Клуж-Напока — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 38:
У граду "Колошвару" је 1867. године било активно Друштво Ердељског музеја на челу са председником грофом Миком, које је сарађивало са Српским ученим друштвом. Друштво је водило бригу и опскрбу тог мађарског народног музеја Ердеља. Оснивач музеја био је мађарски патриота Самуило Кемин (умро 1861).<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године</ref> Ту се 1873. године налазило Народно позориште Колошвар, са 61 чланом ансамбла. То није било случајно, јер су ту управо почеци мађарског позоришног живота. У Колошвару око 1780. године, дилетанти су извели прву представу на мађарском језику у кући грофа Ђерђа Банфија.<ref>"Позоришно уређење", Нови Сад 1874. године</ref>
Године 1839. један претплатник Павловићевог "Српског листа" јавља се из "Коложвара".<ref>"Србски народни лист", Будим 1839. године</ref> Помиње се 1855. године у граду једна самостална "правдословна академија". У Клужу је у другој половини 19. века било ученика Срба који су се у том градићу школовали. Од 1862. године отворена је ту правна академија. Организовали су се као "Српска академска омладина" у Клужу. Послали су 1902. године писмо болесном песнику Јовану Јовановићу Змају. Године 1903. у Клужу је промовисан за доктора права [[Никола Милутиновић]] из Панчева.<ref>"Застава", Нови Сад 1903. године</ref> Један дописник - "Србин ученик" из Клужа описујући у зиму 1903. године то место, примећује: "Срба има мало".<ref>"Застава", Нови Сад 1903. </ref>
Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], 4. јуна [[1920]], област Трансилваније припала је Румунији. Од 1940. до 1944/45. северна Трансилванија, са Клужом, била је поново у саставу Мађарске. И данас је град културни центар [[Мађари|Мађара]] у [[Румунија|Румунији]], који су до 1974. били релативна већина становништва.
| |||