Википедија

Архитектура — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: обликовање ISBN-а
Ред 11:
Архитектонска дела често представљају културне или политичке симболе, као и уметничка дела. Историјске цивилизације се карактеришу својим достигнућима у архитектури. Архитектура служи да испуни неке основне људске потребе, и настаје у складу са могућностима и потребама људи.<ref name="БСЭ">[http://slovari.yandex.ru/архитектура/БСЭ/Архитектура Большая советская энциклопедия]</ref>
 
У организацију постора спада и уређење насеља, то јест [[урбанизам]]. Стога су сви значајни урбанисти имали и архитектонско образовање.<ref name="Мир архитектуры">{{Cite book|author1=Гутнов, Алексей Эльбрусович |author2=Глазычев, Вячеслав Леонидович |title = Мир архитектуры|location=|publisher=Молодая гвардия, Москва|year=1990|id=ISBN 978-5-235-00487-60|pages=}}</ref>
 
== Архитекта ==
Ред 31:
Савремена пракса обједињује инжењерска знања и уметнички таленат архитекте у јединствену личност која је способна да сагледа све аспекте грађевине, како инжењерске (конструктивни склоп, грађевинска физика), тако и уметничке (контекст, форму, композицију, боју, материјализацију итд), док се грађевински инжењери пре свега баве организацијом градње и инжењерским делом посла: прорачунима и одговарајућим деловима пројекта којима се дефинишу грађевински детаљи.
 
У [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], на пример, улоге су тачно дефинисане и сву израду пројеката и планова могу радити само [[архитектонски биро]]и, тј. специјалне фирме чији су власници архитекти запослени у њима. Сви остали инжењери који учествују у поступку пројектовања (грађевински, електро, машински итд) појављују се у улози консултаната. Таква пракса даје акценат на архитектури.<ref>Архитектонска пракса у тржишној привреди, Милан Ристић, архитекта, Београд. {{page|year=2002|id=ISBN 978-86-903041-0-X3|pages=}}</ref>
 
== Архитектура као уметност ==
Ред 54:
 
== Три аспекта архитектуре ==
Једна од најстаријих дефиниција архитектуре потиче од [[Витрувио|Витрувија]] (дело -{''De Architectura''}-):<ref>Vitruv: ''Zehn Bücher über Architektur. Übersetzt und mit Anmerkungen versehen von Dr. Curt Fensterbusch''. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. {{page|year=1964|id=ISBN 978-3-534-01121-X6|pages=45}}</ref> архитектура је јединство три фактора
# солидност (-{''firmitas''}-)
# корисност (-{''utilitas''}-)
Ред 159:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|author1=Гутнов, Алексей Эльбрусович |author2=Глазычев, Вячеслав Леонидович |title = Мир архитектуры|location=|publisher=Молодая гвардия, Москва|year=1990|id=ISBN 978-5-235-00487-60|pages=}}
* {{Cite book|ref= harv|author1=Гутнов, Алексей Эльбрусович |author2=Глазычев, Вячеслав Леонидович |title = Мир архитектуры|location=|publisher=Молодая гвардия, Москва|year=1990|id=ISBN 978-5-235-00487-60|pages=}}
* Světové dějiny umění: Larouse. {{page|year=|id=ISBN 978-80-7181-055-X1|pages=}}
* Dějiny architektury. {{page|year=|id=ISBN 978-80-207-0185-05|pages=}}
* H, W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd. 1962.
* Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд. {{page|year=1972|id=|pages=}}
Ред 171:
* Urbs & Logos [[Bogdan Bogdanović]], Gradina 1976.
* {{Cite book |ref= harv|last=Hellman|first=Louis|title = Architektur für Anfänger (Architecture A-Z - A Rough guide)|publisher=Rowohlt, Reinbek bei Hamburg|year=1988|isbn=978-3-499-17551-0|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|editor1-first=Hermann|editor1-last=Hipp|editor2-first=Ernst|editor2-last=Seidl|title = Architektur als politische Kultur. philosophia practica|publisher=Reimer, Berlin|year=1996|id=ISBN 978-3-496-01149-1|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Glancey|first= Jonathan|title = Geschichte der Architektur|publisher=Mit einem Vorwort von [[Norman Foster]], Dorling Kindersley Verlag|location=Starnberg|year=2006|isbn=978-3-8310-9048-8|pages=}}
* Koch, Wilfried: ''Baustilkunde.'' Orbis, München. {{page|year=1994|id=ISBN 978-3-572-00689-92|pages=}} (behandelt die europäische Baukunst von der Antike bis zur Gegenwart, mit 50 Verbreitungskarten und fünfsprachigem Glossar).
* {{Cite book |ref= harv|last=Paegelow|first=Claus|title = Internationales Architektenlexikon|year=2004|url= |publisher= |location= |isbn=978-3-00-012851-6}}
* Philipp, Klaus Jan: ''Das Reclam Buch der Architektur'', Philipp Reclam jun. Verlag, Stuttgart. {{page|year=2006|isbn=978-3-15-010543-6|pages=}}. {{page|year=|id=ISBN 978-3-15-010543-96|pages=}} (eine Geschichte der Architektur in Themen-Doppelseiten).
* {{Cite book |ref= harv|last=Prina|first= Francesca|title = Atlas Architektur. Geschichte der Baukunst|publisher=DVA|location= München|year=2006|isbn=978-3-421-03606-3|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|editor-last=Seidl|editor-first=Ernst|title = Lexikon der Bautypen. Funktionen und Formen der Architektur|publisher=Philipp Reclam jun. Verlag, Stuttgart|year=2006|isbn=978-3-15-010572-6|pages=}}
* Dieter Struss (Redaktion): ''Der große Bildatlas der Architektur (The World History of Architecture)''; Orbisverlag, München. {{page|year=2001|id=ISBN 978-3-572-01302-X9|pages=}}
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Архитектура”