Бели двор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Зграда
| име_зграде = Бели двор
| слика = Beli dvor.jpg
| наслов = Бели двор у Београду
| почетак =
| крај =
| претходна =
| премашена =
|plural =
| локација = {{зас|Србија}} [[Београд]], [[Србија]]
| координате =
| статус =
| свечано_отварање =
| саграђена = [[1936]]
| очекивани_завршетак =
| отварање =
| затварање =
| срушена =
| коришћење =
| висина_са_торњем =
| висина =
| највиши_спрат =
| број_спратова =
| број_лифтова =
| вредност =
| површина =
| архитекта = [[Александар Ђорђевић (архитекта)|Александар Ђорђевић]]
| инжињер =
| конструктор =
| аутор =
| власник =
| управљање =
| референце =
}}
[[Датотека:BeliDvor2.jpg|мини|десно|Детаљ фасаде Белог двора, Дедиње]]
'''Бели двор''' налази се са [[Краљевски двор|Краљевским двором]] у оквиру [[дворски комплекс на Дедињу|дворског комплекса]] на највишем брежуљку Дедиња, на имању површине 135 хектара.<ref name="palaces">{{cite web|url=http://www.royalfamily.org/?en_the-white-palace,25|title = The White Palace|publisher=royalfamily.org|accessdate = 12. 7. 2013}}</ref>
Изградња је завршена [[1936]]. године, по пројекту [[Александар Ђорђевић (архитекта)|Александра Ђорђевића]]. Реновиран непосредно после Другог светског рата. Коначно је уређен и опремљен за садашњу намену истовремено са Старим двором (арх. [[Братислав Стојановић]] са тимом). Комплекс дворова, уређен као јединствена слободна површина, служи у резиденцијалне сврхе.
Ред 44:
У очекивању пунолетства [[Петар II Карађорђевић|Петра II Карађорђевића]], Бели двор користио је кнез Павле са породицом, а после II светског рата двор је служио као репрезентативни објекат у коме су се одржавале свечаности и примали угледни гости из иностранства.
 
Попут свог, старијег „суседа“ који је неми сведок историје и политике пре 1945. године, тако су одлуке доношене у Великом салону и Свечаној трпезарији, Белог двора имале пресудну улогу на новију историју Србије. Током председничког мандата [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] ([[1997]] — [[2000]]1997—2000), објекат је коришћен за живу политичку активност, како на унутрашњем, тако и на међународном плану. Последњи шеф државе који је званично примљен у Белом двору био је Председник [[Белорусија|Белорусије]], [[Александар Лукашенко]] [[1999]]. године. У Свечаној трпезарији Белог двора, потписан је документ којим се отворио пут за потписивање војно-техничког споразума у [[Куманово|Куманову]], којим је окончан оружани сукоб НАТО-а и СРЈ отпочет 24. марта 1999. године.
 
Данас Бели двор, као и читав дворски комплекс на Дедињу користи принц [[Александар II Карађорђевић|Александар II]] са породицом. Објекат је пак, власништво Републике Србије.