Унутрашња македонска револуционарна организација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Sashko1999 (разговор) на последњу измену корисника 79.101.129.73
ознака: враћање
Нема описа измене
Ред 4:
[[Датотека:Macedonian-Irredentism.png|мини|250п|Географска област Македоније]]
[[Датотека:Тетовиран знак ВМРО на руци Черноземског.png|мини|Тетовиран знак ВМРО на руци убице Краља Александра Карађорђевића 1934.]]
'''Унутрашња македонска револуционарна организација''' ({{јез-буг|Вътрешна македонска революционна организация}}, {{јез-мк|Внатрешна македонска револуционерна организација}}), позната по свом [[акроним]]у '''ВМРО''' (од [[бугарски језик|буг.]] и [[македонски језик|мкд.]] ''-{ВМРО}-''), је била [[БугариМакедонци (народ)|бугарскамакедонска]] терористичка организација чија је активност крајем 19. и почетком 20. века билатежила инструментстварању [[Политиканезависне Бугарске|великобугарскемакедонске политике]]државе.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/290546/Internal-Macedonian-Revolutionary-Organization Енциклопедија Британика], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
 
Циљ ВМРО-а је био [[Великанезависна Бугарска]]Македонија,<ref>Ulf Brunnbauer, [http://www.iis.unsa.ba/izdavacka_djelatnost/posebna_izdanja/mitovi/mitovi_brunnbauer.html DREVNA NACIONALNOST I VJEKOVNA BORBA ZA DRŽAVNOST: HISTORIOGRAFSKI MITOVI U REPUBLICI MAKEDONIJI (BJRM)], Zbornik radova "Historijski mitovi na Balkanu", Sarajevo, 2003: "Činjenicu da je jedna jaka struja u tom pokretu bila za to da se Makedonija ujedini sa Bugarskom, i prema tome smatrala da su slavenski pravovoslavni stanovnici Makedonije zapravo etnički Bugari, makedonski naučnici prosto su prenebregli."</ref> тиме што би се остварио званичан циљ организације, а то је политичка аутономија македонске и једренске области <ref>{{Cite web
| url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html
| title = „Војно-политичка акција „македонствујушчих“ у Краљевини СХС/Југославији 1919—1934. године“
Ред 30:
}}</ref>.
 
Македонија је 1912. године ослобођена од Турске у [[Балкански ратови|Првом балканском рату]]. Подељена је између [[Краљевина Србија|Србије]], [[Краљевина Грчка|Грчке]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] одредбама [[Лондонски мир (1913)|Лондонског мира]] потписаног [[30. мај]]а [[1913]]. Након [[Балкански ратови|Балканских ратова]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]], незадовољна великобугарскаподелом ВМРО наставила је оружану борбу, чиме је стекла репутацију терористичке организације.<ref>[http://www.watsoninstitute.org/project_detail.cfm?id=74 Terrorist Transformations: IMRO and the Politics of Violence. Keith Brown. Brown University, The Watson Institute for International Studies.], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
 
Организација је више пута мењала име и делила се на разне огранке. Такође, данас у [[Бугарска|Бугарској]] и [[Република Македонија|БЈРМ]] постоје политичке партије под тим именом.{{чињеница|date=01. 2016.}}
Ред 36:
== Оснивање ==
[[Датотека:VMRO-FOUNDERS.jpg|мини|250п|Оснивачи ВМОРО (приказани као оснивачи ВМРО)]]
Организација је основана [[5. новембар|5. новембра]] [[1893]]. у кући солунског бугарског библиотекара [[Иван Хаџи Николов|Ивана Хаџи Николова]] у [[Солун]]у, под називом ''БугарскиТајни македонско-одрински револуционарни комитети'' (скраћено ''БМОРКТМОРК'').{{sfn|Banac|1988|p=458}}{{sfn|Hodge|2008|p=441}}{{sfn|Poulton|2000|p=53}}<ref>Пандевски, Манол. "Националното прашанье во македонското ослободително движенье (1893-1903)". Скопје, Култура, 1974 г. pp. 71-76.</ref><ref>Ванчо Ѓорѓиев, "Петар Поп Арсов - прилог кон проучувањето на македонското националноослободително движење", Скопје, 1997 г. pp. 44.</ref><ref>Битоски, Крсте, сп. "Македонско Време", Скопје - март 1997 г. „...''Дилеми како се викала револуционерната организација при нејзиното формирање и дали познатиот, меѓутоа недатиран Устав кој Организацијата го нарекува „Бугарски македоно-одрински револуционерни комитети“ е прв, не постојат. Со определена задршка, се смета дека е тој прв Устав на Организацијата. Патем, тој не треба да се бара во Бугарија - го има и во нашата библиотека''..."</ref><ref>Акад. Иван Катарџиев, Кон спомените на И. Х. Николов... Скопје 1995. ...''Постоечките документи говорат дека таа била наречена „Бугарски македоно-одрински револуционерни комитети“. Оваа име Организацијата го добила на својот прв Конгрес одржан во летото (15. август 1894) во Ресен...'' pp. 8-9.</ref><ref>{{harvnb|Perry|1988|pp=40–41}}</ref>{{sfn|Rossos|2008|p=300}}{{sfn|Banac|1988|p=315}}<ref>Пандев, К. "Устави и правилници на ВМОРО преди Илинденско-Преображенското въстание", Исторически преглед, 1969, кн. I. pp. 68—80.</ref>{{sfn|Hodge|2007|p=442}}<ref>{{cite book|author=R. J. Crampton|publisher=East European Monographs|year=1983|isbn=978-0-88033-029-9|pages=236}}</ref>{{sfn|Poulton|2000|p=53}}{{sfn|Perry|1988|pp=40-41}}<ref>Fikret Adanir, Die Makedonische Frage: ihre entestehung und etwicklung bis 1908., Wiessbaden. 1979. pp. 112.</ref> Осивачи су били [[Христо Татарчев]] (лекар), [[Дамјан Груев]] (учитељ), [[Петар Поп Арсов]] (учитељ), [[Иван Хаџи Николов]] (књижар), [[Андон Димитров]] (учитељ) и [[Христо Батаниџев]] (учитељ).{{чињеница|date=01. 2016.}}
 
{{цитат3|Слобода Македоније се крије у унутрашњем устанку. Ко мисли да ослободи Македонију споља, тај лаже и себе и друге.|[[Гоце Делчев]]}}
 
Унутрашњи сукоби две струје су пратили организацију од њеног оснивања. ''Једну струју'' су чинили '''врховисти''' који су од [[1895]]. године били окупљени у оквиру организације Врховни македонски комитет (ВМОК) и чија је делатност сматрана покушајем Бугарске да створи [[Велика Бугарска|Велику Бугарску]] асимилацијом становника [[Македонија (област)|Македоније]]. ''Другу струју'' су чинили '''централисти''' чија је активност тумачена као аутономистичка. Бројним ликвидацијама припадника супарничке струје су не бирајући средства врховисти потиснули централисте и спроводили утицај [[Краљевина Бугарска|Бугарског двора]] на организацију и њене активности.<ref>{{Cite web
| url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html
| title = „Војно-политичка акција „македонствујушчих“ у Краљевини СХС/Југославији 1919—1934. године“
Ред 61:
| archiveurl =
| archivedate =
| quote =
| quote = Врховисти су временом успели да потисну централисте. То су успели не бирајући средства и начине. Након бројних ликвидација, ВМРО пада под директан утицај Бугарског двора и његове аустрофилске политике.
}}</ref>{{чињеница|date=01. 2016.}}
 
ВМРО је имала следеће карактеристике<ref name="arhivyu2002">{{Cite web