Павле Карађорђевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 22:
| опис_грба = Грб кнеза Павла Карађорђевића
}}
'''Павле Карађорђевић''' ([[Санкт Петербург]], 15/[[27. април]] [[1893]] — [[Париз]], [[14. септембар]] [[1976]]) је био члан династије [[Карађорђевићи|Карађорђевић]] и кнез-намесник [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] после [[марсељски атентат|убиства]] краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]] [[1934]]. до [[Војни пуч од 27. марта 1941.|27. марта 1941.]] године. JединиЈедини син кнеза [[Арсен Карађорђевић|Арсена Карађорђевића]], рођеног брата краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I]]. Велики познавалац сликарства и уметности уопште.
 
[[Датотека:Prince Paul of Yugoslavia - Royal Standard.png|мини|Стандарта Регента Југославије]]
До атентата на краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I]] 1934. године, уопште се није бавио политиком већ је живео повучено са својом породицом. Из брака с грчком принцезом [[Олга Карађорђевић|Олгом]] имао је синове [[Александар (Павлов) Карађорђевић|Александра]] (1924—2016), [[Никола Карађорђевић|Николу]] (1928—1954) и кћер [[Јелисавета Карађорђевић|Јелисавету]] (1936). После [[марсељски атентат|атентата у Марсељу]] према опоруци краља Александра постао један од тројице чланова намесништва у име малолетног краља [[Петар II Карађорђевић|Петра II]]. Убрзо се наметнуо као једина стварна власт у Краљевини Југославији, док су намесници [[Иво Перовић]] и [[Раденко Станковић]] били само фигуре. У спољној политици проводио је политику отклона од [[Француска|Француске]], покушавајући да одржи неутралност у све сложенијим европским околностима. Свестан унутрашњих слабости државе и њене рањивости у случају рата, покушао је решити националне проблеме у Југославији. Резултат његових договора са [[Влатко Мачек|Влатком Мачеком]] било је стварање [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]] 1939. године, као први корак у будућем преуређењеу централизоване државе. У свом деловању као реални политичар суочавао се с великим отпором српских политичара, посебно [[Народна радикална странка|радикала]].
Линија 73 ⟶ 74:
Кнез Павле је од самог преузимања одговорности за Краљевину чинио све што је било у његовој моћи да Југославија не буде увучена у рат. То је било супротно интересима политике [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] на Балкану. Када је 28. октобра 1940. [[Мусолини]]јева [[Краљевина Италија|Италија]] из Албаније напала [[Грчка|Грчку]], дошло је до наглог заоштравања југословенско-италијанских односа које је претило избијањем рата. Уверен да ће Италија брзо поразити Грчку, министар војске и морнарице генерал [[Милан Недић]] је предложио да Југословенска војска заузме [[Солун]] пре Италијана. Кнез и председник владе [[Драгиша Цветковић]] сматрали су да Југославија не сме допустити да Италија заузме Солун. Међутим, кнез је истовремено сматрао да не може да нападне савезничку земљу, из које је пореклом његова супруга Олга. Осим издаје Грчке, заузимање Солуна би се могло сматрати актом издаје према [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]] и сврставање уз [[силе Осовине]]. Недић је такође сматрао да Југославија треба отворено да се сврста уз [[Трећи рајх|Немачку]] у текућем рату. Због тога је кнез Павле сменио Недића са места министра војске и морнарице, наводећи као разлог неспремност Југословенске војске након [[Италијанско бомбардовање Битоља|битољског инцидента]].{{sfn|Petranović|1992|p=53}}
 
Дана 12. јануара 1941. године, британски амбасадор у Београду Роналд Кембел обавестио је кнеза Павла да Велика Британија сматра да је Југословенска неутралност постала неодржива.{{sfn|Јанковић|2007|p=13}} 14. фебруара исте године Драгиша Цветковић и Александар Цинцар-Марковић састали су се са Адолфом Хитлером у Салцбургу. На овом састанку Југославији су понуђени повољни услови за приступање Тројном пакту али они нису прихваћени. Суочен са растућим немачким притиском да се што пре реши статус Југославије, кнез Павле покушава да пронађе савезнике који би војнички и финансијски подржали Југославију у случају рата. Међутим британски амбасадор избегава конкретан одговор на захтев за помоћ и сугерише Павлу да заједно са Грчком и Турском оформи војни савез који би се супротставио немачкој експанзији на Балкану. Кнез Павле затим шаље свог саветника [[др Владислав Стакић|др Владислава Стакића]] у Рим у покушају да приволи Мусолинија да подржи Југословенску неутралност. Међутим Мусолини је понудио склапање новог уговора између Београда и Рима који је између осталог подразумевао и италијанске гаранције за приступ Југославије Егејском мору. Кнез Павле није могао да прихвати овакав споразум зато што је он задирао у суверенитет тада пријатељске Грчке државе. Павле подршку није добио ни од амбасадора САД у Београду Артура Лејна који је изнео став да Југославија мора да се супротстави агресији ако жели да сачува независност али није могао да да гаранције да ће САД благовремено помоћи југословенску борбу.{{sfn|Јанковић|2007|p=15}} Послењи покушај да се очува неутралност Југославије учињен је преко амбасадора Југославије у Москви, [[Милан Гавриловић|Милана Гавриловића]]. Међутим, према Гавриловићевом извештају иако нису отворено заговарали сукоб са Немачком, Руси нису подржали Југословенску неутралност јер им је одговарало отварање новог фронта на Балкану што би за неко време одложило неизбежан сукоб између Трећег Рајха и СССР.
 
После неуспешног покушаја да обезбеди подршку Југословенској неутралности од стране великих светских сила, кнез Павле је отпутовао 4. марта 1941. године у Берхтесгартен на тајни састанак са Адолфом Хитлером. Током састанка који је трајао пет сати и којем је поред Хитлера и Павла присуствовао још само [[Јоахим фон Рибентроп|Рибентроп]], на Павла је извршен притисак да Југославија што пре донесе одлуку о приступању Тројном пакту. 6. марта 1941. године састао се Крунски савет краљевине Југославије који је, након што је Павле информисао присутне о резултатима састанка са Хитлером, донео одлуку о приступању Југославије Тројном пакту.{{sfn|Јанковић|2007|p=53}} Доношењу одлуке претходила је расправа на којој је закључено да Југославија није спремна за рат са Немачком и да не може да рачуна на војну помоћ пријатељских држава.
Линија 102 ⟶ 103:
[[Верослав Ранчић]] је написао роман „Коначна истина“ о животу породице кнеза Павла, у припремању грађе за ово дело помогла је и принцеза Јелисавета Карађорђевић тако што је опширно одговорила на 186 питања. По том роману написана је истоимена драма.
 
Кућа у којој је живела породица кнеза Павла у Паризу [[1998]]. године, постала власништво [[Филип Цептер|Филипа Цептера]].<ref>{{cite web|last=LOPUŠINA|first=Marko|url=http://www.novosti.rs/vesti/planeta.301.html:324283-Cepterovi-Najuspesniji-srpski-par-u-Evropi |title = Цептерови: Најуспешнији српски пар у Европи („Вечерње новости“, 25. март 2011) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 2. 2014.}}</ref>
 
Међу одликовањима кнеза Павла треба издвојити следећа: Орден белог орла I степена, Орден Карађорђеве звезде I степена, Орден Југословенске круне I степена, Орден Светог Саве I степена, дански Орден белог слона, Орден [[Легија части|Легије части]] I реда и Орден подвезице, којим га је британски краљ Џорџ VI одликовао [[17. јул]]а [[1939]]. године. Ово је одликовање витешког реда основаног [[1348]]. године, и додељује се за изузетне врлине, у ретким приликама.
Линија 203 ⟶ 204:
}}
== Титуле и признања ==
* 27. април 1893 - 15. јун 1903: Његово Светло Височанство кнез Павле Карађорђевић
* 15. јун 1903 - 1. децембар 1918: Његово Височанство кнез Павле Карађорђевић од Србије
* 1. децембар 1918 - 24. септембар 1976: Његово Краљевско Височанство кнез Павле Карађорђевић од Југославије
Линија 239 ⟶ 240:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title = Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Јанковић|first=Миодраг|authorlink= |coauthors=Лалић Вељко|title = КНЕЗ ПАВЛЕ истина о 27. марту|year=2007|url=|publisher=UNA press|location=Београд|isbn=978-86-86791-03-0}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title = Istorija Jugoslavije 1918-1978|year=1980|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=nW5pAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title = Istorija Jugoslavije 1918-1988|volume=1|year=1988|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|title = Sporazum Cvetković-Maček i pitanje razgraničenja u Sremu|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1992|volume=10|issue=1-2|pages=61-72|url=http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1992_1-2.pdf|pages=61-72}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|title = Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1994|volume=12|issue=1|pages=7-41|url=http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1994_1.pdf|pages=7-41}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Радојевић|first=Мира|authorlink=Мира Радојевић|chapter=Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина|title = Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена|year=1995|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ|pages=123-133|url=https://books.google.com/books?id=m2MtAQAAIAAJ|pages=123-133}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|title = Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1996|volume=14|issue=2|pages=39-73|url=http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1996_2.pdf|pages=39-73}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Tomasevich|first=Jozo|authorlink= Јозо Томашевић|coauthors= |title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks|year=1975|url =http://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover |publisher=Stanford University Press|location= Stanford|isbn=978-0-8047-0857-9}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Hoptner|first=Jacob B.|title = Yugoslavia in crisis, 1934-1941|url =http://books.google.com/books?id=mGk1AAAAIAAJ|year=1962|publisher=Columbia University Press}}
{{refend}}