Демократија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поништена измена 20721323 корисника 2003:DE:A71A:5058:6D5E:A4DE:4842:25BA (разговор) ознака: поништење |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Облици држава}}
[[File:Economist Intelligence Unit Democracy index.svg|
{{Col-begin}}
{{Col-break}}
Ред 21:
{{Col-end}}]]
'''Демократија''' је политичка оријентација која фаворизује [[влада|владу]] народа, односно изабраних представника народа. Демократија је политички систем базиран на могућности да народ (грађани) може да бира своје представнике. Ово — ''право на бирање представника'' — основни је и суштински концепт демократије.<ref>Diamond, L., Lecture at Hilla University for Humanistic Studies January 21, 2004: [http://web.stanford.edu/~ldiamond/iraq/WhaIsDemocracy012004.htm "What is Democracy"]</ref><ref>[http://www.economist.com/markets/rankings/displaystory.cfm?story_id=8908438 Liberty and justice for some] at [[The Economist|Economist.com]]</ref><ref>O'Donnell, G., In Diamond, L.; Morlino, L., [https://books.google.co.uk/books?id=-eXJMXnraPQC&pg=PA3&dq=%22rule+of+law%22+democracy&hl=en&sa=X&ei=hirJVL73LZHLaIWfgkg&ved=0CCsQ6AEwAjgK#v=onepage&q=%22rule%20of%20law%22%20democracy&f=false ''Assessing the Quality of Democracy''], JHU Press. (2005).
Демократија је, у међувремену, постала прилично неодређена као идеал, јер се често користи као општи израз за било који аспект политичког система, или друштва, који се жели приказати као добар.<ref>Политичка филозофија, Адам Свифт, Клио, 2008, год</ref> Није претерано рећи да је демократија постала својеврсна религија - савремена световна религија. Можемо је назвати савременом вером света. Све државе, изузев њих једанаест - [[Мјанмар]], [[Свазиленд]], [[Ватикан]] и неке арапске земље, тврде за себе да су демократије, макар само по имену.<ref>Демократија - мит и стварност, Френк Карстен, Карел Бекман</ref>
Ред 33:
== Облици и предуслови демократије као концепта друштвеног уређења ==
Постоје две врсте демократија:<ref>Held, David
* [[neposredna demokratija|директна (непосредна) демократија]] и
* [[представничка демократија|репрезентативна (представничка) демократија]].
Ред 41:
У [[представничка демократија|представничкој демократији]] грађани на изборима бирају своје представнике у [[парламент]]у и дају им ауторитет да доносе одлуке у њихово име. Иако је непосредна или директна демократија маргинализована у корист представничке (репрезентативне), поједине области у свету успевају да задрже овај облик учешћа грађана у политичком животу. Такав је случај са [[Швајцарска|Швајцарском]] која је, захваљујући кантоналном уређењу, успешно интегрисала непосредност учешћа грађана у доношењу претежног дела политичких одлука. Облике непосредне демократије срећемо као предвиђене и у већини савремених [[устав]]а. Најчешће су то народна иницијатива и [[референдум]].
Да би се неки систем могао звати демократским, у некој држави, сваки грађанин мора имати иста права и слободе (све док туђа права и слободе не прекрши).<ref>Dahl, Robert A
== Значење и дефиниција у пракси ==
С временом се значење демократије променило, а савремена се дефиниција јако мењала од 18. века, откад су се уводили разни „демократски“ системи у многим државама.<ref>Wilson, N. G
Француски филозоф [[Монтескје]] (1689-1755) је веома утицао на промовирање и утемељење идеја о демократској власти у периоду Француске буржоаске револуције и стварања [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Монтескје је веровао да је најбољи начин да се осигура да власт служи општој добробити ако се учине следећи кораци:
Ред 58:
У принципу демократија се оличава системом ''једна особа једнако један глас''. Тај принцип је генерално сматран као фундаменталан за демократију. Ипак иако је у теорији овај систем признат и прихваћен, у стварности ситуација је другачија и ретко се примењује јер његова употреба за једне је веома неефикасна, на пример технички и економски је изводиво да се читава популација једне земље консултује (рецимо референдумом) око градње базена у једном граду те земље, али су мале шансе да то буде за опће добро популације. Исто тако овај систем представља опасност за мање етничке или националне групе.
Једнакост се може такође мерити важношћу коју
=== Избори као обред ===
[[File:Electoral democracies.png|
{{leftlegend|#000080|Државе у којима је изборна демократија}}
{{leftlegend|#cccccc|Остали}}]]
Избори сами по себи нису довољан услов за постојање демократије.<ref>Diamond, Larry & Leonardo Morlino
Изборе су често злоупотребљавали ауторитативни режими или [[диктатура|диктатуре]] да оставе лажан утисак демократије. За то постоји више метода:
Ред 76:
=== Либерална демократија ===
{{main|Либерална демократија}}
[[Датотека:Votingwomen.jpg|
Како се обично користи, реч ''демократија'' често значи исто што и ''либерална демократија''. Док је сама демократија систем владавине који дефинишу и легитимишу избори, либерална демократија може укључивати [[уставни либерализам]], где се одређена културно субјективна [[грађанска права|права појединаца]] штите од пуког гласа већине; с друге стране, у [[нелиберална демократија|нелибералним демократијама]] таква ограничења не постоје. Ово су неке особине многих либералних демократија:
Ред 89:
* Независно судство
* Систем међусобног надзора међу гранама власти
[[Датотека:Congressrallydelhi (91).JPG|left|
Ова дефиниција обично има неке ограде. Одлуке које се доносе путем [[избори|избора]] не доносе сви грађани него само они који желе суделовати гласовањем. Осим тога, право гласа обично немају сви грађани. Већина демократских земаља даје право гласа онима који су старији од одређеног узраста, обично изнад 18. године. Неке земље имају и друге категорије људи који не смеју гласати (нпр. затвореници или бивши затвореници).
Ред 102:
Међутим, све државе у којима је владала [[комунистичка партија]] постале су диктатуре и остале такве докле год је партија остала на власти. Неки социјалистички теоретичари, као што је [[Tony Cliff|Тони Клиф]], тврде да се то догодило зато што земље у којима је комунистичка партија дошла на власт нису имале довољно висок ниво производних снага да издрже социјализам.
[[Датотека:Hustings Oxford West and Abingdon 20050204.jpg|
== Култура демократије ==
Ред 121:
Овде су неки примери гдје је већина радила против жеља мањине у вези појединих питања:
* У [[Француска|Француској]], неки сматрају да је забрана ношења религијских симбола, у јавним школама, повреда [[људска права|људских права]].
* У [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]]:
Линија 136 ⟶ 135:
== За и против ==
Традиционално, сврха демократије је да заустави превелико гомилање моћи у рукама једног појединца или неколико њих.<ref>Dahl, Robert A
Стварајући систем где грађани мог смењивати владајућу групу, без промене легалног темеља владавине, демократија смањује политичку несигурност и нестабилност, и уверава грађане да колико се год они не слагали са постојећим мерама, имаће шансу да промене оне на власти, или мере са којима се не слажу. Демократија је, такође, везана за идеју уставне владавине, стављајући границу коју владајућа већина у влади не може пречи.
Линија 150 ⟶ 149:
Ови теоретичари тврде да сви облици организација цивилног друштва унапређују упућеност и бољу информираност код грађанства, тј. цивила, који потом подузимају корисније кораке у процесу изборних гласања, партиципирају у политици и усмеравању деловање владе на виши степен одговорности. Статути ових цивилних организација се често могу узимати у микро-конституцијском смислу због тога што упућују грађанима-партиципантима инструкције о формалностима демократског доношења одлука.
У новије време је Роберт Путнам изјавио како су чак и неполитичке организације цивилног друштва од виталног значаја за демократију јер чине друштвени капитал, поверење и заједничке вредности, које кад се пренесу у политичку сферу доприносе одржавању заједништва у друштву, унапређујући тако разумевање и међуповезаност друштва и интереса који у њему обитавају.<ref>Putnam, Robert
Такође код неких постоје и дилеме кроз постављање питања колико је цивилно друштво уствари демократско. Постоје и примедбе да актери у цивилном друштву сада долазе до значајне политичке моћи без тога да је неко за њих директно гласао или их бирао. На крају, неки аналитичари су дошли до закључака да пошто је концепт цивилног друштва у блиској вези с демократијом и појављивањем на политичкој сцени тако се могу врло лахко повезати с идејама националности и национализма.
Линија 156 ⟶ 155:
== Историјски извори демократије ==
Демократија се први пут појавила у [[Античка Грчка|старој Грчкој]] у [[4. век п. н. е.|4. веку п. н. е.]] у [[Атина|Атини]].<ref>{{Cite book |last1=Raaflaub| first1=Kurt A. |last2=Ober| first2=Josiah |last3=Wallace| first3=Robert W |year=2007| title = Origins of Democracy in Ancient Greece | publisher = University of California Press |isbn=978-0-520-24562-4| ref = harv}}</ref> Прва савремена демократија је била [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] успостављена [[1789]]. године на основи филозофије [[доба разума]].<ref>Becker, Peter, Heideking, Juergen, & Henretta, James A
==== Платон о демократији ====
Линија 198 ⟶ 197:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book | ref = harv |last1=Raaflaub| first1=Kurt A. |last2=Ober| first2=Josiah |last3=Wallace| first3=Robert W |year=2007| title = Origins of Democracy in Ancient Greece | publisher = University of California Press |isbn=978-0-520-24562-4| ref = harv}}
* {{
* [[Daniele Archibugi|Archibugi, Daniele]], [http://press.princeton.edu/titles/ html ''The Global Commonwealth of Citizens. Toward Cosmopolitan Democracy'', Princeton University Press]. {{page|year=8737|isbn=978-0-691-13490-1|pages=}}
* {{
* {{Cite book |ref= harv|last=Blattberg|first=Charles|authorlink=Charles Blattberg. |title=From Pluralist to Patriotic Politics: Putting Practice First|location=|publisher=Oxford University Press|year=2000|isbn=978-0-19-829688-1|pages=}}
* {{cite book|ref= harv|last=Birch|first=Anthony H.|title=The Concepts and Theories of Modern Democracy.|url=|location=London|publisher=Routledge|year=|id=}}. {{page|year=1993|isbn=978-0-415-41463-0|pages=}}
*
* -{Castiglione, Dario. (2005). "[http://www.huss.ex.ac.uk/politics/research/readingroom/CastiglioneRepublicanism.pdf#search=%22republicanism%20historiography%22 Republicanism and its Legacy]." ''European Journal of Political Theory.'' pp. 453–65.}-
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* Emerson, Peter "Designing an All-Inclusive Democracy." Springer
* Emerson, Peter "Defining Democracy." Springer
*
* -{Gabardi, Wayne. (2001). Contemporary Models of Democracy. ''Polity''.}-
* {{
* {{
* {{cite book|ref= harv|last=Haldane|first=Robert Burdone|authorlink=Richard Haldane, 1st Viscount Haldane|title=[[s:The future of democracy|The future of democracy]]|year=1918|publisher=Headley Bros. Publishers Ltd.|location=London}}
* {{
* {{
* {{
* {{
|first=I. C.
|last2=Milford
Линија 232 ⟶ 230:
|publisher=Ashgate Publishing, Ltd.
|year=2006
|url=https://books.google.com/books?id=w-BEoTj0axoC|isbn=978-0-7546-5375-2}}
* {{
* {{
* {{
▲* {{cite book|author=Lijphart, Arend.|title=Patterns of Democracy: Government Forms and Performance in Thirty-Six Countries.|url=|location=|publisher=Yale University Press|year=|id=}}. {{page|year=1999|isbn=978-0-300-07893-0|pages=}}
* {{Cite journal | doi = 10.2307/1951731 | author = Lipset, Seymour Martin. |year=1959| title = Some Social Requisites of Democracy: Economic Development and Political Legitimacy| journal = American Political Science Review | volume = 53 | issue = 1 | jstor = 1951731 |pages=69–105}}
* {{
* {{
* {{cite book|ref= harv|last=Mosley|first=Ivo|year=2003|title=Democracy, Fascism, and the New World Order |publisher=Imprint Academic |
* {{cite book|ref= harv|last=Mosley|first=Ivo|year=2013|title=In The Name Of The People |publisher=Imprint Academic |isbn=9781845402624 }}
* {{
* {{
* {{
* {{Cite journal | doi = 10.1353/jod.1999.0055 |last=Sen|first=Amartya K.|year=1999| title = Democracy as a Universal Value | url = | journal = Journal of Democracy | volume = 10 | issue = 3 |pages=3–17}}
* {{cite book|ref= harv|last=Thompson|first=Dennis|title=The Democratic Citizen: Social Science and Democratic Theory in the 20th Century|url=|location=|publisher=Cambridge University Press|year=|id=}}. {{page|year=1970|isbn=978-0-521-13173-5|pages=}}
* {{cite book|ref= harv|last=Volk|first=Kyle G.|title=Moral Minorities and the Making of American Democracy|url=|location=New York|publisher=Oxford University Press|year=2014|id=}}
* {{Cite journal | doi = 10.2307/2952354 | author = Weingast, Barry. |year=1997| title = The Political Foundations of the Rule of Law and Democracy| journal = American Political Science Review | volume = 91 | issue = 2 | jstor = 2952354 |pages=245–263}}
* {{
* {{
* {{
{{Refend}}
|