Википедија

Бедуини — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{чишћење
|разлог=Унос унутрашњих веза, референци, ...
|датум=11. 2013.}}
{{инфокутија етничка група
| име=Бедуини
Линија 18 ⟶ 20:
| поп6 = 380.000<ref name="ipsnews. net">[http://ipsnews.net/news.asp?idnews=38209 Bedouin Take On the Govt]</ref>
| регион7 = {{застава|Израел}}
| поп7 = 170.000<ref name="bedouin">{{cite web |url=http://www.mfa.gov.il/mfa/mfaarchive/1990_1999/1999/7/the%20bedouin%20in%20israel |title = The Bedouin in Israel |author=Dr. Yosef Ben-David |date=јул 1999 |work= |publisher=Israeli Minister of Foreign Affairs |accessdate=}}</ref>
| језик = [[Арапски језик|арапски]]
| религија=Већином [[сунизам|муслимани сунити]], мањим делом [[шиизам|муслимани шиити]] и друге религије
Линија 81 ⟶ 83:
Иако је [[Источна пустиња|Арапска пустиња]] била домовина Бедуина, неке групе су се преселиле на север. [[Сирија]] је била једна од од првих површина коју су населили Бедуини а да је била ван [[Источна пустиња|Арабијске пустиње]].<ref>Arab, Najdi Bedouin of Syria</ref> Данас у [[Сирија|Сирији]] постоји око милион Бедуина који живе од узгајања оваца и коза.<ref>The Bedouin Arab of Syria</ref> Највеће бедуинско племе у Сирији се зове Рувалах. Још једно велико племе јесте Анизах, које је највећим делом стигло са [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]] у 18. веку.<ref>Johann Buessow, Bedouin Syria: ‘Anaza groups between empire and nation state, 1800–1960</ref>
 
Бедуини су се бавили сточарством све до касних педесетих година 20. века када је та пракса прекинута због велике суше која је трајала од 1958. до 1961. и због тога су Бедуини били приморани да престану да се баве сточарством и да пређу на стандардне послове.<ref>Indigenous people. Bedouin</ref> Још један фактор који је битно утицао на Бедуине јесте званично укидање правног статуса бедуинских племена у сиријском закону који се догодио упоредо са покушајима владајућег режима [[Баас]] партије да истреби трибализам. Предности обичајног права у односу на државни закон су неформално призната и држава их толерише како би се избегло тестирање примене државног закона на племенским територијама.<ref>Dawn Chatty, The Bedouin in Contemporary Syria: The Persistence of Tribal Authority and Control</ref> Године 1982. породица ел- Асад се обратила племенским вођама Бедуина за помоћ током устанка [[Муслиманска браћа|Муслиманске браће]] против владе [[Хафиз ел Асад|ел- Асада]] и [[Масакр у Хами|масакра у Хами]]. Одлука бедуинских шеихова да подрже [[Хафиз ел Асад|Хафиза ел- Асада]] довела је до промене става владе која је дозволила бедуинским вођама да учествују и баве се развојним реформама подржавајући тиме њихов статус, обичаје и лидерство.
 
[[Грађански рат у Сирији|Сиријски грађански рат]] узрок је томе што су многи Бедуини постали избеглице и пронашли уточиште у [[Јордан]]у,<ref>Syrian bedouin find shelter in Jordan, Aljazeera, March 10, 2012</ref> [[Турска|Турској]], [[Либан]]у и другим земљама.
Линија 99 ⟶ 101:
=== Бедуини у Израелу ===
 
Непосредно пре [[Арапско-израелски рат 1948.|израелског проглашења независности 1948. године]], када је пустиња [[Негев|Неџеф]] постала део [[Израел]]а, у њој је живело између 65 и 90 хиљада Бедуина. После 1948. године у пустинњи Неџеф остало је око 15 000 Бедуина, а по неким изворима тај број је још мањи и износи само 11 000.<ref>{{citeCite book|editor=Khalidi, Walid|title = All That Remains. The Palestinian Villages Occupied and Depopulated by Israel in 1948|publisher=IoPS|location=Washington|year=1992|isbn=978-0-88728-224-9|pages=582}}</ref>
 
Свим Бедуинима је 1954. године одобрено израелско држављанство.<ref>Report of the Commission to Propose a Policy for Arranging Bedouin Settlement in the Negev, a.k.a. the Goldberg Report. стр. 6–13 (in the Hebrew version)</ref>
 
Бедуини који су остали у пустињи Неџеф припадали су конфедерацији „Тијаха“<ref>Lustick, Ian . Arabs in the Jewish State. Austin: University of Texas Press. стр. 57, 134– 6.</ref> као и неке мање групе попут група Азаме и Јахалин. После 1948. године неки Бедуини су били расељени. На пример, племе Јахалин је живело до 1950-их у Тел Араду, региону [[Негев|Неџефске пустиње]]. Године 1950. и неких наредних, Јахалини су били међу племенима, која су по Емануелу Марксу „преселила или су уклоњена од стране војне управе.“<ref>Marks, Emmanuel (1974). Bedouin Society in the Negev (in Hebrew). Tel-Aviv: Rashafim. {{page|year=(1980|id=|pages=). стр. 17}}.</ref> Завршили су у такозваној Е1 области источно од [[Јерусалим]]а. Око 1 600 Бедуина служило је у израелским одбрабеним снагама, многи као трагачи у елитним јединицама за праћење.
 
Познато је да су бедуински пастири били први који су открили [[Свици са Мртвог мора|Кумранске списе]], збирку јеврејских текстова из давнина у јудејским пећинама у Кумрану 1946. године. 972 текста од великог религијског, културног, историјског и лингвистичког значаја пронађена су током наредне деценије и многе од њих су пронашли Бедуини.
 
Упорна израелска администрација је покушала да урбанизује Бедуине у [[Негев|Неџефу]]. Између 1967. и 1989. године, Израел је изградио седам насеља североисточно од [[Негев|Неџефа]] од којих је Тел ас- Саби или Тел Шева била међу првима. Највеће, град Рахат имао је популацију од преко 53 000 становника (2010. године),<ref>"CBS. Statistic abstract of Israel 2011. POPULATION AND DENSITY PER SQ. KM. IN LOCALITIES NUMBERING 5,000 RESIDENTS AND MORE ON 31 XII 2010(1)". Israel Central Bureau of Statistics. 2010-12-31.</ref> и као такав је највеће Бедуинско насеље у свету. Према служби израелске администрације за земљиште (2007 г.) око 60 % неџефских Бедуина живи у урбанизованим областима.<ref>Bedouin of the Negev</ref> Што се тиче осталог, они живе у такозваним непризнатим села која нису званично призната од стране државе, јер се не уклапају у опште оквире просторног планирања. Ова села су грађена хаотично без узимања у обзир локалне инфраструктуре. Ове заједнице су расуте широм северног Неџефа и шесто се налазе на неприкладним местима, као што су војне ратне зоне, површине са природним резервама, депоније итд.
 
Дана 29. септембра 2003. године је донела нови „Абу Басма“ план (Резолуција 881) на основу ког је формиран нови регионални савет уједињавањем неколико непризнатих бедуинских насеља под називом „[[Абу Басма регионално веће]]“.<ref>Beduin in Limbo The Jerusalem Post, 24 December 2007</ref> Ова резолуција такође указала не потребу за успостављањем седам нових бедуинских насеља у Неџефу,<ref>Government resolutions passed in recent years regarding the Arab population of Israel Abraham Fund Initiative</ref> што буквално значи признавање непризнатих насеља чиме им се обезбеђује статус општине а самим тим им се обезбеђују и све основне услуге и инфраструктура. Савет је основан од стране министарства унутрашњих послова Израела 28. јануара 2004. године.<ref>The Bedouin Population in Transition: Site Visit to Abu Basma Regional Council Myers-JDC-Brookdale Institute, 28 June 2005</ref>
 
Израел тренутно гради или обнавља неке од 13 градова у Неџефу. Према генералном плану, сваки од њих ће бити опремљен битним инфраструктурним објектима: школама, болницама, поштанским канцеларијама итд. и оне ће имати струју, текућу воду и контролу отпада. Планирана је градња неколико индустријских зона са циљем да се изборе са незапосленошћу а неке од њих су већ изграђене, као што је Идан Ханеџеф у предграђу града [[Рахат]],<ref>Idan Hanegev Industrial Park</ref> у оквиру које ће бити и болница и кампус.<ref>Itamar Eichner, Harvard University makes aliyah, ynet, April 1, 2012</ref> Израелским Бедуининма је од стране државе обезбеђено бесплатно образовање као и бесплатне здравствене услуге. Такође добијају и дечји додатак што је допринело томе да стопа наталитета међу Бедуинима буде висока (5% раста на годишњем нивоу). Али, стопа незапослености је и даље јако висока, веома мали број људи има завршену средњу школу (4%) а још мање њих стиче диплому факултета (0,6 %).<ref>Arab, Bedouin of Saudi Arabia</ref>
Линија 131 ⟶ 133:
 
== Литература ==
* {{Cite book|editor=Khalidi, Walid|title = All That Remains. The Palestinian Villages Occupied and Depopulated by Israel in 1948|publisher=IoPS|location=Washington|year=1992|isbn=978-0-88728-224-9|pages=582}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Etheredge|first=Laura|title=Syria, Lebanon, and Jordan|url=https://books.google.com/books?id=rLZQrmRQafcC|year=2011|publisher=The Rosen Publishing Group|isbn=978-1-61530-329-8|pages=12}}
* {{Cite book |ref= harv|last=MagnessEtheredge|first=JodiLaura|title =The ArchaeologySyria, ofLebanon, theand Early Islamic Settlement in PalestineJordan|url=https://books.google.com/books?id=GYrPd2H1cjcCrLZQrmRQafcC|year=20032011|publisher=EisenbraunsThe Rosen Publishing Group|isbn=978-1-5750661530-070329-58|pages=8212}}
* {{Cite book |ref= harv|last=SidebothamMagness|first=StevenJodi|title E.|last2=Hense|first2=Martin|last3=Nouwens|first3=Hendrikje M.|title=The RedArchaeology Land:of Thethe IllustratedEarly ArchaeologyIslamic ofSettlement Egypt's Easternin DesertPalestine|url=https://books.google.com/books?id=Eyemu-_MncwCGYrPd2H1cjcC|year=20082003|publisher=American Univ in Cairo PressEisenbrauns|isbn=978-9771-41657506-094070-35|pages=25782}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Sidebotham|first=Steven E.|last2=Hense|first2=Martin|last3=Nouwens|first3=Hendrikje M.|title = The Red Land: The Illustrated Archaeology of Egypt's Eastern Desert|url=https://books.google.com/books?id=Eyemu-_MncwC|year=2008|publisher=American Univ in Cairo Press|isbn=978-977-416-094-3|pages=257}}
* Brous, Devorah. [http://bustan.org/Intl%20Perspectives%20on%20Indigenous%20Ed%20-%20Brous.pdf "The 'Uprooting:' Education Void of Indigenous 'Location-Specific' Knowledge, Among Negev Bedouin Arabs in Southern Israel;"] ''International Perspectives on Indigenous Education.'' (Ben Gurion University 2004)
* Chatty, Dawn. ''From Camel to Truck. The Bedouin in the Modern World.'' New York: Vantage Press. 1986
Линија 139 ⟶ 142:
* Gardner, Andrew. The New Calculus of Bedouin Pastoral Nomadism in the Kingdom of Saudi Arabia. Human Organization 62 (3): 267-276.
* Gardner, Andrew and Timothy Finan. Navigating Modernization: Bedouin Pastoralism and Climate Information in the Kingdom of Saudi Arabia. MIT Electronic Journal of Middle East Studies 4 (Spring): 59-72.
* Gardner, Ann. "At Home in South Sinai." ''Nomadic Peoples'' 2000.Vol.4, Iss. 2; pp. 48–67. Detailed account of Bedouin women.
* Lithwick, Harvey. "An Urban Development Strategy for the Negev’s Bedouin Community;" Center for Bedouin Studies and Development and Negev Center for Regional Development, Ben-Gurion University of the Negev, August 2000
* Thesiger, Wilfred (1959). ''Arabian Sands''. ISBN 978-0-14-009514-2 (Penguin paperback).
Линија 145 ⟶ 148:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Bedouins}}
* {{званични сајт|}}
 
[[Категорија:Арапи]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бедуини”