Срби у Чешкој — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 14:
Постојало је 1866. године у Прагу Српско омладинско друштво "Србенда", које је чинило "Уједињену омладину српску".<ref>"Застава", Пешта 1866. године</ref>
 
У Прагу је 19051903. године постојалопредседник "Шумадије" био је Димитрије Беговић. То "Српско студентско друштво 'Шумадија'" је било регистровано и имало је своју управу. На челу нове Управе тог друштва били су 1905. године председник Влад. Бошњак техничар, и као подпредседник Јован Радаковић правник.<ref>"Нова искра", Београд 1905. године</ref> Године 1906. у Прагу VIII је покренут месечник, часопис "Српско цвеће" под уредништвом Зорке Ховоркове.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1906. године</ref> Ховоркова је 1903. године покренула формирање Фонда за потпомагање сиромашних српских ђака у Прагу.<ref>"Застава", Нови Сад 1904. године</ref>
 
Близу Прага налази се место звано [["Србско"]]<ref>"Политика", Београд 13. фебруар 1938. године</ref> тј. "Србија", код [[замак Карлштејн|замка Карлштејна]] (из 1348), чији су оснивачи - становници пореклом Срби досељеници - војници из Немањићке Србије. Они су можда потомци једног војног изасланства (поклисара и његове пратње) које је тадашњи српски владар цар Душан упутио цару Карлу. Карл је писао Душану 1355. године познато писмо из Пизе. По једном предању цар Душан је послао један одред Срба да буду чувари Карлови (витезови). Углавном су мештани Србског били као људи - високи, црномањасти и поносити. Ту живи 1938. године око 600 становника, који претежно раде у каменолому. Мештани су сматрали да је село остало од једног логора српских војника. Замак је подигао чешки краљ и цар Немачко-Римског царства Карло IV, да ту буде ризница краљевских и државних драгоцености. Ту је хтео да склони најважније и најдрагоценије ствари. После битке на Белој Води, драгоцености прво пренете у Праг, у цркву Св. Вита, па у Беч. Замак је био тешко освојив, налазио се на стени високој 380 метара, добро утврђен.