних на овој локацији.<ref name=autogenerated1 /> На кулама на вишим котама биће урађени видиковци и садржаји намењени млађим посетиоцима и спортистима.<ref name=autogenerated1 /> Тунели који постоје у утврђењу ће након искључења саобраћаја постати клуб ресторани. На оближњем каменолому, биће изграђен велики амфитеатар, поред кога ће се налазити сликарски и керамичарски атељеи.<ref name=autogenerated1 /> Пројектом је предвиђено да се изгради пристаништа за бродове, са свим пратећим садржајима, као и изградња Визиторског центра. У делу између Визиторског центра и тврђаве, биће изграђен базен са филтрираном дунавском водом, а уз обалу простор је предвиђен за водене спортове, док на великој пољани простор је предвиђен за мале спортове или витешке турнире. На падини окренуој ка Дунаву, биће изграђено девет дрвених апартмана, пројектованих у духу традиоционалне архитектуре. У близини тврђаве, на Доњој марини, биће изграђено Рибарско село, чија ће изградања коштати 40 милиона динара.<ref name=autogenerated1 /> Ту је предвиђено да се направи мала марина за чамце и мала пловила, обалоутврда, саобраћајница, рибљи ресторан, као и објекат за смештај гостију.▼
Данас је Голубац врло посећен, што због чињенице да кроз њега пролази магистрални пут, што и због тога што се налази близу [[Лепенски Вир|Лепенског Вира]], тако да та два локалитета творе заједничку [[Туризам|туристичку]] целину. Напори, које [[општина Голубац]] улаже у ово утврђење су усмерени ка афирмацији значаја Голубачке тврђаве на [[Туризам|туристичкој]] карти наше земље, па и [[Европа|Европе]].▼
 
Поводом 590 година од смрти [[Деспот Стефан Лазаревић|Деспота Стефана Лазаревића]] на Тврђави Голубачки град 15. јула 2017. одржано је песничко вече [[Матија Бећковић|Матије Бећковића]] под називом „Песник песнику“.<ref>[http://www.tvrdjavagolubackigrad.rs/%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D1%9B%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-2/ Песничко вече Матије Бећковића]</ref>
 
▲== Обнова тврђаве Голубац ==
 
▲[[Датотека:Golubac-1.jpg.jpg|мини|330п|Пројекат обнове тврђаве Голубац]]
▲Влада Републике Србије је конкурисала са пројектом реконструкције тврђаве Голубац код ИПА фондова [[Европска унија|Европске уније]] у оквиру међународног пројекта „Пут културе - Тврђаве на Дунаву“.<ref name="AB">[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:292558-Golubac-docekao-obnovu Голубац дочекао обнову], Вечерње новости, Т. Марић, 15. јул 2010.</ref> Средства су преко ових фондова обезбеђена у висини од 6, 5 милиона евра.<ref name=autogenerated1>Opet AB</ref> Идејни пројекат обнове тврђаве је урадила архитекта [[Марина Јовин]], стручни консултанти на пројекту су били [[Синиша Темерински]] и археолог др [[Миомир Кораћ]]. Очекује се да ће обнова трајати пет година.
 
▲Приликом изградње Ђердапске саобраћајне магистрале, кроз тврђаву је пробијен пут. Тада је уништена главна капија, до које се стизало преко моста, јер се испред утврђења налазио водени ров. Саобраћајница пролази кроз културно заштићени простор. Пре почетка реконструкције биће изграђена обилазница чиме ће се постојећи саобраћајни коридор преместити из тврђаве. Током обнове планирано је да се у кулама у нижим зонама тврђаве направе садржаји до којих могу да дођу сви посетиоци, у овом делу биће смештен музеј Голубачког Града, са више од 100 археолошких експоната ископаних на овој локацији.<ref name=autogenerated1 /> На кулама на вишим котама биће урађени видиковци и садржаји намењени млађим посетиоцима и спортистима.<ref name=autogenerated1 /> Тунели који постоје у утврђењу ће након искључења саобраћаја постати клуб ресторани. На оближњем каменолому, биће изграђен велики амфитеатар, поред кога ће се налазити сликарски и керамичарски атељеи.<ref name=autogenerated1 /> Пројектом је предвиђено да се изгради пристаништа за бродове, са свим пратећим садржајима, као и изградња Визиторског центра. У делу између Визиторског центра и тврђаве, биће изграђен базен са филтрираном дунавском водом, а уз обалу простор је предвиђен за водене спортове, док на великој пољани простор је предвиђен за мале спортове или витешке турнире. На падини окренуој ка Дунаву, биће изграђено девет дрвених апартмана, пројектованих у духу традиоционалне архитектуре. У близини тврђаве, на Доњој марини, биће изграђено Рибарско село, чија ће изградања коштати 40 милиона динара.<ref name=autogenerated1 /> Ту је предвиђено да се направи мала марина за чамце и мала пловила, обалоутврда, саобраћајница, рибљи ресторан, као и објекат за смештај гостију.
 
▲Данас је ГолубацГолубачки град-тврђава врло посећен, што због чињенице да кроз њега пролази магистрални пут, што и због тога што се налази близу [[Лепенски Вир|Лепенског Вира]], тако да та два локалитета творе заједничку [[Туризам|туристичку]] целину. Напори, које [[општина Голубац]] улаже у ово утврђење су усмерени ка афирмацији значаја Голубачке тврђаве на [[Туризам|туристичкој]] карти наше земље, па и [[Европа|Европе]].
▲[[Датотека:Голубачка тврђава панорама.jpg|мини|center|upright=4.5|<center>Панорама Голубачког Града.</center>]]
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Голубачки_град”