Википедија

Систем органа за дисање — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м →‎Анатомија: исправљено мешање писама у једном појму
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 4:
 
Све организме можемо поделити у две групе, зависно од њиховог односа према кисеонику:
* '''аеробне''' организме којима ја за живот и развој неопходан кисеоник;
* '''анаеробне''' којима кисеоник није потребан.
 
Да би процес размене гасова био успешан потребно је да респираторна површина буде што већа и богато снабдевена крвним судовима. У зависности од тога на ком нивоу се одвија, дисање је могуће поделити на:
* '''унутрашње дисање''' - обухвата размену гасова на нивоу ткива и ћелија;
* '''спољашње дисање''' - размена гасова кроз респираторне површине које су у додиру са спољашњом средином.
 
Спољашњим дисањем усваја се кисеоник који прелази у крв, везује се за [[хемоглобин]] (образује се [[окси-хемоглобин]] )и њоме доспева до свих ткива и ћелија у организму. Кисеоник из крви дифузијом улази у ћелије и омогућава [[ћелијско дисање]]. Као крајњи производ ћелијског дисања ствара се угљен-диоксид који опет по законима дифузије прелази из ћелија у крв. У крви се везује за хемоглобин (настаје [[карбамино-хемоглобин]]) и тако транспортује до респираторних органа, а затим из њих у спољашњу средину.
Ред 23:
Код [[човек|људи]] и других [[сисари|сисара]], анатомија типичног респираторног система је [[респираторни тракт]]. Тракт је подељену у горњи и доњи. Горњи тракт обухвата [[нос]], [[носна шупљина|носне шупљине]], [[Параназални синуси|синуса]], [[Ждрело|ждрела]] и дела [[Гркљан|гркљана]] изнад [[Гласне струне|гласних струна]]. Нижи тракт обухвата нижи део гркљана, [[душник]], [[Бронхија|бронхије]], [[бронхиоле]] и [[Плућна алвеола|алвеоле]].
 
Разгранати дисајни путеви у доњем тракту се често описују као [[Респираторни тракт|респираторно стабло]] или трахеобронхијално стабло.<ref name=gilroy>{{Cite bookharvnb|last1=Gilroy|first1=Anne M. |last2=MacPherson|first2= Brian R. |last3= Ross|first3=Lawrence M. |title= Atlas of Anatomy |publisher=Thieme|location=Stuttgart |year=2008|isbn=978-1-60406-062-1 |pagespp=108-111}}</ref> Интервали између узастопних места гранања дуж разних грана „стабла“ се обично називају „генерацијама“ гранања, којих у одрастао човек има око 23. Раније генерације (апроксимативно генерације 0–16) састоје се од трахеја и бронхија, као и већих бронхиола које једноставно делују као [[Зона проводљивости|ваздушни водови]]. Оне доводе ваздух до респираторних бронхиола, алвеоларних канала и алвеола (апроксимативно генерације 17–23), где долази до [[Размена гасова|размене гасова]].<ref name="Pocock">{{citeCite book|last1last=Pocock|first1first=Gillian|last2=Richards|first2=Christopher D.|title = Human physiology : the basis of medicine|year=2006|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-856878-0|edition=3rd |pages=315-317}}</ref><ref name=tortora1 /> [[Бронхиоле]] се дефинишу као мали ваздушни путеви без хрскавичасте подршке.<ref name=gilroy />
 
Прве бронхије које се гранају од [[душник]]а су десна и лева главна бронхија. Оне су мањег пречника (1 -1,4 cm) од душника (1,8 cm).<ref name="Pocock"/> Ове бронхије улазе у [[плућа]] на сваком [[Корен плућа|хилуму]], где се гранају у уже секундарне бронхије познате као лобарне бронхије, и оне се гранају у уже терцијарне бронхије познате као segmentalне бронхије. Даље поделе сегменталних бронхија (1 до 6 mm у пречнику)<ref name="Kacmarek">{{cite web|last1last=Kacmarek|first1first=Robert M.|last2=Dimas|first2=Steven|last3=Mack|first3=Craig W.|title = Essentials of Respiratory Care - E-Book|url=https://books.google.se/books?id=FV9PAQAAQBAJ&pg=PA81#v=onepage&q&f=false|publisher=Elsevier Health Sciences|language=en |date = 13. 8. 2013}}</ref> су познате као 4. ред, 5. ред, и 6. ред сегменталних бронхија, или груписане заједно као субсегменталне бронхије.<ref name="Netter">{{cite book|last1last=Netter|first1first=Frank H.|title = Atlas of Human Anatomy Including Student Consult Interactive Ancillaries and Guides. |year=2014|publisher=W B Saunders Co|location=Philadelphia, Penn.|isbn=978-1-4557-0418-7|edition=6th edition.|pages=200}}</ref><ref>{{Cite book
| last = Maton
| first = Anthea
| authorlink =
|last2=Hopkins|first2=Jean|author3last3=McLaughlin|first3=Charles William McLaughlin|last4=Johnson|first4=Susan|author5last5=Warner|first5=Maryanna Quon Warner|last6=LaHart|first6=David|last7=Wright|first7=Jill D.
| title = Human Biology and Health
| publisher = Prentice Hall
Ред 38:
| doi =
| id =
|isbn=978-0-13-981176-0|pages=}}</ref>
 
У поређењу са просеком од 23 гранања респираторног стабла код одраслог човека, [[миш]] има само око 13 таквих гранања.
 
Алвеоле су мртви крајеви „стабла“, што значи да ваздух који у њих уђе мора да изађе истим путем. Систем попут овог креира [[Мртви простор (физиологија)|мртви простор]], запремину ваздуха (око 150 ml код одраслог човека) која попуњава ваздушне путеве након издисаја и која се удише назад у алвеоле пре него што ваздух из околине доспе до њих.<ref name=fowler1948>{{cite journal | author = Fowler W.S. |year=1948| title = Lung Function studies. II. The respiratory dead space | url = | journal = Am. J. Physiol. | volume = 154 | issue = |pages=405–416}}</ref><ref>{{cite journal|last=Burke|first=TV |last2=Küng|first2=M|last3=Burki|first3=NK|title = Pulmonary gas exchange during histamine-induced bronchoconstriction in asthmatic subjects. |journal=Chest |year=1989|volume=96 |issue=4 |pmid=2791669|pages=752–6}}</ref><ref>{{cite web |title = Anatomical dead space|url=http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/anatomical+dead+space|website=TheFreeDictionary.com}}</ref> На крају инхалације ваздушни путеви се попуњавају ваздухом из околине, који се издиже без долажења у контакт са размењивачима ваздуха.<ref name=fowler1948 />
 
=== Вентилаторске запремине ===
Ред 49:
Плућа се шире и скушљају током циклуса дисања, и при том се уноси и износи ваздух из плућа. Запремина ваздуха који се унесе и изнесе из плућа под нормалним условима одмора (одмарајућа [[дисајна запремина]] од око 500 ml), и запремина која се покреће током максимално форсираног удисања и максимално форсираног издисања се мери код људи помоћу [[Спирометрија|спирометра]].<ref name=tortora8 />
 
Сав ваздух се не може издахнути из плућа при максимално форсираном издисању. То се назива [[Плућни волумени и капацитети|резидуалном запремином]] која је око 1,0-1,5 литара, што се не може мерити спирометријом. Запремине које обухватају резидуалну запремину (i.e. [[функционална резидуална запремина]] од око 2.5-3.0 литара, и [[Плућни волумени и капацитети|тотални капацитет плућа]] од око 6 литара) се исто тако не могу мерити спирометријом. Њихова мерења захтевају специјалне технике.<ref name=tortora8>{{cite book|last1last=Tortora|first1first= Gerard J. |last2=Anagnostakos|first2=Nicholas P.| title = Principles of anatomy and physiology |edition= Fifth |location= New York |publisher= Harper & Row, Publishers|publication-date= 1987 |isbn=978-0-06-350729-6|pages=570–572}}</ref>
 
Брхина којом се ваздух удише и издише, било кроз уста или нос, или у и из алвеола је табулисана испод, заједно са начином израчунавања. Број циклуса дисања по минути је познат као [[респираторна брзина]].
Ред 94:
Како се дијафрагма контрахује, [[грудни кош]] се симултано увећава путем повлачења ребара на горе [[Интеркостални мишећ|интеркосталним мишићима]]. Сва ребра нагнута на доле од задњег дела ка напред; а најнижа ребра су осим надоле нагнута ка споља од средишље линије. Стога се величина грудног коша може повећати на исти начин као и антеро-постериорно растојање путем пумпног кретања.
 
Увећање вертикалних димензија прсне шупљине контракцијом дијафрагме, и њених хоризонталних димензија подизањем предљенг и бочних делова ребара, узрокује опадање интрапрсног притиска. Унутрашњост плућа се отвара за спољашњи ваздух, и како су она еластична, она се шире и да попуне додатни простор. Доток ваздуха у плућа се јавља путем [[респираторни тракт|дисајних путева]]. Код здравих особа су ваздушни путеви (почевши од носа или уста, и све до микроскопских мехурића мртвих крајева званих [[Плућна алвеола|алвеоле]]) су увек отворене, мада се пречници разних секција могу мењати посредством [[Симпатички нервни систем|симпатичког]] и [[Парасимпатички нервни систем|парасимпатичког нервног система]]. Алвеоларни ваздушни притисак је стога увек близо атмосферског ваздушног притиска (око 100 [[Паскал (јединица)|-{kPa}-]] на нивоу мора) у миру. Градијенти притиска који узрокују да ваздух улази и излази из плућа током дисања ретко прекорачују 2–3 -{kPa}-.<ref>{{cite journal |last1last=Koen|first1first=Chrisvan L. |last2=Koeslag|first2=Johan H. | title = On the stability of subatmospheric intrapleural and intracranial pressures |journal= News in Physiological Sciences | publication-date=1995 |volume=10 |pages=176–178}}</ref><ref>{{cite book|last1last=West|first1first=J.B. |title = Respiratory physiology: the essentials. |location=Baltimore |publisher=Williams & Wilkins |publication-date=1985|pages=21–30,84–84,98–101}}</ref>
 
Током издисања дијафрагма и интеркостални мишићи се ралаксирају. Тиме се груди и трбух враћају у позицију коју одређује њихова анатомска еластичност. Ово је „средишња мирујућа позиција“ грудног коша и абдомена када плућа садрже свој [[функционални резидуални капацитет]] ваздуха (светло плава површина на илустрацији с десне стране, која код одрасле особе има запремину од око 2,5-3,0 литара.<ref name=tortora1>{{cite book|last1last=Tortora|first1first= Gerard J. |last2=Anagnostakos|first2=Nicholas P.| title = Principles of anatomy and physiology |edition= Fifth |location= New York |publisher= Harper & Row, Publishers|publication-date= 1987 |isbn=978-0-06-350729-6|pages=556–586}}</ref> Опуштање издисавања траје око два пута дуже од удисања, јер се дијафрагма пасивно опушта, нежније него што се активно конрахује током инхалације.
 
== Дисајни систем животиња ==
Ред 110:
 
Некада се сматрало да инсекти константно врше размену гасова са вањском средином простом дифузијом гасова у трахејском систему. Међутим, недавно су документоване велике варијације у вентилаторним структурама инсеката, па се чини да и респирација много варира. Неки инсекти имају континуирану респирацију и некима недостаје мишићна контрола отвора за дисање. Међутим, други користе мишићну контракцију абдомена заједно са координираним стезањем и опуштањем дисајних отвора како би створили цикличну размену гасова и смањили губитак воде. Најекстремнији облици тога називају се циклуси дисконтинуиране размене гасова (енг. -{''discontinuous gas exchange cycles, DGC''}-).<ref>{{cite journal
| last = Lighton
| first = JRB
| title = Discontinuous gas exchange in insects
| journal = Annu Rev Entomology
| volume = 41
|pages=309–324
| date = 1996
| doi = 10.1146/annurev.en.41.010196.001521 }}</ref>
 
=== Рибе ===
Ред 130:
 
Код водоземаца и плућа и коже служе као респираторни органи. Кожа тих животиња је јако прокрвљена и влажна, а влагу одржавају лучењем слузи из специјализираних ћелија. Иако плућа имају примарну функцију при контролирању дисања, јединствене особине коже помажу брзој размени гасова када су водоземци потопљени у воду богату кисеоником.<ref>{{cite journal
| last = Gottlieb
| first = G
| author2 = Jackson DC
| title = Importance of pulmonary ventilation in respiratory control in the bullfrog
| journal = Am J Physiol
| volume = 230
|pages=608–13
|year=1976
| pmid = 4976
| issue = 3 }}</ref>
 
=== Гмизавци ===
Ред 173:
 
== Литература ==
* {{Cite book | ref = harv |last1last=GilroyPocock|first1first=Anne M. Gillian|last2=MacPhersonRichards|first2=Christopher Brian RD. |last3=title Ross|first3=Lawrence M.Human |title=physiology Atlas: ofthe Anatomybasis of medicine|publisheryear=Thieme2006|locationpublisher=StuttgartOxford University Press|yearlocation=2008Oxford|isbn=978-10-6040619-062856878-10|edition=3rd |pages=108315-111317}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Gilroy|first=Anne M. |last2=MacPherson|first2= Brian R. |last3= Ross|first3=Lawrence M. |title = Atlas of Anatomy |publisher=Thieme|location=Stuttgart |year=2008|isbn=978-1-60406-062-1 |pages=108-111}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Систем_органа_за_дисање”