Римска комедија — разлика између измена

Римска комедија ({{јез-лат|comoedia romana}}) врста је [[Античка комедија|античке комедије]] која се развијала под утицајем [[Грчка комедија|грчке комедије]] и угледајући се на њу. На исти начин се развијала и целокупна [[римска књижевност]]. [[Римљани]] су продужавали и усавршавали књижевне врсте које су створили [[Грци]]. Римска књижевност је од великог значаја, јер су нам кроз римске писце сачувани многи списи [[Хеленска књижевност|хеленске књижевности]] и науке чији оригинали су изгубљени.<ref name="прк">{{cite book|first=Веселин|last=Чајкановић|title=Преглед римске књижевности|year=1998|publisher=Слободна књига|location=Београд|isbnid=ISBN ИД=69502988}}</ref>

Римска комедија је израсла из „новије” грчке комедије (превођени су превасходно [[Филемон]], [[Аполодор]], [[Менандар (комедиограф)|Менандар]] и др.) Римска комедија је позната под називом ''палијата'' ({{јез-лат|pallium}} - огртач за глумце). Палијата се дели на Комедију карактера (-{''comoedia stataria''}-) и Комедију заплета (-{''comoedia motoria''}-). Обично има пет чинова, између њих се изводи музика, један свирач изводи сам тачку ({{јез-лат|tibicien}}). Хор није био заступљен. Делови текста су рецитовани, а неки певани ({{јез-лат|cantica}}, представља певање уз пратњу свирача. То је чисто лирска монодија (соло певање ). Само код [[Плаут|Плаута]]а ова песма постаје живља.<ref name="прк" />

Структура римске комедије подељена је на пет чинова, са ''прологом'' на почетку и ''епилогом'' на крају. У прологу се дају подаци о оригиналу, месту радње, скицира се радња, и у њему се обично изводи неко митолошко биће или управник трупе ({{јез-лат|dominus gregis}}).

у септембру, у време римских игара (''-{Ludi Romani}-'') посвећених [[Јупитер (бог)|ЈупитерЈупитеру]]у, у новембру у оквиру плебејских игара (''Ludi plebeii''), у јулу ѕа време светковина [[Аполон]]у (-{''Ludi Appolinares''}-) и у априлу поводом празника Велике Мајке (-{''Magna mater''}-).

* [[Стари Рим]]

* [[Римска уметност]]

* [[Римска књижевност]]