Емин Дураку — разлика између измена

Рођен је [[1917]]. године у [[Ђаковица|Ђаковици]]. Био је шегрт и радио је најтеже послове код ситних трговаца, како би могао да опстане. Године [[1932]], без знања родитеља, заједно са [[Фадиљ Хоџа|Фадиљ Хоџом]], отишао је илегално у [[Албанија|Албанију]]. У Албанију су отишли да би наставили школу на [[Албански језик|материњем језику]], али су се убрзо разочарали, јер је и тамо народ живео у готово истом, тешком, положају као и у Ђаковици.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=212}}

Емин се прво уписао гимназију у [[Тирана|Тирани]], али је, [[1935]]. године, искључен из школе, као активиста револуционарне омладине. Потом је прешао је у скадарску гимназију и наставио активност. Заједно с [[Чемајл Стаф]]ом ({{јез-alb|Qemal Stafa}}; [[Народни херој Албаније|народним херојем Албаније]]) основао је партијску ћелију, која је касније ширила огранке по Албанији.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=212}}

Након откривања партијских организација [[1938]]. године, режим [[Зог I од Албаније|Ахмета Зогуа]], је организовао масовна хапшења. Емин је био ухапшен међу првима и осуђен на три године затвора. После италијанске окупације Албаније, [[1939]]. године, Емин је, с неколицином другова, успео да побегне из затвора. У [[Скадар|Скадру]] је успоставио старе партијске везе и наставио са партијским радом.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=212}}

Убрзо је изабран у најуже руководство партијске организације Скадра. У то време одлучено је да се успостави контак са [[Савез комуниста Југославије|Комунистичком партијом Југославије]]. Он и [[Фадиљ Хоџа]], [[1939]]. године одлазе на [[Косово]] и [[Метохија|Метохију]] и успостављају контак са представницима Обласног комитета КПЈ: — [[Боро Вукмировић|Бором Вукмировићем]], [[Миладин Поповић|Миладином Поповићем]] и другима. После повратка у Скадар, Емин је радио на омасовљењу Партије. После демонстрација, од [[29. новембар|29. новембра]] [[1939]]. године, када су [[Краљевина Италија|Италијани]] и полиција угушили демонстрације у крви, Емин је ухапшен, а потом интерниран на италијанско острво Вентотене.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=212}}

За време интернације свакодневно је проучавао [[Марксизам|марксистичку]] литературу. Заједно с неколико другова амнестиран је [[1941]]. године, после чега долази у [[Тирана|Тирану]], да би ступио у везу с руководством [[Комунистичка партија Албаније|КП Албаније]]. Ту се сусреће са [[Миладин Поповић|Миладином Поповићем]], на чији предлог прелази на партијски рад у [[Ђаковица|Ђаковицу]]. У то време у партијској организацији на Косову и Метохији, био је заступљен веома мали број [[Албанци|Албанаца]], чиме су биле мале шансе да се албанско становништво масовније укључи у [[Народноослободилачки покрет Југославије]] (НОП).{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=212}}

Доласком у Ђаковицу, Емин постаје члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] и организациони секретар Месног комитета. Активно је радио на укључивању [[Албанци|албанског становништва]] у Народноослободилачки покрет. Почетком [[1942]]. године, у Ђаковици је формиран [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачки одбор]], а он је именован за секретара Одбора. Крајем године, по директиви Обласног комитеа КПЈ за Косово и Метохију, илегално прелази у неродимски срез и бива изабран у Биро Обласног комитета.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=213}}

У селу Грацка присуствовао је једној од седница Бироа Окружног комитета и остао илегално у селу, заједно с [[Митa Миљковић|Митом Миљковићем]]. Међутим, њих двојицу и њихово склониште проказао је један издајник. У покушају спашавања, Емин је рањен и заробљен. Готово полумртвог пребацили су га у [[призрен]]ску болницу, у којој је [[5. децембар|5. децембра]] [[1942]]. године умро.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=213}}

[[Партизански одред Емин Дураку|Партизански одред]] формиран, крајем децембра [[1942]]. године, у знак сећања на њега, понео је његово име. Проглашен је за [[Народни херој Албаније|народног хероја Албаније]] и за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]], [[7. јул]]а [[1952]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=213}}