Морални универзализам — разлика између измена

'''Морални универзализам''' (такође познат као '''морални објективизам''' или '''универзална моралност''') је мета-етички поглед да неки систем етике, или универзална етика, може да се примени универзална, тј. за "све сличне особе",<ref>{{Cite book|title=A Dictionary of Philosophical Terms and Names|last=Kemerling|first=Garth|publisher=Philosophy Pages|year=2011.|isbnid=|location=|pages=}}</ref> без обзира на [[Култура|културу]], [[Раса (категоризација људи)|расу]], [[пол]], [[Религија|религију]], [[националност]], [[Сексуална оријентација|сексуалну оријентацију]] или било коју карактеристчну особину.<ref>{{Cite book|title=Moral Relativism|last=Gowans|first=Chris|publisher=The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Spring 2012 Edition)|year=2008.|isbnid=|location=|pages=}}</ref> Морални универзализам се супротставља [[Морални нихилизам|моралном нихилизму]] и [[Морални релативизам|моралном релативизму]]. Међутим, нису сви облици моралног универзализма апсолутистички нити су нужно вредносно монистички, многи облици универзализма, као [[утилитаризам]], нису апсолутистички, а неки облици, попут оних [[Ајзаја Берлин|Ајзаје Берлина]], могу бити вредносно плуралистички.

Према Р. В. Хепберну, професору филозофије, "да би се кренуло ка објективистичком полу треба да се тврди да моралне осуде могу бити рационално одбрањиве, истините или лажне, да постоје рационални процедурални тестови за идентификацију морано незадовољених акција или да моралне вредности постоје зависно од осећајних стања појединца у одређеним временима".<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/57283356|title=The Oxford companion to philosophy|others=Honderich, Ted.|isbnid=0199264791ISBN 0-19-926479-1|edition=Second edition|location=Oxford|oclc=57283356}}</ref>

Лингвиста и политички теоричар [[Ноам Чомски]] наводи:<blockquote>"ако усвојимо принцип универзалности; ако је акција исправна (или погрешна) за друге, то је исправно (погрешно) и за нас. Они који се не подижу на минимални морални ниво да примене на себе стандарде који се односе на друге - заправо и строжије - очито се не могу озбиљно схватити када говоре о прикладности одговора; или исправног и погрешног, доброг и лошег."<ref>{{Cite book|title=Terror and Just Response|last=Chomsky|first=Noam|publisher=ZNet.|year=2002.|isbnid=|location=|pages=}}</ref></blockquote>

[[Универзална декларација о људским правима]] [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] може се читати као претпоставка неког моралног универзализма. Одбор за израду Универзалне декларације претпоставио је, или је бар желео, "универзални" приступ артикулацији међунарнодних људских права. Иако је Декларација несумњиво прихваћена широм света као камен темељац међународног система за заштиту људских права, уверење међу некима да Универзална декларација не одражава адекватан одглед одређених важнијих светских погледа довела је до више од једне додатне декларације, као што је Каирска декларација о људским правима у исламу и Декларација из Банкока.<ref>{{Cite book|title=The Universal Declaration of Human Rights|last=|first=|publisher=United Nations General Assembly|year=1948.|isbnid=|location=|pages=}}</ref>