Никола Илочки — разлика између измена

Никола је припадао великашкој угарској породици [[Илочки]]. Био је син [[Ладислав Илочки|Ладислава Илочког]] и Ане Стиборић, ћерке трансилванијског војводе [[Стибор Стиборић|Стибора]]. Отац му је умро недуго након његовог рођења. Никола је био најистакнутији потомак породице Илочки, која је име добила по велепоседству Илока од 1364. године. Сам град је током његове владавине доживео процват. Угарски краљ [[Алберт II Немачки|Алберт]] умро је 1439. године након чега у Угарској избија грађански рат. Никола у рату подржава краљеву удовицу [[Елизабета Луксембуршка|Јелисавету]], која је настојала да круну обезбеди за свог сина [[Ладислав V Посмрче|Ладислава Посмрче]]. Краљица Јелисавета је наградила Николу Илочког начинивши га витезом. Међутим, Никола је убрзо променио табор и стао на страну краљичиног противника [[Владислав III Јагелонац|Владислава III]]. Након што је однео победу, Владислав је Николи дао велике повластице дајући му титулу војводе Трансилваније, заједно са [[Јанко Хуњади|Јанком Хуњадијем]]<ref name="automatski generisano1">{{cite book|author1=Engel, Pál; |author2=Pálosfalvi, Tamás: |title=The realm of St. Stephen: a history of medieval Hungary, 895-1526, |publisher=I.B. Tauris. {{page|year=2005|id=ISBN 1-85043-977-X|pages=}}</ref>. Никола је 1457. године учествовао у завери против Хуњадијевог сина [[Ладислав Хуњади|Ладислава]] која се завршила Ладиславовим погубљењем<ref name="automatski generisano2">{{cite book|author=Adrić, Stanko: |title=The miracles of St. John Capistran, |publisher=Central European University Press. {{page|year=2000|id=ISBN 963-9116-68-8|pages=}}</ref>. Следеће године је Ладиславов брат, [[Матија Корвин]], изабран за краља Угарске. Међутим, многи угарски племићи одбили су да га признају за свог суверена. Никола и палатин [[Ладислав II Горјански]] предводили су опозицију која је тражила подршку од [[Свето римско царство|светоримског]] цара [[Фридрих III, цар Светог римског царства|Фридриха III]] који је чувао и [[Круна Светог Стефана|круну Светог Стефана]]<ref name="automatski generisano3">{{cite book
|last=Van Antwerp Fine, |first=John: |title=The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest, |publisher=University of Michigan Press. {{page|year=1994|id=ISBN 0-472-08260-4|pages=}}</ref>. Матија је на крају ипак признат за краља.