Јохан Готлиб Фихте — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 6:
== Биографија ==
Фихте је рођен у [[Раменау]]у, у породици сиромашног ткача ланеног платна. Без обзира на оскудне животне прилике, као изузетно даровит дечак, своје школовање започео је у Шулпфорти, најпознатијој средњошколској установи у 18. веку у којој су саксонски владаоци од деце својих поданика образовали нове нараштаје за сопствене чиновнике, правнике, свештенике и гимназијске наставнике.<ref name=":0">{{Cite book|title=Филозоф у масонској ложи|last=Лолић|first=Маринко|publisher=Институт за филозофију и друштвену теорију|year=|
На препоруку [[Јохан Волфганг Гете|Гетеа]], Фихте је веома рано постао [[професор]] у [[Јена|Јени]] где је објаснио свој систем "трансценденталног идеализма". Међутим, након објављивања његовог [[Есеј|есеја]] "Ueber den Grund unsers Glaubens an eine göttliche Weltregierung" ("На основу наше вере у владавину божанског света") он је оптужен за [[атеизам]] због чега је отпуштен са Филозофског факултета у Јени 1799. године. Након извесног времена прелази у [[Берлин]] где држи ватрене говоре под [[Француска|француском]] окупацијом чиме је показао велику личну храброст. Значајно је допринео оснивању и развоју берлинског Универзитета 1809. године где постаје [[професор]] и [[ректор]].
Ред 13:
== Филозофија ==
Фихтеова [[филозофија]] масонства представља покушај да се са становиштва филозофије класичног немачког [[Идеализам|идеализма]] расветли и преузме, односно искористи за властите сврхе, једна у доба [[Просветитељство|просветитељства]] и ране [[Романтизам|романтике]] утицајна и раширена, иако у то време ништа мање опскурна [[култура]] тајног друштва, да се преко ње оствари идеја човека као светског грађанина и да се на тај начин изврши утицај на такозвано велико или јавно друштво и на [[Политика|политику]].
Фихте је одбацивао [[Имануел Кант|Кантов]] [[дуализам]] који је критиковао са позиције чистог субјективног [[Идеализам|идализма]] при чему је негирао постојање ствари, предмета и материје ван човека а истовремено на основу своје филозофије узима апсолутно "ја".
== Педагошки погледи ==
Фихте говори о дужности личног примера као о нарочито значајној теми за одређивање начина [[Васпитање|васпитног]] деловања унутар људске заједнице. О њој говори у својим ''Предавањима'', описујући лик [[Научник|научника]] као [[Учитељ|учитеља]] и [[Васпитач|васпитача]] људског рода. Сматрао је да [[учитељ]] давањем личног примера, непосредно делујући на људе око себе, људске врлине и идеале чини реалним и могућим.
Он захтева формирање целог човека које је подразумевало формирање карактера и воље, одгајање духа самоделатности и самосталности и неговање идеје о универзалности људске личности уз истовремено служење [[Заједница|заједници]]. По његовом мишљењу сталешке разлике и половично и једнострано [[образовање]] које се стиче у великом друштву представља једну од главних препрека која онемогућава остварење универзалног људског васпитања које не погађају само појединца, већ угрожавају цео људски род у његовој тежњи ка коначном циљу. Због тога, под утицајем [[Швајцарска|швајцарског]] [[Педагогија|педагога]] [[Јохан Хајнрих Песталоци|Песталоција]], он почиње да заступа становиште да је кроз реформу [[Васпитање|васпитања]] и [[Образовање|образовања]], могуће, не само народе, већ и цело човечанство спасити беде и превладати сталешку подељеност међу људима.
Ред 28:
Заступао је став да је народност најважнији део човековог бића и настојао је да васпита ваљаног члана народа а тиме и ваљаног човека. Вероватно је морално пропадање немачког народа (по Фихтеу) утицало да се определи за чисто народно васпитање које би обновило дух немачког народа и препородило немачког човека.<ref name=":0" />
Фихте је сматрао да се о васпитању деце, мушке и женске, треба бринути [[држава]], чија би улога била оснивање "народних школа" које би се издржавале радов васпитаника. У тим [[Школа|школама]] васпитавали би се савршени грађани који би то били тек кад усвоје [[Религија|религијско]] учење.
== Дела ==
* „Основа целокупног учења у настави“
* „Увод у учење о науци“
* „Систем учења о моралу“
* „Састав скромне науке“
* „Афоризми о васпитавању“
* „Говор немачком народу“
* „Покушај критике свег откривења“
* „Основа природног права према принципима теорије науке“
* „Систем теорије морала према принципима теорије науке“
* „Одређење човека“
* „Затворена трговачка држава“
== Референце ==▼
== Литература ==
* Ценић, Стојан, {{Cite book|title=Васпитање кроз историјске епохе|last=Петровић|first=Јелена|publisher=Учитељски факултет Врање|year=2005|isbn=978-86-82695-17-2|location=Врање|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv |title=Политике образовања:од паидеје до билдунга|last=Димић|first=Зоран|publisher=Карпос|year=2017|isbn=978-86-6435-054-9|location=|pages=}}▼
* {{Cite book | ref = harv |title=Јохан Готлиб Фихте-ум и слобода|last=Шулц|first=Валтер|publisher=Досије студио|year=2014|isbn=978-86-6047-126-2|location=Београд|pages=}}▼
▲* {{Cite book|title=Политике образовања:од паидеје до билдунга|last=Димић|first=Зоран|publisher=Карпос|year=2017|isbn=978-86-6435-054-9|location=|pages=}}
▲* {{Cite book|title=Јохан Готлиб Фихте-ум и слобода|last=Шулц|first=Валтер|publisher=Досије студио|year=2014|isbn=978-86-6047-126-2|location=Београд|pages=}}
▲== Референце ==
{{reflist}}
| |||