Демократија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Поништена измена 20721323 корисника 2003:DE:A71A:5058:6D5E:A4DE:4842:25BA (разговор)
ознака: поништење
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Облици држава}}
[[File:Economist Intelligence Unit Democracy index.svg|thumbмини|right|300px|Индекс демократије у свету 2016. (''de facto'' статус), ''Democracy Index, The Economist''
{{Col-begin}}
{{Col-break}}
Ред 21:
{{Col-end}}]]
 
'''Демократија''' је политичка оријентација која фаворизује [[влада|владу]] народа, односно изабраних представника народа. Демократија је политички систем базиран на могућности да народ (грађани) може да бира своје представнике. Ово — ''право на бирање представника'' — основни је и суштински концепт демократије.<ref>Diamond, L., Lecture at Hilla University for Humanistic Studies January 21, 2004: [http://web.stanford.edu/~ldiamond/iraq/WhaIsDemocracy012004.htm "What is Democracy"]</ref><ref>[http://www.economist.com/markets/rankings/displaystory.cfm?story_id=8908438 Liberty and justice for some] at [[The Economist|Economist.com]]</ref><ref>O'Donnell, G., In Diamond, L.; Morlino, L., [https://books.google.co.uk/books?id=-eXJMXnraPQC&pg=PA3&dq=%22rule+of+law%22+democracy&hl=en&sa=X&ei=hirJVL73LZHLaIWfgkg&ved=0CCsQ6AEwAjgK#v=onepage&q=%22rule%20of%20law%22%20democracy&f=false ''Assessing the Quality of Democracy''], JHU Press. (2005). стрpp. 3.</ref> Демократија се у Европи развила најпре у грчким градовима-државама као директна и непосредна демократија. Модерна демократија израсла је најпре из [[калвинизам|калвинистичких]] убеђења 17. века, посебно у [[Шкотска|Шкотској]], [[Енглеска|Енглеској]] и [[Холандија|Холандији]], где се општина појавила као носилац религиозног и политичког живота.<ref>Bertelsmann Lexikon 1997</ref>
Демократија је, у међувремену, постала прилично неодређена као идеал, јер се често користи као општи израз за било који аспект политичког система, или друштва, који се жели приказати као добар.<ref>Политичка филозофија, Адам Свифт, Клио, 2008, год</ref> Није претерано рећи да је демократија постала својеврсна религија - савремена световна религија. Можемо је назвати савременом вером света. Све државе, изузев њих једанаест - [[Мјанмар]], [[Свазиленд]], [[Ватикан]] и неке арапске земље, тврде за себе да су демократије, макар само по имену.<ref>Демократија - мит и стварност, Френк Карстен, Карел Бекман</ref>
Ред 33:
== Облици и предуслови демократије као концепта друштвеног уређења ==
 
Постоје две врсте демократија:<ref>Held, David. . ''Models of Democracy.'' Stanford University Press. {{page|year=2006|isbn=978-0-8047-5472-9|pages=}}</ref>
* [[neposredna demokratija|директна (непосредна) демократија]] и
* [[представничка демократија|репрезентативна (представничка) демократија]].
Ред 41:
У [[представничка демократија|представничкој демократији]] грађани на изборима бирају своје представнике у [[парламент]]у и дају им ауторитет да доносе одлуке у њихово име. Иако је непосредна или директна демократија маргинализована у корист представничке (репрезентативне), поједине области у свету успевају да задрже овај облик учешћа грађана у политичком животу. Такав је случај са [[Швајцарска|Швајцарском]] која је, захваљујући кантоналном уређењу, успешно интегрисала непосредност учешћа грађана у доношењу претежног дела политичких одлука. Облике непосредне демократије срећемо као предвиђене и у већини савремених [[устав]]а. Најчешће су то народна иницијатива и [[референдум]].
 
Да би се неки систем могао звати демократским, у некој држави, сваки грађанин мора имати иста права и слободе (све док туђа права и слободе не прекрши).<ref>Dahl, Robert A. . ''A Preface to Democratic Theory.'' University of Chicago Press. {{page|year=1963|isbn=978-0-226-13426-0|pages=}}</ref> Права и слободе политичка наука разврстава у 4 генерације: грађанска, политичка, економска и социјална те права везана за [[животна средина|животну средину]]. Она подразумевају слободу [[вероисповест]] и, националног и етничког опредељења, употребе језика, слободу медија и штампе, слободу грађана да се окупљају и размењују мишљења ... Сваки грађанин (пунољетни) мора имати право на глас да бира свога представника у парламенту или влади. Он то ради на изборима који морају бити редовни (најчешће сваких четири или шест година), непосредни, тајни (могућност да гласа у тајности) општи (право учешћа свих пунолетних грађана), и једнаки (један грађанин један глас). Такође, такво друштво мора подржавати сваки облик [[плурализам|плурализма]]. То значи да држава мора имати више политичких странака ([[политичка партија|политичке странке]]) и интерсних група ([[групе за притисак]]) и да грађани слободно могу приступати њима или основати своје.
 
== Значење и дефиниција у пракси ==
 
С временом се значење демократије променило, а савремена се дефиниција јако мењала од 18. века, откад су се уводили разни „демократски“ системи у многим државама.<ref>Wilson, N. G. . ''Encyclopedia of ancient Greece''. New York: Routledge. {{page|year=2006|isbn=978-0-415-97334-2|pages=511}}</ref>
 
Француски филозоф [[Монтескје]] (1689-1755) је веома утицао на промовирање и утемељење идеја о демократској власти у периоду Француске буржоаске револуције и стварања [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Монтескје је веровао да је најбољи начин да се осигура да власт служи општој добробити ако се учине следећи кораци:
Ред 58:
У принципу демократија се оличава системом ''једна особа једнако један глас''. Тај принцип је генерално сматран као фундаменталан за демократију. Ипак иако је у теорији овај систем признат и прихваћен, у стварности ситуација је другачија и ретко се примењује јер његова употреба за једне је веома неефикасна, на пример технички и економски је изводиво да се читава популација једне земље консултује (рецимо референдумом) око градње базена у једном граду те земље, али су мале шансе да то буде за опће добро популације. Исто тако овај систем представља опасност за мање етничке или националне групе.
 
Једнакост се може такође мерити важношћу коју објекaтобјекат политичке одлуке реално има за гласаче. Да би се решили проблеми а задржао се систем „једна особа једнако један глас“ уобичајено кориштено решење је његова импликација на географски подељеним деловима. Теоретски гледано постоји још једна лоша страна система „једна особа једнако један глас“, а то је да се долази до коначне одлуке која за собом повлачи констатацију да они који су били против су уствари део система „једна особа једнако нула гласова“, јер је на пример њихов предлог одбачен а усвојен други.
 
=== Избори као обред ===
[[File:Electoral democracies.png|thumbмини|right|300px|Изборна демократија у свету, референце из извештаја ''Freedom in the World'', америчке организације ''Freedom House''
{{leftlegend|#000080|Државе у којима је изборна демократија}}
{{leftlegend|#cccccc|Остали}}]]
Избори сами по себи нису довољан услов за постојање демократије.<ref>Diamond, Larry & Leonardo Morlino. . ''Assessing the Quality of Democracy.'' JHU Press. {{page|year=2005|isbn=978-0-8018-8287-6|pages=}}</ref>
 
Изборе су често злоупотребљавали ауторитативни режими или [[диктатура|диктатуре]] да оставе лажан утисак демократије. За то постоји више метода:
Ред 76:
=== Либерална демократија ===
{{main|Либерална демократија}}
[[Датотека:Votingwomen.jpg|thumbмини|Демократија у [[Бангладеш]]у]]
 
Како се обично користи, реч ''демократија'' често значи исто што и ''либерална демократија''. Док је сама демократија систем владавине који дефинишу и легитимишу избори, либерална демократија може укључивати [[уставни либерализам]], где се одређена културно субјективна [[грађанска права|права појединаца]] штите од пуког гласа већине; с друге стране, у [[нелиберална демократија|нелибералним демократијама]] таква ограничења не постоје. Ово су неке особине многих либералних демократија:
Ред 89:
* Независно судство
* Систем међусобног надзора међу гранама власти
[[Датотека:Congressrallydelhi (91).JPG|left|thumbмини|220px|Демонстрација странке у [[Индија|Индији]]]]
 
Ова дефиниција обично има неке ограде. Одлуке које се доносе путем [[избори|избора]] не доносе сви грађани него само они који желе суделовати гласовањем. Осим тога, право гласа обично немају сви грађани. Већина демократских земаља даје право гласа онима који су старији од одређеног узраста, обично изнад 18. године. Неке земље имају и друге категорије људи који не смеју гласати (нпр. затвореници или бивши затвореници).
Ред 102:
Међутим, све државе у којима је владала [[комунистичка партија]] постале су диктатуре и остале такве докле год је партија остала на власти. Неки социјалистички теоретичари, као што је [[Tony Cliff|Тони Клиф]], тврде да се то догодило зато што земље у којима је комунистичка партија дошла на власт нису имале довољно висок ниво производних снага да издрже социјализам.
 
[[Датотека:Hustings Oxford West and Abingdon 20050204.jpg|thumbмини|desno|280px|Изборни кандидат у [[Уједињено Краљевство|Британији]]]]
 
== Култура демократије ==
Ред 121:
Овде су неки примери гдје је већина радила против жеља мањине у вези појединих питања:
 
* У [[Француска|Француској]], неки сматрају да је забрана ношења религијских симбола, у јавним школама, повреда [[људска права|људских права]].
* У [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]]:
Линија 136 ⟶ 135:
== За и против ==
 
Традиционално, сврха демократије је да заустави превелико гомилање моћи у рукама једног појединца или неколико њих.<ref>Dahl, Robert A. . ''Democracy and its Critics.'' Yale University Press. {{page|year=1991|isbn=978-0-300-04938-1|pages=}}</ref><ref>Dahl, Robert A. . ''On Democracy.'' Yale University Press. {{page|year=2000|isbn=978-0-300-08455-9|pages=}}</ref> Она треба да створи равнотежу која би дала довољно моћи за оно што Александар Хамилтон назива ''снажном и енергетичном владом'' и да избјегне давање превише моћи тако да се она злоупотријеби. Неки, као Винстон Черчил, сматрају демократију ''најмање лошим'' од свих облика владавине (''демократија је најгори облик владавине осим свих осталих који су били испробани са времена на време'' В. Черчил).
Стварајући систем где грађани мог смењивати владајућу групу, без промене легалног темеља владавине, демократија смањује политичку несигурност и нестабилност, и уверава грађане да колико се год они не слагали са постојећим мерама, имаће шансу да промене оне на власти, или мере са којима се не слажу. Демократија је, такође, везана за идеју уставне владавине, стављајући границу коју владајућа већина у влади не може пречи.
 
Линија 150 ⟶ 149:
Ови теоретичари тврде да сви облици организација цивилног друштва унапређују упућеност и бољу информираност код грађанства, тј. цивила, који потом подузимају корисније кораке у процесу изборних гласања, партиципирају у политици и усмеравању деловање владе на виши степен одговорности. Статути ових цивилних организација се често могу узимати у микро-конституцијском смислу због тога што упућују грађанима-партиципантима инструкције о формалностима демократског доношења одлука.
 
У новије време је Роберт Путнам изјавио како су чак и неполитичке организације цивилног друштва од виталног значаја за демократију јер чине друштвени капитал, поверење и заједничке вредности, које кад се пренесу у политичку сферу доприносе одржавању заједништва у друштву, унапређујући тако разумевање и међуповезаност друштва и интереса који у њему обитавају.<ref>Putnam, Robert. . ''[[Making Democracy Work]].'' Princeton University Press. {{page|year=2001|isbn=978-5-551-09103-5|pages=}}</ref>
 
Такође код неких постоје и дилеме кроз постављање питања колико је цивилно друштво уствари демократско. Постоје и примедбе да актери у цивилном друштву сада долазе до значајне политичке моћи без тога да је неко за њих директно гласао или их бирао. На крају, неки аналитичари су дошли до закључака да пошто је концепт цивилног друштва у блиској вези с демократијом и појављивањем на политичкој сцени тако се могу врло лахко повезати с идејама националности и национализма.
Линија 156 ⟶ 155:
== Историјски извори демократије ==
 
Демократија се први пут појавила у [[Античка Грчка|старој Грчкој]] у [[4. век п. н. е.|4. веку п. н. е.]] у [[Атина|Атини]].<ref>{{Cite book |last1=Raaflaub| first1=Kurt A. |last2=Ober| first2=Josiah |last3=Wallace| first3=Robert W |year=2007| title = Origins of Democracy in Ancient Greece | publisher = University of California Press |isbn=978-0-520-24562-4| ref = harv}}</ref> Прва савремена демократија је била [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] успостављена [[1789]]. године на основи филозофије [[доба разума]].<ref>Becker, Peter, Heideking, Juergen, & Henretta, James A. . ''Republicanism and Liberalism in America and the German States, 1750–1850.'' Cambridge University Press. {{page|year=2002|isbn=978-0-521-80066-2|pages=}}</ref><ref>Caputo, Nicholas. . ''America's Bible of Democracy: Returning to the Constitution.'' SterlingHouse Publisher, Inc. {{page|year=2005|isbn=978-1-58501-092-9|pages=}}</ref>
 
==== Платон о демократији ====
Линија 198 ⟶ 197:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book | ref = harv |last1=Raaflaub| first1=Kurt A. |last2=Ober| first2=Josiah |last3=Wallace| first3=Robert W |year=2007| title = Origins of Democracy in Ancient Greece | publisher = University of California Press |isbn=978-0-520-24562-4| ref = harv}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Appleby, Joyce.|title=Liberalism and Republicanism in the Historical Imagination.|url=|location=|publisher=Harvard University Press|year=1992|id=}}
* [[Daniele Archibugi|Archibugi, Daniele]], [http://press.princeton.edu/titles/ html ''The Global Commonwealth of Citizens. Toward Cosmopolitan Democracy'', Princeton University Press]. {{page|year=8737|isbn=978-0-691-13490-1|pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Benhabib, Seyla.|title=Democracy and Difference: Contesting the Boundaries of the Political.|url=|location=|publisher=Princeton University Press|year=|id=}}. {{page|year=1996|isbn=978-0-691-04478-1|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Blattberg|first=Charles|authorlink=Charles Blattberg. |title=From Pluralist to Patriotic Politics: Putting Practice First|location=|publisher=Oxford University Press|year=2000|isbn=978-0-19-829688-1|pages=}}
* {{cite book|ref= harv|last=Birch|first=Anthony H.|title=The Concepts and Theories of Modern Democracy.|url=|location=London|publisher=Routledge|year=|id=}}. {{page|year=1993|isbn=978-0-415-41463-0|pages=}}
* -{Bittar, Eduardo C. B. (2016). "Democracy, Justice and Human Rights: Studies of Critical Theory and Social Philosophy of Law". Saarbrucken: LAP. {{page|year=2016|isbn=978-3-659-86065-2|pages=}}}-
* -{Castiglione, Dario. (2005). "[http://www.huss.ex.ac.uk/politics/research/readingroom/CastiglioneRepublicanism.pdf#search=%22republicanism%20historiography%22 Republicanism and its Legacy]." ''European Journal of Political Theory.'' pp. 453–65.}-
* {{citeCite book | ref = harv |author=Copp, David, Jean Hampton, & John E. Roemer.|title=The Idea of Democracy.|url=|location=|publisher=Cambridge University Press|year=|id=}}. {{page|year=1993|isbn=978-0-521-43254-2|pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Dahl, Robert A. Ian Shapiro & Jose Antonio Cheibub.|title=The Democracy Sourcebook.|url=|location=|publisher=MIT Press|year=|id=}}. {{page|year=2003|isbn=978-0-262-54147-3|pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Davenport, Christian.|title=State Repression and the Domestic Democratic Peace.|url=|location=|publisher=Cambridge University Press|year=|id=}}. {{page|year=2007|isbn=978-0-521-86490-9|pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Diamond, Larry & Marc Plattner.|title=The Global Resurgence of Democracy.|url=|location=|publisher=[[Johns Hopkins University Press]]|year=|id=}}. {{page|year=1996|isbn=978-0-8018-5304-3|pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Diamond, Larry & Richard Gunther.|title=Political Parties and Democracy.|url=|location=|publisher=JHU Press|year=|id=}}. {{page|year=2001|isbn=978-0-8018-6863-4|pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Diamond, Larry, Marc F. Plattner & Philip J. Costopoulos.|title=World Religions and Democracy.|url=|location=|publisher=JHU Press|year=|id=}}. {{page|year=2005|isbn=978-0-8018-8080-3|pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Diamond, Larry, Marc F. Plattner & Daniel Brumberg.|title=Islam and Democracy in the Middle East.|url=|location=|publisher=JHU Press|year=|id=}}. {{page|year=2003|isbn=978-0-8018-7847-3|pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Elster, Jon.|title=Deliberative Democracy.|url=|location=|publisher=Cambridge University Press|year=|id=}}. {{page|year=1998|isbn=978-0-521-59696-1|pages=}}
* Emerson, Peter "Designing an All-Inclusive Democracy." Springer.. {{page|year=2007|isbn=978-3-540-33163-6|pages=}}
* Emerson, Peter "Defining Democracy." Springer.. {{page|year=2012|isbn=978-3-642-20903-1|pages=}}
* -{[[William Everdell|Everdell, William R.]] ''The End of Kings: A History of Republics and Republicans.'' Chicago: University of Chicago Press. {{page|year=2003|isbn=978-0-226-22482-4|pages=}}}-
* -{Gabardi, Wayne. (2001). Contemporary Models of Democracy. ''Polity''.}-
* {{citeCite book | ref = harv |author=Gutmann, Amy, and Dennis Thompson.|title=Democracy and Disagreement.|url=|location=|publisher=Princeton University Press|year=|id=}}. {{page|year=1996|isbn=978-0-674-19766-4|pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Gutmann, Amy, and Dennis Thompson.|title=Why Deliberative Democracy?|url=|location=|publisher=Princeton University Press|year=|id=}}. {{page|year=2002|isbn=978-0-691-12019-5|pages=}}
* {{cite book|ref= harv|last=Haldane|first=Robert Burdone|authorlink=Richard Haldane, 1st Viscount Haldane|title=[[s:The future of democracy|The future of democracy]]|year=1918|publisher=Headley Bros. Publishers Ltd.|location=London}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Halperin, M. H., Siegle, J. T. & Weinstein, M. M.|title=The Democracy Advantage: How Democracies Promote Prosperity and Peace.|url=|location=|publisher=Routledge|year=|id=}}. {{page|year=2005|isbn=978-0-415-95052-7|pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=[[Mogens Herman Hansen|Hansen, Mogens Herman]].|title=The Athenian Democracy in the Age of Demosthenes.|url=|location=Oxford|publisher=Blackwell|year=|id=}}. {{page|year=1991|isbn=978-0-631-18017-3|pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Isakhan, Ben and Stockwell, Stephen (co-editors).|title=The Secret History of Democracy.|url=|location=|publisher=Palgrave MacMillan|year=|id=}}. {{page|year=2011|isbn=978-0-230-24421-4|pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv |last=Jarvie
|last=Jarvie
|first=I. C.
|last2=Milford
Линија 232 ⟶ 230:
|publisher=Ashgate Publishing, Ltd.
|year=2006
|url=https://books.google.com/books?id=w-BEoTj0axoC|isbn=978-0-7546-5375-2}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=LijphartKhan, ArendL. Ali.|title=PatternsA Theory of Universal Democracy: GovernmentBeyond Formsthe andEnd Performance in Thirty-Sixof CountriesHistory.|url=|location=|publisher=YaleMartinus UniversityNijhoff PressPublishers|year=|id=}}. {{page|year=19992003|isbn=978-090-300411-078932003-08|pages=}}
|isbn=978-0-7546-5375-2}}
* {{citeCite book |author ref =Khan, L.harv Ali.|last=Köchler|first=Hans|authorlink=Hans Köchler|title=AThe TheoryCrisis of UniversalRepresentative Democracy: Beyond the End of History.|url=|location=|publisher=Martinus NijhoffPeter PublishersLang|year=|id=}}. {{page|year=20031987|isbn=978-903-4118204-20038843-82|pages=}}
* {{citeCite book |last ref =Köchler harv |firstauthor=Hans|authorlink=HansLijphart, KöchlerArend.|title=The CrisisPatterns of Representative Democracy: Government Forms and Performance in Thirty-Six Countries.|url=|location=|publisher=PeterYale University LangPress|year=|id=}}. {{page|year=19871999|isbn=978-30-8204300-884307893-20|pages=}}
* {{cite book|author=Lijphart, Arend.|title=Patterns of Democracy: Government Forms and Performance in Thirty-Six Countries.|url=|location=|publisher=Yale University Press|year=|id=}}. {{page|year=1999|isbn=978-0-300-07893-0|pages=}}
* {{Cite journal | doi = 10.2307/1951731 | author = Lipset, Seymour Martin. |year=1959| title = Some Social Requisites of Democracy: Economic Development and Political Legitimacy| journal = American Political Science Review | volume = 53 | issue = 1 | jstor = 1951731 |pages=69–105}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Macpherson, C. B.|title=The Life and Times of Liberal Democracy|url=|location=|publisher=Oxford University Press|year=1977|isbn=978-0-19-289106-8|pages=}}
* {{citeCite book |author ref =Morgan, harv |last=Morgan|first=Edmund|title=Inventing the People: The Rise of Popular Sovereignty in England and America.|url=|location=|publisher=Norton|year=1989|isbn=978-0-393-30623-1|pages=}}
* {{cite book|ref= harv|last=Mosley|first=Ivo|year=2003|title=Democracy, Fascism, and the New World Order |publisher=Imprint Academic |idisbn=ISBN 978-0-907845-64-5 }}
* {{cite book|ref= harv|last=Mosley|first=Ivo|year=2013|title=In The Name Of The People |publisher=Imprint Academic |isbn=9781845402624 }}
* {{citeCite book | ref = harv | last1=Ober|first1=J. |last2=Hedrick| first2=C. W. | title=Dēmokratia: a conversation on democracies, ancient and modern | publisher=Princeton University Press |year=1996|isbn=978-0-691-01108-0}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Plattner, Marc F. & Aleksander Smolar.|title=Globalisation, Power, and Democracy.|url=|location=|publisher=JHU Press|year=|id=}}. {{page|year=2000|isbn=978-0-8018-6568-8|pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Plattner, Marc F. & João Carlos Espada.|title=The Democratic Invention.|url=|location=|publisher=Johns Hopkins University Press|year=|id=}}. {{page|year=2000|isbn=978-0-8018-6419-3|pages=}}
* {{Cite journal | doi = 10.1353/jod.1999.0055 |last=Sen|first=Amartya K.|year=1999| title = Democracy as a Universal Value | url = | journal = Journal of Democracy | volume = 10 | issue = 3 |pages=3–17}}
* {{cite book|ref= harv|last=Thompson|first=Dennis|title=The Democratic Citizen: Social Science and Democratic Theory in the 20th Century|url=|location=|publisher=Cambridge University Press|year=|id=}}. {{page|year=1970|isbn=978-0-521-13173-5|pages=}}
* {{cite book|ref= harv|last=Volk|first=Kyle G.|title=Moral Minorities and the Making of American Democracy|url=|location=New York|publisher=Oxford University Press|year=2014|id=}}
* {{Cite journal | doi = 10.2307/2952354 | author = Weingast, Barry. |year=1997| title = The Political Foundations of the Rule of Law and Democracy| journal = American Political Science Review | volume = 91 | issue = 2 | jstor = 2952354 |pages=245–263}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Whitehead, Laurence.|title=Emerging Market Democracies: East Asia and Latin America.|url=|location=|publisher=JHU Press|year=|id=}}. {{page|year=2002|isbn=978-0-8018-7219-8|pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Willard, Charles Arthur.|title=Liberalism and the Problem of Knowledge: A New Rhetoric for Modern Democracy.|url=|location=|publisher=University of Chicago Press|year=|id=}}. {{page|year=1996|isbn=978-0-226-89845-2|pages=}}
* {{citeCite book | ref = harv |author=Wood, E. M.|title=Democracy Against Capitalism: Renewing historical materialism.|url=|location=|publisher=Cambridge University Press|year=|id=}}. {{page|year=1995|isbn=978-0-521-47682-9|pages=}}
{{Refend}}