Квантна механика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 109:
Копенхагеншка интерпретација остаје углавном прихваћена од стране физичара и после скоро 100 година од њеног објављивања. На основу ове интерпретације, природа вероватноће квантне механике није ''привремена'' одлика која ће постепено бити замењена детерминистичком теоријом, већ је процес мерења неунитарни процес у ком класични систем (мерни апарат) интереагује са квантним стањем и доводи до тзв. редукције таласног вектора. Уколико се прихвати неки облик реализма у филозофији науке, јавља се проблем дистинкције између класичног и квантног система, јер су класични системи такође формирани од објеката за које најадекватнији опис долази из квантне механике. Други проблем настаје у примени квантне механике у космологији, где је систем који се аналиѕира цели универѕум, где постаје бесмислено говорити о посматрачу који врши мерења над ансамблом универзума. Због тога је дошло до развоја формулације конзистентних историја, у чему су учествовали Омнес, Гел-Ман, Грифитс и други. Ова формулација се често сматра пост-еверетовском због духа у ком је формулисана, иако по речима Гел-Мана представља рашчишћавање непрецизности у оквиру копенхагенске интерпретације.
 
Алберт Ајнштајн, као један од оснивача квантне теорије, није прихватио неке од философских или метафилософских тумачења квантне механике као што је одбијање детерминизма. Он је цитиран на следећи начин, "Бог се не игра коцкама".<ref>[[Edward Robert{{cite book|last=Harrison|Harrison, first=Edward]]&nbsp;(16|title=Cosmology: MarchThe 2000).&nbsp;[Science of the Universe|url=https://books.google.com/books?id=kNxeHD2cbLYC&pg=PA239|date=16 ''Cosmology: The Science of the Universe''].March 2000|publisher=Cambridge University Press. p.&nbsp;239.&nbsp;[[International Standard Book Number|ISBN]]&nbsp;{{page|yearisbn=|id=ISBN 978-0-521-66148-5|pages=239–}}</ref> Он је одбио концепт да стање физичког система зависи од експерименталних споразума за процесе мерења. Он је држао до тога да се стање природе јавља по свом нахођењу, без обзира да ли се опажа или на који начин се може опазити. Са те тачке гледишта он је подржан тренутно прихваћеном дефиницијом квантног стања, која остаје инваријантна произвољним избором конфигурације простора за његову репрезентацију.
 
== Историја ==