Квантна механика — разлика између измена

Већ 1838. године [[Мајкл Фарадеј]] проналази [[Katodni zrak|катодне зраке]]. Ове студије пропраћене су изјавом [[Густаф Кирхоф|Густава Кирхофа]] из 1859. године о зрачењу црног тела, такође предлогом [[Лудвиг Болцман|Лудвига Болцмана]] да стање енергије физичких система може бити дискретно, те на крају и квантном хипотезом [[Макс Планк|Макса Планка]] из 1900. године.<ref>{{Cite book|author1=Mehra, J.|author2=Rechenberg, H.|title = The historical development of quantum theory|location=New York|publisher=Springer-Verlag|year=1982|isbn=978-0-387-90642-3|pages=}}</ref> Планкова хипотеза да се енергија зрачи и апсорбује у дискретним "порцијама" (односно квантима) се врло прецизно поклапа са посматраним шаблоном зрачења црног тела.

 

 

Пратећи Планкова решења из 1900. године о зрачењу црног тела (објављена 1859. године), [[Алберт Ајнштајн]] 1905. године образлаже квантно засновану теорију која објашњава [[фотоелектрични ефекат]] (објављен 1887). У периоду око 1900. до 1910. године, атомистика и [[честична теорија светлости]] широм су прихваћене као научне чињенице. Ове теорије могу се приказати као квантне теорије [[Материја|материје]] и [[Електромагнетско зрачење|електромагнетног зрачења]].