Која Захарија — разлика између измена

Која се у изворима први пут помиње 1395. године као кастелан тврђаве [[Сати (тврђава)|Сати]], феудалном поседу [[Константин Балшић|Константина Балшића]]. Сати је био део [[Зета|Зете]] којом је тада владао [[Ђурађ II Балшић]]. Балшићи су 1395. године уступили Сати и Дањ, заједно са Скадром и Дривастом [[Млетачка република|Млетачкој републици]]. Захарија је одбио да Млечанима преда тврђаву. Он је 1396. године заузео Дањ и прогласио се за господара Сатија и Дања (dominus Sabatensis et Dagnensis). Владао је овим територијама као турски вазал. Октобра 1400. године предложио је Млечанима да симулирају битку, заједно са [[Димитрије Јонима|Димитријем Јонимом]], у којој би Која и Димитрије били поражени, а Млечани заузели њихове градове, у замену за 500 дуката годишње провизије. Млечани му нису одговорили те се Која вратио Турцима. Учествовао је у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] 1402. године на страни султана [[Бајазит I|Бајазита]]. Након пораза кога је Турцима нанео [[Тамерлан]], Која је постао млетачки вазал. Подржавао је Млечане у [[Први скадарски рат|Првом скадарском рату]]. Којина ћерка Боља удала се 1412. године за [[Балша III Балшић|Балшу III]]. Балша је своме тасту дао Будву на управу. Којина друга ћерка већ је била удата за припадника породице Ђурашевић. [[Црнојевићи|Ђурашевићи]] су заузимали највиша места на Балшином двору. После смрти Балше и млетачког заузимања његових поседа, Боља се вратила у Дањ. Која је подржао [[Српска деспотовина|српског]] деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]] у [[Други скадарски рат|Другом скадарском рату]]. Млетачки адмирал [[Франческо Бемба]] нудио је новац Који, [[Јован I Кастриот|Јовану Кастриоту]] и [[Тануш Дукађини|Танушу Малом]] да пређу на страну Млечана. Који је понуђено 200 дуката. Понуда је одбијена. Стефан и Која су убрзо дошли у сукоб те је Стефан Дубровчанима наредио да избегавају Којину земљу приликом путовања у Србију. Када је турски бег [[Исак-бег|Исак]] освојио Дањ (1430), Која је протеран. Након гушења Албанског [[Албански устанак (1432-1436)|устанка]] (1432-1436), султан је поверио [[Лека Захарија|Леки Захарији]], Којином сину, управу над Дањем.

* {{cite book| ref = harv |last=Bešić|first= Zarij M. |authorlink= |editor= |editorn= |editorn-last= |editorn-first= |editor-link= |editorn-link= |others= |title=Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. |url=http://www.scribd.com/doc/82440321/Grupa-Autora-Istorija-Crne-Gore-2-tom-2 |archiveurl= |archivedate= |format= |accessdate= |edition= |series= |volume= |origyear= |year=1970|publisher= Redakcija za istoiju Crne Gore |location= Titograd |language= Serbian |id=oclc=175122851 |doi= |doi_inactivedate= |bibcode= |id= |nopp= |at= |chapter= |chapterurl= |quote= |laysummary= |laydate=|postscript= |lastauthoramp= |ref=harv |pages= }}