Француски језик — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Робот: обликовање ISBN-а)
м (Разне исправке; козметичке измене)
| државе=[[списак земаља у којима се говори француски|29 држава]]
| регија=[[Француска]], [[Канада]], [[Белгија]], [[Швајцарска]], [[Демократска Република Конго]], [[Обала Слоноваче]] и још [[списак земаља у којима се говори француски|46]] земаља.
| број =око 150 милиона (2017), више од 270 милиона укупно<ref name=OIF>{{cite web |url=http://www.diplomatie.gouv.fr/en/french-foreign-policy-1/francophony-1113/the-status-of-french-in-the-world/ |title = The status of French in the world |access-date = 23. 4. 2015}}</ref>
| датум = 2014
| позиција = 9. матерњи (4. укупно)
| пор6=[[Гало-романски језици|гало-романски]]
| писмо=[[латиница]] ([[француски алфабет|француска варијанта]])
| службени=[[списак земаља у којима се говори француски|29 држава]]<br />{{застава|Уједињене нације}}<br />[[Међународни олимпијски комитет]]<br />{{застава|Европска унија}}
}}
[[Међународни олимпијски комитет]]<br />{{застава|Европска унија}}
| регулише=[[Француска академија]] {{јез|fr|(l'Académie française)}}
| iso1 = fr
'''Француски језик''' (фр. -{''langue française''}- или -{''français''}-) је један од [[Романски језици|романских језика]] који се примарно користи у [[Француска|Француској]], [[Белгија|Белгији]], [[Швајцарска|Швајцарској]], прекоморским територијама [[Француске прекоморске територије|Француске]], као и бившим колонијама [[Француска|Француске]] и [[Белгија|Белгије]], укључујући [[Квебек]] у [[Канада|Канади]]. Француски је [[службени језик]] у [[Списак земаља у којима се говори француски|29 земаља]], већина којих су чланови ''[[Франкофонија|Франкофоније]]'' ('''фран.''' ''La Francophonie''), заједнице земаља француског говорног подручја. Он је говорни језик у [[Француска|Француској]], јужној [[Белгија|Белгији]], западној [[Швајцарска|Швајцарској]], [[Монако|Монаку]], провинцијама [[Квибек]], [[Њу Брансвик]], и деловима [[Манитоба|Манитобе]] и [[Онтарио|Онтарија]] у [[Канада|Канади]], деловима [[Сједињене Америчке Државе|САД]] у државама [[Луизијана]], [[Мејн]], [[Њу Хемпшир]] и [[Вермонт]], Међу образованим класама у [[Северна Африка|Северној]] и [[Западна Африка|Западној Африци]], [[Хаити]]ма, [[Француска Полинезија|Француској Полинезији]] и разним заједницама другде. Овај [[језик]] користи 110 милиона становника на Земљи као први језик, а укупно 190 милиона људи га користи у свакодневној комуникацији. Према [[Пројекције становништва|демографским пројекцијама]], пре свега због високог [[наталитет]]а афричког франкофонског становништва. Француски језик је други језик по бројности на свету према броју људи који га уче (после [[енглески језик|енглеског језика]]).<ref name=nativeLanguages>{{citation
|work=Special Eurobarometer 386
|title = Europeans and their Languages
|publisher= Europa
|author=European Commission
Француски језик је изведен из [[Вулгарни латински|говорног латинског језика]] [[Римско царство|Римског царства]], као што су и језици: [[Италијански језик|Италијански]], [[Португалски језик|Португалски]], [[Шпански језик|Шпански]], [[Румунски језик|Румунски]], [[Каталонски језик|Католански]] и други. Француски је еволуирао из Гало-романског, говорног латинског у Галији, и специфичније у Северног Галији. Његови најближи сродници су други [[романски језици]] — језици који се историјски говоре у северној Француској и у јужној Белгији, које је Француски у угавном заменуо. Француски је такође био под утицајем матерњих [[Келтски језици|Келтских језика]] северне римске [[Галија|Галије]], као што је [[Белгијска Галија]] и ([[Германски језици|Германски]]) [[Франачка|Франачки језици]] пост-римских [[Франци|Франачких]] освајача. У данашње време, захваљујући француској прекоморкој експанзији, постоје бројни Креолски језици утемељени на француском језику, пре свега [[Хаићански креолски језик]]. Особа са француског говорног подручја се назива ''франкофон''.
 
Према истраживању Еуропске комисије, Француски је четврти најшире коришћени матерњи језик у [[Европска унија|Европској унији]].<ref name=nativeLanguages /> Он је трећи по броју људи који га разумеју у ЕУ.<ref>[http://ec.europa.eu/stages/information/faq_en.htm Frequently Asked Questions] – European Commission</ref> Услед француског и белгијског колонијализма почевши од 17. и 18. века, француски је уведен у нове територије Америка, Африке и Азије. Већина оних који га користе као други језик пребива у франкофонској Африци, посебно у [[Габон]]у, [[Алжир]]у, [[Маурицијус]]у, [[Сенегал]]у и [[Обала Слоноваче|Обали Слоноваче]].<ref name=2005_report>{{fr icon}} -{[http://www.amazon.fr/dp/2098821778 ''La Francophonie dans le monde 2006–2007''] published by the Organisation internationale de la Francophonie. [http://www.nathan.fr Nathan], Paris, 2007.}-</ref> Године 2007, процењивало се да постоји око 75 милиона особа којима је Француски матерњи језик;<ref name=NE100>Nationalencyklopedin "Världens 100 största språk 2007" The World's 100 Largest Languages in 2007</ref> и да укупно има 338 милиона људи који могу да га говоре. Према демографским пројекцијама које су произвели -{''[[Université Laval]]''}- и [[Agence universitaire de la Francophonie|-{''Réseau Démographie de l'Agence universitaire de la francophonie''}-]], тотални број говорника француског ће бити апроксимативно 500 милиона године 2025. и 650 милиона до 2050 или 7% будуће светске популације.<ref>{{cite web|url=http://www.ledevoir.com/non-classe/69236/agora-la-francophonie-de-demain|title = Agora: La francophonie de demain|accessdate = 13. 6. 2011}}</ref> У складу са овим предвиђањима, извештај који је 2014. издала огранизација -{''[[La Francophonie]]''}- процењује да 274 милиона људи говори француски, било као први или други језик.<ref>[http://uk.reuters.com/article/2014/11/05/us-france-language-economy-idUKKBN0IP1V220141105 Rise in French speakers since 2010 a boost for France: report], ''[[Reuters]]'', November 5th, 2014</ref><ref>[http://www.francophonie.org/IMG/pdf/oif_synthese_anglais_001-024.pdf The French language worldwide], 2014 report by ''La Francophonie'' released on the 5th of November, 2014</ref>
 
Француски има дугу историју као међународни језик трговине, дипломатије, књижевности и научних стандарда и он је званични језик многих међународних организација укључујући [[Уједињене нације]], [[Европска унија|Европску унију]], [[Организација Сјеверноатлантског споразума|NATO]], [[Светска трговинска организација|-{WTO}-]] и [[Међународни одбор Црвеног крста|-{ICRC}-]]. Године 2011, -{''[[Bloomberg Businessweek]]''}- је проценио да је француски један од три највише коришћена пословна језика, након [[Енглески језик|енглеског]] и [[Кинески језик|кинеског]].<ref>[http://www.bloomberg.com/news/2001-08-30/mandarin-chinese-most-useful-business-language-after-english-1-.html Mandarin Chinese Most Useful Business Language After English] John Lauerman, Aug 30, 2011, Bloomberg News</ref>
По [[Устав Фрнацуске|уставу Француске]], француски је био службени језик републике од 1992<ref>{{fr icon}} -{[http://www.languefrancaise.net/dossiers/dossiers.php?id_dossier=50 Loi constitutionnelle 1992] – {{lang|fr|C'est à la loi constitutionnelle du 25 juin 1992, rédigée dans le cadre de l'intégration européenne, que l'on doit la première déclaration de principe sur le français, langue de la République.}}}-</ref> (мада га је [[uredba Villers-Cotterêts|уредба Вилер-Котре]] учинила мандаторним у правним документима 1539. године). [[Француска]] прописује коришћење француског у службеним владиним публикацијама, јавном [[образовање|образовању]], изузев у специјалним случајевима (иако се те одредбе често игноришу), и правним [[уговор]]има; [[Реклама|огласи]] морају да садрже превод страних речи.
 
У [[Белгија|Белгији]], француски је званични језик у [[Валонија|Валонији]] (изузев дела [[Источни кантони|Источних кантона]], у којима се говори [[Немачки језик|немачки]]) и један од два званична језика — упоредо са [[Холандски језик|холандским]] — региона главног града [[Брисел]]а, где га говори већина становништва често као примарни језик.<ref name=philippevanparijs>{{Cite journal| title = Belgium's new linguistic challenge| author= Van Parijs, Philippe | journal=KVS Express (supplement to newspaper De Morgen) March–April 2006 |publisher = republished by the Belgian Federal Government Service (ministry) of Economy – Directorate–general Statistics Belgium |url=http://www.statbel.fgov.be/studies/ac699_en.pdf |format=pdf |accessdate = 5. 5. 2007|pages=34–36}} – -{The linguistic situation in Belgium (and in particular various estimations of the population speaking French and Dutch in Brussels) is discussed in detail.}-</ref>
 
Француски је један од четири службена језика [[Швајцарска|Швајцарске]] (заједно са [[Немачки језик|немачким]], [[Италијански језик|италијанским]] и [[романш]]ким) и говори се у западном делу Швајцарске званом ''[[Романдија]]'', у коме је [[Женева]] највећи град. Језичке поделе у Швајцарској се не подударају са политичким поделама и неки [[Кантони Швајцарске|кантони]] имају билингуални статус, на пример градови попут Биел/Биенне или кантони, као што је Валаис-Фрибоург-Берне. Френцуски је матерњи језик за око 20% швајцарској становништва, а говори га 50,4 %<ref>{{Cite book |url=http://books.google.com/?id=abit8Yd6J-cC&pg=PA92&lpg=PA92&dq=%22connaissance+du+francais+en+suisse%22#v=onepage&q&f=false |title = Le français et les langues ... – Google Books |publisher=Books.google.com |year=2007|accessdate = 10. 9. 2010 |isbn=978-2-87747-881-6|pages=}}</ref> популације.
 
== Историја ==
* -{[s] = x}- (некад)
 
На крају речи која има више од једног слога задњи сугласник (осим ако није -{c, r,f, l}- (енглеско -{CaReFuL:}-) се не чита. Ако следећа реч почиње са самогласником (или са -{h}-) неки се сугласници онда додају тој речи, а речи се спајају, нпр. -{nous avons [nuzavõ]}-.
 
Гласови на крају речи читају се као
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite book|author=-{Nadeau, Jen-Benoît, and Julie Barlow (2006).|title = ''The Story of French''. |location=First U.S. ed. New York: |publisher=St. Martin's Press.}-. {{page|year=2006|idisbn=ISBN 978-0-312-34183-1|pages=}}
* -{[http://www.francophonie.org/IMG/pdf/langue_francaise_monde_integral.pdf La langue française dans le monde 2010](Full book freely accessible)}-
* -{Jacques Maurais, Pierre Dumont, Jean-Marie Klinkenberg, ''L’avenir du français'', Paris : Éditions des archives contemporaines,}- 2008
* -{Agnès Blanc, ''[http://books.google.fr/books?id=9av_AAAAQBAJ&pg=PA164&lpg=PA164&dq=%22souverainet%C3%A9+linguistique%22&source=bl&ots=OFSKVNCBoz&sig=4fZQUv36-khnZLX8sZgOiqzGlKY&hl=fr&sa=X&ei=XLj3U9SCLYTI0QW_34HgBA&ved=0CEsQ6AEwBA#v=onepage&q=%22souverainet%C3%A9%20linguistique%22&f=false La langue de la République est le français, Essai sur l'instrumentalisation juridique de la langue par l'État (1789-2013)]'', L'Harmattan,}- 2013
* {{Cite book|ref= harv|title = Analyse linguistique de la langue française |last=Antes|first=Theresa|publisher = Yale University Press |year=2007|isbn=978-0-300-10944-3}}
* -{Günter Holtus, Michael Metzeltin, Christian Schmitt (Hrsg.): ''Lexikon der Romanistischen Linguistik.'' 12 Bände. Niemeyer, Tübingen 1988–2005; Band V,1: ''Französisch.''. {{page|year=1990|idisbn=ISBN 978-3-484-50235-2|pages=}}}-
* {{Cite book|ref= harv|title = Histoire de la langue française|last=Huchon|first=Mireille|publisher = Le livre de poche |date = 2002| |idisbn=ISBN 978-2-253-90542-4}}
* -{Ingo Kolboom, Thomas Kotschi (Hgg.): ''Handbuch Französisch: Sprache - Literatur - Kultur - Gesellschaft: Für Studium, Lehre, Praxis''. Erich Schmidt Verlag. {{page|year=2008|isbn=978-3-503-09830-9|pages=}}}-
 
* -{[http://www.collinsdictionary.com/dictionary/english-french Collins Online English↔French Dictionary]}-
* -{[http://www.cnrtl.fr/ Centre national de ressources textuelles et lexicales]: monolingual dictionaries (including the Trésor de la langue française), language corpora, etc.}-
* {{cite web|last=Smith|first=Paul|title = French, Numbers|url=http://www.numberphile.com/videos/french_numbers.html|work=Numberphile|publisher= Brady Haran }}
{{refend}}
 
1.572.075

измена