Народноослободилачка борба народа Југославије — разлика између измена

 

На [[Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.|седници Политбироа ЦК КПЈ]] одржаној [[4. јул]]а 1941. године [[Музеј 4. јули|у вили]] [[Владислав С. Рибникар|Владислава Рибникара]] у [[Београд]]у, одлучено је да се од саботажа и диверзија пређе на општи устанак и да [[мали рат|партизански рат]] буде основна форма развијања устанка. Састанку су присуствовали: Јосип Броз Тито, [[Александар Ранковић]], [[Милован Ђилас]], [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], [[Иво Лола Рибар]], [[Сретен Жујовић]] и [[Иван Милутиновић]]. На састанку су поједини чланови [[Централни комитет|ЦК]] упућени у разне крајеве земље ради помоћи у организовању и руковођењу оружаном борбом.

* '''Србија''' ([[7. јул]]) - мањи оружани сукоби, до којих је долазило у периоду мај-јун, прерасли су 7. јула, после акције Рађевачке партизанске чете под командом [[Жикица Јовановић Шпанац|Жикице Јовановића Шпанца]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]], у масовни устанак, који се развио током августа и септембра и проширио на територију читаве [[Србија|Србије]].

* '''Црна Гора''' ([[13. јул]]) - почетне акције партизанских одреда прерасле су 13. јула у општенародни устанак (тзв. ''[[Тринаестојулски устанак]]'') у коме је за неколико дана ослобођен већи део [[Црна Гора|Црне Горе]] (изузев градова) и заробљено 4.000 италијанских војника.<ref name="VE">[[Војна енциклопедија]] (књига 5). Београд 1975. година</ref> Иако је устанак убрзо угушен, он је имао великог подстицаја за даље ширење [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|НОБ-а у Црној Гори]].

* '''Словенија''' ([[22. јул]]) - оружане акције партизанских чета отпочеле су 22. јула у [[Горењска|Горењском]] и [[Штајерска (Словенија)|Штајерској]], а током августа прошириле су се на територију читаве [[Словенија|Словеније]].

* '''Босна и Херцеговина''' ([[27. јул]]) - још у току јуна месеца у [[Херцеговина|Херцеговини]] је дошло до оружаних борби између припадника [[Срби|српског народа]] и [[Усташе|усташа]]. Масовни устанак отпочео је 27. јула нападом и ослобођењем [[Дрвар]]а, а убрзо је обухватио [[Босанска Крајина|Босанску крајину]] и читаву [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Ослобођени су градови: [[Босанско Грахово]], [[Гламоч]], [[Мркоњић Град|Мркоњић град]], [[Власеница]], [[Сребреница]], [[Маглај]] и др.

* '''Хрватска''' (27. јул) - прва жаришта устанка створена су током јула и августа на подручју [[Лика|Лике]], [[Кордун]]а, [[Банија|Баније]] и [[Славонија|Славоније]], а касније и у [[Далмација|Далмацији]] и [[Горски котар|Горском котару]]. Прва већа устаничка акција изведена је 27. јула нападом герилских одреда на [[Срб (Грачац)|Срб]]. У [[Хрватска|Хрватској]] је 22. јуна формиран и први [[Партизански одреди Југославије|партизански одред]] у Југославији - [[Сисачки партизански одред]].

* '''Македонија''' ([[11. октобар]]) - устанак је каснио због става [[Методије Шаторов|Методија Шаторова]] да ПК КПЈ за Македонију прикључи [[Бугарска комунистичка партија|Бугарској КП]]. После образовања новог Покрајинског комитета у току августа и септембра формирана су три партизанска одреда. Нападом [[Прилепски партизански одред Гоце Делчев|Прилепског партизанског одреда]] на [[Прилеп]], 11. октобра, отпочео је оружани устанак.

 

 

=== Капитулација Италије ===

После искрцавања англо-америчких снага на [[Сицилија|Сицилију]], [[10. јул]]а и пада Владе [[Бенито Мусолини|Бенита Мусолинија]], [[25. јул]]а [[1943]]. године, дошло је до очекивања скорог повлачења [[Италија|Италије]] из рата. У вези с тим [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] је извршио низ војних и политичких припрема. У италијанску окупациону зону и ближе обали упућен је део снага [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], као помоћ тамошњим партизанским јединицама. Немачка врховна команда, је такође, у страху од скоре капитулације Италије, предузела посебне мере. Августа 1943. године завршена је реорганизација немачког командовања у [[Југославија|Југославији]] и [[Грчка|Грчкој]], а у [[Београд]]у је формиран Штаб групе армија „Ф“, чији је командант истовремено био и Врховни заповедник Југоистока. Њему су били подређени: група армија „Е“ у Грчкој; немачке јединице на територији [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]; бугарски оклопни корпус, [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српски доборовољачки корпус]] и [[Српска државна стража]] и бугарска Пета армија. Непосредно пре капитулације Италије, део немачких снага пребачен је ближе [[Јадранско море|јадранском]] обалском подручју да би брже могле разоружати италијанске снаге на [[Балканско полуострво|Балкану]] и запосести најважније луке у [[Далмација|Далмацији]] и [[Албанија|Албанији]].

 

* Гојко Миљанић "'''Велике битке на југословенском ратишту 1941—1945'''", „Народна књига“ Београд 1989. година

* [[Мома Марковић]], "'''Преглед Народноослободилачке борбе у Србији'''", Београд 1947. година

* {{Cite book|ref=harv|last=Pavlowitch|first=Stevan K.|authorlink=Стеван К. Павловић|title=Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia|year=2008|url=https://books.google.rs/books?hl=sr&id=dI9pAAAAMAAJ|location=New York|publisher=Columbia University Press}}

* {{cite encyclopedia |year=1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }}