Преподобни Јаков Нови Тумански — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 4:
Рођен је 13. децембра [[1894.]] године на [[Равна Гора|Равној Гори]], у селу Кушићу<ref>"Народ", Солун 1917. године</ref>, општина [[Кушићи]] код [[Ивањица|Ивањице]]<ref>Владимир Димитријевић: "Без Бога ни преко прага", Београд 2004. године</ref>. Световно - крштено име му је било '''Радоје'''. Основну и средњу школу завршио је у Србији. Докторирао двапут у Француској након студија: из области [[Философија|философије]] на [[Сорбона|Сорбони]] и из области права у [[Монпеље|Монпељеу]]. Такође се током световног живота бавио и медицином, правом и теологијом.<ref>[http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=739 Жички монах отац Јаков Арсовић]</ref>
 
Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], упознаје владику жичког [[Николај Велимировић|Николаја Велимировића]] који је извршио велики утицај на њега да се посвети [[Црква|Цркви]]. Године 1929. именован је за амбасадора Југославије у [[Париз]]у. Био је активан учесник [[Богомољачки покрет|Богомољачког покрета]] и писац више побожних чланака и преводилац.<ref>Јустин Поповић, Јаков Арсовић: "Историја монаха у Египту", превод, Београд 1984. године</ref> Након Богомољачког сабора у Врњачкој бањи, напустио је дипломатску службу у Паризу и дошао у [[Охрид]], а потом [[Битољ]] где је служио у служби владике Николаја. Тамо се замонашио 1938. године, и узео име Јаков. Интелектуалац са два доктората и са лепим положајем у друштву се одрекао света и закалуђео, да би се затим строго подвизао. Превео је 1937. године књигу "Житије светих девојака", објављену у Крагујевцу. Једно време је боравио у [[Манастир Љубостиња|манастирима Љубостињи]] и [[Манастир Жича|Жичи]].
 
По повратку из Охрида, уређивао је пред Други светски рат (до фебруара 1941) часопис "Писмо" и "Мисионар" у Крагујевцу. Са кофером пуним књига пешачио је и мисионарио између Чачка и Краљева. Био је ћутљив, смеран, смирен и прозорљив; предвидео је немачко бомбардовање Београда и страдање српског народа.<ref>"Треће око", Београд 14. август 2018. године</ref> Пред рат је шетао по Краљеву водећи волове упрегнуте у јарму, и упозоравајући народ говорио да му предстоји ропство. Током Другог светског рата проповедао је београдским црквама, а када му је то било забрањено наставио је по гимназијама и школама. У лето 1941. године налазио се у манастиру Љубостињи, уз епископа Николаја ту интернираног.<ref>Радмила Радић: "Живот у временима...", Београд 2006. године</ref>