Патријарх српски Павле — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 56:
Почетком рата да би се издржавао радио је на београдским [[Грађевинарство|грађевинама]], а то му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга [[Јелисеј Поповић|Јелисеја Поповића]], који је био игуман [[Манастир Свете Тројице (Овчар)|манастира Свете Тројице]], одлази 1942. у овај овчарско-кабларски манастир где је провео следеће две године рата. У то време његовог брата Душана убиле су усташе.
Током 1944. запослио се као [[вјеронаука|вероучитељ]] и васпитач у дому за децу избеглу из Босне у [[Бања Ковиљача|Бањи Ковиљачи]]. Када је децу изводио на реку један дечак је почео да се дави и Гојко је скочио у хладну воду да му помогне. Убрзо се тешко разболео „на плућима“ и лекари су веровали да је [[туберкулоза]] предвиђајући му још три месеца живота. Отишао је тада у [[манастир Вујан]] где је живео неко време изолован од осталих монаха и успео је да се излечи од ове болести. У знак захвалности изрезбарио је и поклонио манастиру дрвени крст са распећем.<ref>{{cite web|url=http://pravoslavlje.spc.rs:80/broj/901/tekst/vujanski-krst-patrijarha-pavla/|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140517093723/http://pravoslavlje.spc.rs:80/broj/901/tekst/vujanski-krst-patrijarha-pavla/|archivedate = 17. 5. 2014. |title = Вујански крст патријарха Павла („Православље“ број 901) |publisher=Pravoslavlje.spc.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|last=Trtović|first=Vesna|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87234/Tuga+u+srpskoj+Svetoj+gori.html |title = Туга у српској Светој гори („Прес“, 16. новембар 2009) |language=српском |publisher=Pressonline.rs |date = 15. 10. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Током 1945. године братство из Вујна се преселило у [[манастир Благовештење (Каблар)|манастир Благовештење]] где је био игуман [[Јулијан Кнежевић]]. Гојко је тада био искушеник и једини међу братством који је имао завршен Богословски факултет. Међу искушеницима је био и Милисав, касније архимандрит [[Јован Радосављевић]]. Гојко је за свога духовника изабрао јеромонаха [[Макарије Миловановић|Макарија Миловановића]], старешину женског [[манастир Јовање|манастира Јовање]]. Макарије је тада био стар монах, водио је строг подвижнички живот и био [[аскеза|аскета]]. Гојко је замонашен у [[манастир Благовештење (Каблар)|манастиру Благовештењу]] 1948. године и добио име Павле, према [[апостол Павле|апостолу Павлу]]. Замонашио га је његов духовник Макарије. Убрзо се замонашио и Милисав који је за свог духовника изабрао Павла.
Од 1949. до 1955. године био је у монашком братству [[манастир Рача|манастира Раче]], где су прешли још неки монаси из Благовештења. Школску 1950/51. годину провео је као учитељ заменик у [[Призренска богословија|призренској Богословији]] св. Кирила и Методија. У чин [[јеромонах]]а унапређен је 1954, [[протосинђел]] је постао 1954, а [[архимандрит]] 1957. Од 1955. до 1957. године био је на постдипломским студијама на Богословском факултету у [[Атина|Атини]]. Одлуку Синода да га пошаље у Атину, у манастир Рачу му је донео професор прота [[Стева Димитријевић]].
Ред 65:
У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашио нове свештенике и монахе. Старао се о [[Призренска богословија|Призренској богословији]], где је повремено држао и предавања из црквеног певања и [[Црквенословенски језик|црквенословенског језика]]. Често је путовао, обилазио и служио у свим местима своје Епархије. Са косовским егзодусом, [[Призренска богословија]] Светог Кирила и Методија је привремено премештена у [[Ниш]], а седиште Рашко-призренске епархије из Призрена у [[Манастир Грачаница|манастир Грачаницу]].
Као епископ рашко-призренски сведочио је у [[Организација уједињених нација|Уједињеним нацијама]] пред многобројним државницима, о страдању српског народа на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Писао је извештаје Светом синоду о тешком положају Срба и православне цркве на Косову и Метохији. На аутобуској станици у Призрену физички га је напао један Албанац, а било је и других вербалних и физичких напада.<ref>{{cite web|author=D. Z. - M. M. |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=163060&title_add=Kosovske%20godine%20posute%20trnjem&kword_add=patrijarh%20pavle |title = Косовске године посуте трњем („Вечерње новости“, 18. новембар 2009) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>
По својој епархији је углавном ишао пешке, од Пећи до манастира Пећке патријаршије, од Приштине до манастира Грачанице. Где није могао пешке ишао је аутобусом јер епархија није имала ауто, касније је епархија имала један [[Вартбург (аутомобил)|вартбург]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=162970&title_add=Nemojte%20nam%20odmo%C4%87i%20%2C%20time%20%C4%87ete%20pomo%C4%87i&kword_add=patrijarh%20pavle |title = Немојте нам одмоћи, тиме ћете помоћи („Вечерње новости“, 17. новембар 2009) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>
Имајући у виду заслуге патријарха српског Павла на научном богословском пољу, [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословски факултет Српске православне цркве у Београду]], доделио му је [[1988]]. године звање почасног доктора богословља.
Ред 73:
=== Патријарх српски ===
За патријарха [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] изабран је 1. децембра [[1990]]. Сутрадан, 2. децембра, устоличен је у Саборној цркви у Београду. Церемонију је извршило 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона. Избор је обављен за живота претходног патријарха, [[Патријарх српски Герман|Германа]], због његове дуготрајне тешке болести на предлог лекарског Конзилијума [[Војномедицинска академија|Војномедицинске академије]] које су потрвђене стручним налазом.<ref>[https://web.archive.org/web/20140504224533/http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1025/tekst/izabran-novi-patrijarh/ Изабран нови Патријарх], Приступљено 4. 5. 2014.</ref> Павлово име нашло се на листи кандидата у деветом кругу гласања. Довољан број гласова за улазак на листу кандидата у првом кругу добили су епископ шумадијски [[Сава Вуковић|Сава]] и епископ жички [[Стефан Боца|Стефан]], а тек у деветом кругу „цензус“ је прешао и епископ рашко-призренски Павле. После тога, по
{{Цитат|Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово.}}
Ред 87:
За време мандата патријарха Павла обновљено је и основано више епархија. Обновљена је ''Богословија на Цетињу'' 1992. године. Отворена је 1994. године ''[[Духовна академија Светог Василија Острошког у Србињу]] (Фоча)'' и ''[[Богословија у Крагујевцу]]'' 1997. године, као одсек Богословије Светог Саве у Београду. Основана је и информативна служба Српске православне цркве ''Православље Прес''.
Покренуо је [[1993]]. године у Београду ''[[Академију за уметности и конзервацију]]'', са неколико одсека ([[иконопис]], [[фрескопис]], конзервација), следећих година настава веронауке је враћена у школе (2002), као и Богословски факултет у оквире [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]] из кога су га комунистичке власти избациле 1952. године.<ref>{{cite web|url=http://www.spc.rs/sr/istorijat_pravoslavnog_bogoslovskog_fakulteta_univerziteta_u_beogradu |title = Историјат Православног богословског факултета Универзитета у Београду | Српска Православна црква [Званични сајт] |publisher=Spc.rs |date= |accessdate = 24. 6. 2010}}</ref>
Имао је значајну улогу у превазилажењу раскола митрополије новограчаничке у Америци који је трајао више деценија. Путовао је у [[Сједињене Америчке Државе|Америку]] више пута (1992, 1996, 1998, 1999 и 2001) и у [[Аустралија|Аустралију]] (2004).<ref>http://www.novosti.rs/upload/images/2009/11nov/1611/11_16-Pavle-put.jpg</ref>
Ред 93:
[[Датотека:PatriarhPavle2.JPG|мини|250п|Патријарх Павле освећује [[црква Светих Ћирила и Методија у Љубљани|православну цркву у Љубљани]] 2005.]]
Свако јутро, осим ако није ишао у неку другу цркву, служио је литургију у Патријаршији и причешћивао се, а свако вече је био на вечерњој служби у Саборној цркви заједно са осталим свештеницима за певницом. Са собом је увек носио Свето писмо и молитвеник. По Београду је ишао градским превозом или пешке. Живео је аскетским животом, сам је шио и крпио одело и ципеле, и обављао остале мајсторске послове у Патријаршији.<ref>{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Patrijarh_Pavle/story/87216/Asketski+%C5%BEivot+svetog+%C4%8Doveka.html |title = Аскетски живот светог човека („Прес“, 16. новембар 2009) |language=српском |publisher=Pressonline.rs |date = 26. 3. 2012. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>
На Савиндан [[1997]]. предводио је у Београду [[литија|литију]] која је прошла кроз кордон полиције у Коларчевој улици. То је било у време [[Демонстрације у Србији 1996–1997.|демонстрација после локалних избора]] из новембра 1996. године.<ref>{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Patrijarh_Pavle/story/87219/Pouke+patrijarha+Pavla+Srbima+i+svim+ljudima.html |title = Поуке патријарха Павла Србима и свим људима („Прес“, 16. новембар 2009) |language=српском |publisher=Pressonline.rs |date = 26. 3. 2012. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Док је био патријарх није примао патријаршијску плату, него једино пензију из периода док је био епископ рашко-призренски{{чињеница|date=01. 2010.}}.
[[Датотека:Kosovo-metohija-koreni-duse023.jpg|мини|л|190px|Патријарх Павле у посети [[Манастир Грачаница|манастиру Грачаница]].]]
Његов духовник и исповедник свештенства [[архиепископија београдско-карловачка|архиепископије београдско-карловачке]] више година био је протојереј-ставрофор [[Миодраг Миловановић]],<ref>[https://web.archive.org/web/20091120045420/http://kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-17-11-2009/je-ispovedao-patrijarha Он је исповедао патријарха („Курир“, 17. новембар 2009)]</ref> школски друг из богословије у Сарајеву, који је гостовао у емисији „Агапе“ на [[Студио Б|Студију Б]] 15. новембра 2009. и причао о патријарху Павлу. Шеф патријарховог кабинета био је Момир Лечић.<ref>{{cite news|url=http://www.danas.rs/vesti/drustvo/bog_intervenisao_prilikom_patrijarhovog_izbora_.55.html?news_id=177023 |title = Dnevni list Danas | Društvo | Bog intervenisao prilikom patrijarhovog izbora |publisher=Danas.rs |date = 18. 11. 2009 |accessdate = 24. 6. 2010}}</ref>
Повремено се исповедао [[Тадеј Штрбуловић|светом Тадеју Витовничком]].
Дана 8. децембра 2005. примљен је на лечење у [[Војномедицинска академија|Војномедицинску академију]] због повреде кука приликом пада у својим одајама. Убрзо се опоравио од ове повреде и вратио у Патријаршију. Пред Васкрс 2006. се опекао врелом водом приликом купања, па је поново отишао на ВМА где је дочекао овај празник, убрзо се опоравио и вратио својим обавезама у Патријаршији.<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Zivotom-svedochio-jevandjelje.sr.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120119062335/http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Zivotom-svedochio-jevandjelje.sr.html|archivedate = 19. 1. 2012.|title = Животом сведочио јеванђеље („Политика“, 16. новембар 2009) |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>
Примљен је на лечење на Војномедицинску академију у Београду [[13. новембар|13. новембра]] [[2007]]. године веома исцрпљен и са јаком упалом плућа.<ref name="san">{{cite web|last=Isailović|first=D.|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87186/Preminuo+u+snu%3A+Patrijarh+srpski+Pavle%2C+umro+ju%C4%8De+u+96.+godini.html |title = Преминуо у сну („Прес“, 16. новембар 2009.) |language=српском |publisher=Pressonline.rs |date = 15. 10. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Ту је провео две године на опоравку и лечењу, до своје смрти.<ref>{{cite web|author=Д. Давидов-Кесар |url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kako-je-patrijarh-proveo-dve-godine-na-VMA.sr.html |title = Како је патријарх провео две године на ВМА („Политика“, 17. новембар 2009) |publisher=Politika.rs |date = 17. 11. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>
Услед високих година и све сложенијег здравственог стања, патријарх Павле је током 2008. године почео да размишља о повлачењу са патријаршијског трона, након чега је Свети Архијерејски Синод СПЦ у саопштењу од 24. октобра 2008. године обавестио јавност да је патријархова молба за повлачење из активне службе прослеђена Светом Архијерејском Сабору.<ref>[http://www.spc.rs/sr/saopstenje_svetog_arhijerejskog_sinoda СПЦ (2008): Саопштење Светог Архијерејског Синода]</ref> Патријархова молба је разматрана на почетку јесењег заседања Светог Архијерејског Сабора СПЦ, који је саопштењем од 12. новембра 2008. године обавестио јавност да је поводом поменуте молбе донета одлука којом се патријарх Павле умољава да и даље остане на челу Српске православне цркве.<ref>[http://www.spc.rs/sr/odluka_svetog_arhijerejskog_sabora_srpske_pravoslavne_crkve_o_povlacenju_patrijarha_srpskog_iz_aktiv СПЦ (2008): Одлука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о повлачењу Патријарха српског из активне службе]</ref>
Ред 112:
[[Датотека:Rakovica_03.jpg|десно|мини|Гроб у манастиру Раковица.]]
Патријарх српски господин Павле је преминуо у [[Београд]]у на [[Војномедицинска академија|Војномедицинској академији]] после дуже болести, у недељу [[15. новембар|15. новембра]] [[2009]]. године око 10.45 часова.<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Preminuo-patrijarh-Pavle.sr.html |title = Преминуо патријарх Павле („Политика“) |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author=V. N. |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=162733&title_add=Preminuo%20patrijarh%20Pavle&kword_add=patrijarh%20pavle |title = Преминуо патријарх Павле („Вечерње новости“, 15. новембар 2009) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Рано тог јутра причестио га је јеромонах Методије, а патријарх је касније умро у сну.<ref name="san"/> [[Влада Републике Србије|Влада Србије]] је поводом његове смрти прогласила тродневну жалост у Србији (16, 17 и 18. новембар 2009), а дан сахране 19. новембар био је дан жалости у Београду, [[Република Српска|Републици Српској]] и у [[брчко Дистрикт|дистрикту Брчко]]. Од недеље 15. новембра до четвртка 19. новембра тело патријарха Павла налазило се у [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви]] где су непрестано читане молитве и где су верници долазили да му одају почаст. У недељу 15. новембра око 22 сата колона испред Саборне цркве била је дужа од километра<ref>{{cite web|author=(J. D. - Lj. R.) |url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87205/%28VIDEO%29+Srbi+%C5%BEale+patrijarha.html |title = Срби жале патријарха („Прес“, 16. новембар 2009) |language=српском |publisher=Pressonline.rs |date = 16. 10. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>, слично је било и наредних дана када се ред испред Саборне цркве простирао улицом краља Петра и кнез Михаиловом до палате „Албанија“.<ref>{{cite web|author=Ekipa "Novosti" |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=163089&title_add=Mali%20smo%20pred%20tobom&kword_add=patrijarh%20pavle |title = Мали смо пред тобом („Вечерње новости“, 18. новембар 2009) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>
Патријарх је, према сопственој жељи израженој у тестаменту, сахрањен у [[манастир Раковица|манастиру Раковица]]. Датум сахране био је четвртак 19. новембар 2009. године.<ref>{{cite web|author=Танјуг |url=http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Sahrana-patrijarha-u-chetvrtak.sr.html |title = Сахрана патријарха у четвртак у 13 часова („Политика“, 16. новембар 2009) |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Тог дана заупокојена [[литургија]] била је у Саборној цркви са почетком у 7 сати и 30 минута и служили су је [[Васељенски патријарх Вартоломеј I|патријарх васељенски Вартоломеј]] и чувар патријаршијског трона [[Амфилохије Радовић|митрополит Амфилохије]] заједно са осталим владикама и свештеницима. После тога [[Литија (поворка)|литија]] са патријарховим телом је кренула према [[Храм Светог Саве|храму Светог Саве]] где је одржано опело у 11 сати. Према процени полиције у литији и на опелу било је присутно око 600.000 људи.<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Sahrana-patrijarh-Pavle-Hram-manastir-arhangela-Rakovica-svetog-Save-opelo-liturgija.sr.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120121053430/http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Sahrana-patrijarh-Pavle-Hram-manastir-arhangela-Rakovica-svetog-Save-opelo-liturgija.sr.html|archivedate = 21. 1. 2012. |title = Сахрањен патријарх Павле („Политка“, 20. новембар 2009) |publisher=Politika.rs |date = 20. 11. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Осим патријарха Вартоломеја и митрополита Амфилохија, присутнима на опелу се обратио и председник Србије [[Борис Тадић]]. Био је присутан већи број црквених поглавара и делегација, а од православних поглавара осим васељенског патријарха били су: румунски патријарх [[Патријарх румунски Данијел|Данило]], албански архиепископ [[архиепископ албански Анастасије|Анастасије]], чешки и словачки Христифор, уместо [[Патријарх московски Кирил|руског патријарха Кирила]] дошла је делегација на челу са митрополитом [[минск]]им Филаретом<ref>{{cite web|author=Ekipa ”NOVOSTI” |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=163105&title_add=Patrijarh%20Pavle%20sahranjen%20%2Fvideo%2F&kword_add=partijarh%20pavle%2C%20patrijarh%20pavle |title = Патријарх Павле сахрањен („Вечерње новости“, 19. новембар 2009) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>, а био је присутан и архиепископ непризнате [[Македонска православна црква — Охридска архиепископија|Македонске православне цркве — Охридске архиепископије]], Стефан. После опела поворка је кренула према манастиру Раковица где је патријарх сахрањен око 13.50 часова, у манастирском дворишту поред [[патријарх српски Димитрије|патријарха Димитрија]].<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vechna-kuca-pod-chempresom.sr.html |title = Вечна кућа под чемпресом („Политика, 17. новембар 2009“) |publisher=Politika.rs |date = 17. 11. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> [[Радио-телевизија Србије|Радио телевизија Србије]] је четири и по сата директно преносила литургију, литију и опело на свом првом програму. Сахрана у манастиру Раковица била је без присуства камера пред око хиљаду људи којима се обратио митрополит мински Филарет.<ref>{{cite web|last=Luković|first=D.|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87775/%28FOTOVIDEO%29+Srbija+se+oprostila+od+Patrijarha+Pavla.html |title = Сахрањен патријарх Павле („Прес“, 20. новембар 2009) |language=српском |publisher=Pressonline.rs |date = 19. 10. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Патријархова жеља је била да се на сахрану не доносе венци, него да се уместо тога да прилог за изградњу храма Светог Саве.<ref>{{cite web|last=online|first=Novosti|url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=162828&title_add=Sahrana%20u%20%C4%8Detvrtak%20u%2013%20%C4%8Dasova&kword_add=patrijarh%20pavle |title = Испраћај у четвртак („Вечерње новости“, 16. новембар 2009) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>
На опелу је митрополит Амфилохије цитирао његове речи:
Ред 142:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Јевтић|first=Атанасије|authorlink=Атанасије Јевтић|title = Хроника страдања Срба на Косову и у Метохији (1941-1989)|journal=Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду|volume=33|issue=1-2|year=1989
* {{Cite book|ref=harv|last=Јевтић|first=Атанасије|authorlink=Атанасије Јевтић|title = Страдања Срба на Косову и Метохији од 1941. до 1990|year=1990|location=Приштина|publisher=Јединство|url=https://books.google.com/books?id=wJlIAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовић|first=Саво Б.|title = Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији: Сведочанства о страдању Српске православне цркве и српског народа од 1945. до 2005. године|year=2007|location=Београд|publisher=Свети архијерејски синод Српске православне цркве|url=https://books.google.rs/books?id=q6YRAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Радић|first=Радмила|authorlink=Радмила Радић|title = Патријарх Павле: Биографија|url=https://books.google.rs/books?id=ZGSQAAAAMAAJ|year=2005|location=Београд|publisher=Новости, Танјуг}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Радомировић|editor-first=Славица|title = Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку: Документа Архиве Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске|year=2008|location=Грачаница|publisher=Епархија рашко-призренска|url=https://books.google.rs/books?id=SW_HIAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Стојчевић|first=Павле|authorlink=Павле Стојчевић|title = Извештаји са распетог Косова Светом архијерејском синоду за Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 1957-1990|year=2013|location=Београд|publisher=Издавачка фондација Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке, Фондација патријарх Павле|url=https://books.google.rs/books?id=44yYAQAACAAJ}}
* документарни филм „Живот по јеванђељу“, производња [[Радио-телевизија Србије|РТС]]
{{refend}}
Ред 182:
{{низ
| пре=[[Владимир Рајић|Владимир]]
| списак=[[епархија рашко-призренска|епископ рашко-призенски]]<br />[[1957]] —.
| после=[[Артемије Радосављевић|Артемије]]
| пре2=[[Патријарх српски Герман|Герман]]
| |||