Википедија

Култура — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м sablon cinjenica
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 4:
| width = 230
| image1 = AltamiraBison.jpg
| caption1 = Људско [[симбол]]ичко изражавање се развило кад су праисторијски људи досегли [[Модерна бихевиоралност|модерну бихевиоралност]].<ref name="McBrearty Brooks 2000">{{cite journal|last=McBrearty|first=Sally|last2=Brooks|first2=Allison|date=2000|title=The revolution that wasn’t: a new interpretation of the origin of modern human behavior|journal=Journal of Human Evolution|volume=39|doi=10.1006/jhev.2000.0435|pmid=11102266|pages=453–563}}</ref><ref name="Henshilwood Marean 2003">{{cite journal|last=Henshilwood|first=Christopher|last2=Marean|first2=Curtis|date=2003|title=The Origin of Modern Human Behavior: Critique of the Models and Their Test Implications|journal=Current Anthropology|volume=44|issue=5|doi=10.1086/377665|pages=627–651}}</ref>| image2 = Sri_Mariamman_Temple_Singapore_3_amk.jpg
| image2 = Sri_Mariamman_Temple_Singapore_3_amk.jpg
| caption2 = [[Религија]] и изражајна [[уметност]] су важни аспекти људске културе.
| image3 = Hacker-Pschorr_Oktoberfest_Girl_Remix.jpg
Линија 16 ⟶ 15:
'''Култура''' се односи на целокупно друштвено наслеђе неке групе људи, то јест на научене обрасце мишљења, осећања и деловања неке групе, заједнице или друштва, као и на изразе тих образаца у материјалним објектима.<ref name="Macionis, Gerber and 2010 53">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/title/sociology/oclc/652430995|title=Sociology|last=Macionis|first=John J.|last2=Gerber|first2=Linda Marie|date=2011|publisher=Pearson Prentice Hall|oclc=652430995|isbn=9780137001613|location=Toronto|language=English|pages=53}}</ref> Реч култура долази из [[латински језик|латинског]] ''colere'', што је значило: настањивати, узгајати, штитити, поштовати. За културу постоје и друге дефиниције које одражавају разне теорије за разумевање и критеријуми за вредновање људске делатности. Антрополози културу сматрају дефинишућим обележјем рода ''[[Homo sapijens|Хомо]]''.
 
Парафразирано мишљење [[Адре Малро|Малроа]] (''-{André Malraux}-''), на најједноставнији и зато врло разумљив начин о култури каже како [[мозак]] и [[интелигенција]], ма како значили највиши обик те врсте баш код човека, нису ти по којима коначно разликујемо квалитет звани човек од осталог квалитета.<ref>[http://www.brill.com/products/book/art-and-human-adventure Art and the Human Adventure: André Malraux's Theory of Art] (Amsterdam, Rodopi: 2009) Derek Allan</ref> Он каже да је ''култура'' та којом се човек дефинитивно одвојио и настао. Култура је настанак и нарастање свег богатства око, и са човеком, а најважније, самог човека. Култура је процес. Она је целовита еволуција од необрађеног камена, дрвета или кости којима рани човек погађа оне који су од њега бржи, од ватре, од прве изнуђене [[Норма|норме]] којом искорачује из односа [[Промискуитет|промискуитета]] и [[Дивљаштво (епоха)|дивљаштва]], од тотема и анимизама, од [[Палеолитска уметност|палеолитске уметности]] у [[Алтамира|Алтамири]], примитивног човека, од облутка и облице, ка [[Точак|точку]], ка уређенијим друштвеним, па државним и политичким односима, ка монотеистичким религијама, ка [[Уметност|уметности]] 21. века, ка софистицираним знањима и направама које препознајемо у аутомобилима, авионима, ракетама, компјутерима, нуклеарним постројењима, нано технологијама, генетском инжењерингу и информативним технологијама.<ref>''André Malraux: A Biography'' by [[Curtis Cate]] Fromm Publishing. {{page|year=1997|isbn=978-2-08-066795-3|pages=}}</ref><ref>''Malraux : A Life'' (2005) by [[Olivier Todd]]. ISBN 978-0-375-40702-4 [https://www.nytimes.com/2005/04/10/books/review/10HITCHEN.html Review by Christopher Hitchens]</ref>
 
== Етимологија ==
Линија 201 ⟶ 200:
* {{cite book|ref=harv |last=Taylor|first=Walter|year=1948|title=A Study of Archeology. Memoir 69, American Anthropological Association |location=Carbondale IL |publisher=Southern Illinois University Press}} <!-- {{sfn|Walter Taylor|1948|p=}} -->
* -{"Adolf Bastian", [http://www.britannica.com/EBchecked/topic/55606/Adolf-Bastian Encyclopædia Britannica Online], January 27,}- 2009
* {{Cite book|ref= harv|last=Ankerl|first= Guy |title= Global communication without universal civilization, vol.1: Coexisting contemporary civilizations: Arabo-Muslim, Bharati, Chinese, and Western |origyear= 2000 |series= INU societal research |publisher= INU Press |location= Geneva |isbn=978-2-88155-004-1|pages=|year=2000}}
* -{Arnold, Matthew. 1869. [http://www.library.utoronto.ca/utel/nonfiction_u/arnoldm_ca/ca_titlepage.html ''Culture and Anarchy.''] New York: Macmillan. Third edition, 1882, available online. Retrieved: 2006-06-28.}-
* {{Cite book|ref= harv|author=[[Bakhtin]], M. M.|title=[https://books.google.com/books?id=JKZztxqdIpgC The Dialogic Imagination: Four Essays]|location=|publisher=Ed. Michael Holquist. Trans. Caryl Press|year=1981|isbn=978-0-252-06445-6|pages=}}-
Линија 227 ⟶ 226:
* -{White, L. 1949. ''The Science of Culture: A study of man and civilization.'' New York: Farrar, Straus and Giroux.}-
* {{Cite book|ref= harv|last=Wilson|first=Edward O.|title=[[Consilience: The Unity of Knowledge]].|location=Vintage|publisher=New York|year=1998|isbn=978-0-679-76867-8|pages=}}-
* Wolfram, Stephen. 2002 ''[http://www.wolframscience.com/nksonline A New Kind of Science].'' Wolfram Media, Inc.. {{page|year=|isbn=978-1-57955-008-0 |pages=}}
* -{[http://www.newyorker.com/books/joshua-rothman/meaning-culture The Meaning of "Culture"] (2014-12-27), Joshua Rothman, ''[[The New Yorker]]''}-
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Култура”