Свевлад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 25:
}}
'''Свевлад''' је [[легенда
Према [[Летопис попа Дукљанина|Летопису попа Дукљанина]] и неким другим мање познатим извор, Свевлад се помиње као први познати жупан међу [[балкан]]ским [[Срби]]ма.<ref name=":0" /> Код Дукљанина, он се помиње као Сенулат<ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.scribd.com/doc/221770667/Ljetopis-Popa-Dukljanina-pdf|title=Љетопис попа Дукљанина|last=Поп Дукљанин|year=1988|location=Београд|ref=harv}}</ref>, али његово име се у каснијим преводима транскрибује као Свевлад, на пример, код Орбина и Марулића<ref name=":1">Мавро Орбин (2016) "Краљевство Словена" Ганеша, Београд</ref>. По Летопису и његовим преписима, Свевлад/Сенулат је син и наследник његовог оца Оштроила и унук Сенубалда/Свевлада I<ref name=":0" /><ref name=":1" />.
Према овом документу, Сенубалд је био готски краљ, чија је држава највероватније била лоцирана на територији данашње Румуније<ref name=":1" />, тако да се може довести у везу са гепидским краљевством. Он је послао своја два сина, Оштроила и Тотилу са војском да оснују државе на Апенинском и Хелмском (Балканском) полуострву<ref name=":0" /><ref name=":1" />. Након успостављања државе, Оштроило је послао сина са војском у Загорје (Transmontana), али док је Свевлад био у боју, Византинци су напали Оштроилову државу и он је погинуо у боју код Скадра, који се вероватно одиграо негде између 630. и 652. године. Тада га је наследио Свевлад<ref name=":0" /><ref name=":1" />, који је, бесан Грке који су му убили оца, протеривао хришћане<ref name=":0" /><ref>Jerzy Strzelczyk: Mity, podania i wierzenia dawnych Słowian. Poznań: Rebis. {{page|year=2007
Иако је наведен као први познати жупан, он је други владар који се спомиње након доласка [[Срби|Срба]] на [[Балкан]] током владавине [[Византија|византијског]] цара [[Ираклије|Ираклија]]. Први је, према Дукљанину, Оштроило. Према истим изворима, његово присуство на власти није тачно утврђено, али се претпоставља да је владао око [[630]]/[[648]]/[[652]] до око [[660]]. године. Наследио га је његов син [[Селимир]].
Ред 43:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Поп Дукљанин|title=Љетопис попа Дукљанина|url =https://www.scribd.com/doc/221770667/Ljetopis-Popa-Dukljanina-pdf|year=1988|location= Београд}}
* Jerzy Strzelczyk: Mity, podania i wierzenia dawnych Słowian. Poznań: Rebis. {{page|year=2007
{{Властимировићи}}
| |||